Gorštak Vid Luković živi s porodicom jednostavnim životom u opustelom selu Plešin na Goliji, a za Kurir priča koji se stari običaji još uvek tamo poštuju za najradosniji hrišćanski praznik
Na Badnje veče, kada uvati mrak, najmlađe muško dete u kuću unosi badnjak i badnjačicu – posnu pogaču bez kvasca i veli: “Dobro veče i čestit vam Božić!” Žena uzme žito u sito, posipa ga i viče: “Dobrodošao, s rodom, s plodom, s berićetom, sa zdravljem, sa svakim dobrom, ako bog da!”
Ovako za Kurir započinje priču Vid Luković, koji s porodicom živi jednostavnim životom u opustelom selu Plešin na Goliji. Ovaj gorštak sa ukućanima vredno radi oko kuće i imanja. Oni čuvaju ovce, koze, goveda, magarce, konje… Žive jednostavnim životom u divljoj prirodi, bez bioskopa, šoping-molova, rijalitija, turskih i američkih serija... Njima telefon i dalje služi samo za pozive, a svake godine raduju se Božiću, koji se slavi kao nekad, u stara vremena. Vid za Kurir priča šta za gorštake iz usamljenih sela znači Božić i koji se to stari običaji i dalje praktikuju u mestima gde pokondirena “civilizacija” nije trijumfalno umarširala namećući svoje vrednosti spram istorije i tradicije.
Vid Luković sa porodicom sprema Božić Foto: Privatna Arhiva
Badnjak, slama, kolač
– U badnjake idu muški, i to u sami mrak. To je tako ostalo još od vremena turske vladavine… Uzmemo sekiru, ponesemo badnjačicu, žito i rakiju – priča Vid.
Badnjak se donese kući, kaže, sitno se iseče da može da stane u šporet i onda najmlađi u kući, što je kod njih sin Aleksej (9), unosi badnjak.
– Nakon toga se unosi slama. Nekada, dok smo živeli u drugoj kući, slamu bismo stavili nasred sobe i jeli bismo na slami. Danas je stavimo ispod stola. Operemo ruke, umijemo se svi, pokadimo i upalimo sveću. Uzmemo vodu i šećer, a ko pije, i kafu. Posle i jednu rakiju. Onda večeramo i ne gasimo tu večer vatru i sveću, ne valja se… – kaže.
Na Božić se mesi više božićnih kolača. Supruga Raduna porani, pa u rano jutro umesi hleb u koji stavi malo ovsa, heljde, pšenično brašno.
Supruga Raduna sa najmlađom decom Foto: Privatna Arhiva
– Kada testo nadođe, od badnjaka se uzme deo i zarezima se obeleže drvca. Jedan zarez na drvcu bude, na primer, za ovce, dva za krave, tri za naše zdravlje… Stari su vikali da, ako izvučeš neku životinju, cele godine ćeš da je gledaš. Domaćica uvek pamti i kada neko izvuče neko drvce, zna šta je. Pored drvca, doda se i dinar, da se ima para. Sve se umeša, ispeče i onda se za vreme ručka lomi kolač – priča Raduna, Vidova verna saputnica.
Puna kuća zetova i unuka
Zajedno imaju šestoro dece. To je njihovo najveće bogatstvo. Troje još uvek žive s njima. Najstariji sin ima 16 godina, ćerka 13 i sin devet godina.
Prva osoba koja dolazi u kuću je položajnik, kaže Raduna.
– On badnjakom džara vatru i govori: “Koliko varnica, toliko ovaca, kravica, deca u kućici, žita – ako bog da!” Daruje se čarapama, peškirom ili pršutom… Ko šta ima.
Tog dana se obavezno, kažu ovi dobri ljudi, ispeče i prase. Uvek neko dođe. Ćerke koje su se udale, zetovi, unuci… Bude puna kuća.
Vid Luković na svom imanju Foto: RINA
Poklanja plac
Vid je, inače, još letos rešio da pokloni 10 ari placa kako bi dobio komšiju, nekog s kim može da radi, da se pomaže, razgovara. Želja mu je da se selo razvija i da škola nastavi da radi.
– Javio mi se brat u Hristu s Pala. Plan je da napravimo mini-proizvodnju peleta na proleće i da dovedemo trofaznu struju, pošto je ovde još nema. Videćemo kako će se snaći, treba s nekim 100 kila soli da se poliže da bi se videlo kakav je, šta i kako – kaže on.
Vid pamti kako je proslava Božića u selu izgledala kada je bio mali. Sada se to dosta promenilo.
– Božić je bio najradosniji dečji praznik. Mi, deca, radovali smo se Božiću i slavi krsnoj, a danas to ljudima nije važno. Više se raduju rođendanu i igraonicama. Nekada je u mom zaseoku bilo dvadesetak dece, a u seosku školu je u prvi razred išlo 50, 60 đaka. Danas tamo ide samo jedno dete. Moje! – kaže.
Vid veruje u boga i kaže da će nas samo vera spasti.
– Sotona je svakoj osobi u rukama. Spasiće se onaj ko bude imao čiste svesti, bistra razuma i Hrista uz sebe – kaže on.
