субота, 28.02.2026, 08:00 -> 08:29
Извор: РТС
Свака критика политике јесте допуштена, али болест није политичка категорија и то је оно што треба нагласити, каже за РТС Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности. Психолог Нађа Тулић сматра да су друштвене мреже отвориле простор за дехуманизацију, која је на неки начин постала пропагандна дехуманизација.
Вест о здравственом стању високог државног функционера претворила се на друштвеним мрежама у бујицу коментара – у којима једни шаљу подршку, а други – уместо бриге, призивају смрт. У дигиталном простору границе пристојности често нестају, а речи постају оштрије него што би биле изговорене лицем у лице. Да ли смо, у времену када свако има платформу, изгубили свест о тежини изговорене речи? И какву одговорност данас носи јавна реч – у свету у којем је тастатура постала мегафон? Где је граница између слободе говора и говора мржње?
Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности рекао је у Јутарњем програму да се та граница изгубила.
“Свака критика политике и неких других ствари јесте допуштена, али болест није политичка категорија и то је оно што треба нагласити. Овде се веома често улази и у приватност, дехуманизацију, то веома често виђамо и не наилази на неку јаку јаку осуду. Институције су ту да се тиме баве. Значи ако имате прогањање, ако ви имате говор мржње, јасни су поступци који се могу водити. Институција коју водим бави се говором мржње, значи то је наша надлежност”, рекао је Антонијевић.
Психолог Нађа Тулић сматра да су друштвене мреже отвориле простор за дехуманизацију, која је на неки начин постала пропагандна дехуманизација.
“Ми сад имамо тренд да дехуманизујемо посебно политичаре или јавне личности и онда ко то ради добије више лајкова, више кликова и он постаје популарнији. Овде наравно има правних питања, али ја сам психолог, па ћу ја причати са те људске стране више, као човек. Не морам да будем не знам какав стручњак да бих рекла да је ово недостатак емпатије. То је проблем што ми када иза једног профила иза ког се кријемо на друштвеним мрежама пишемо неке стварно грозне ствари, ми губимо потпуно оно што је људско у нама. А то је идеја, свест о томе да тај о коме пишемо, је такође човек са свим својим манама и врлинама”, објаснила је Тулић.
Казнена и образовна политика
Сматра да казнена политика треба да буде строжија, посебно у домену друштвених мрежа, то јест дигиталног простора.
“Али са друге стране, морамо да учимо људе. Некада је у школи постојала нека култура која се учила, данас нема поштовања ни према школском систему, не постоји поштовање ни према професорима, не постоји поштовање ни према родитељима. Заправо ово све јесте у основи недостатак поштовања”, оценила је Тулић.
Према мишљењу Антонијевића, извесност кажњавања је оно што је значајно.
“Такође да видимо те пресуде да буду објављиване, да се некако и јавност упозна са тиме како функционише и шта су те границе. А на крају и стандарди медијског извештавања имају обавезу да извештавају тачно и без сензационализма, да поштују приватност и медицинску тајну, избегавају драматизацију, непроверене информације и да наравно да не подстичу атмосферу линча или неког подсмеха или свега онога што нажалост видимо у свакодневном политичком животу”, закључио је повереник за заштиту равноправности.
