ODRŽIVOST je jedan od ključnih narativa današnjice i deluje da se mnogo o tome zna, ali ipak postoji toliko benefita koje šira zajednica nije još – sasvim – otkrila.
foto: Dragan Kujundžić
Štiteći planetu od negativnih efekata klimatskih promena zapravo štitimo sebe i svoje zdravlje, ali možemo zaštititi i naša zanimanja, odnosno poslovanje i tako stvoriti „zeleni krug“ koji svima donosi pozitivne rezultate. Ovo deluje kao utopijska formulacija u prvi mah, ali je u velikoj meri dostupna ako se počne od najmanjih navika kao što je odlaganje smeća iz domova. Evo zašto bi trebalo pažljivije razdvajati otpad.
Osnovne prednosti za građane
Ubrzani rast populacije povlači stvaranje sve više otpada. Da ne bi zatrpao planetu, komunalni otpad se shvata kao ozbiljan resurs koji postaje deo strateškog opredeljanja mnogih zemalja u Evropi, ali i širom sveta. U vreme kada energetska kriza dostiže svoje maksimume, energenti su doslovno postali ključni za opstanak pa cene nezaustavljivo rastu. Otpad je jedan od načina da se obezbedi sigurnije lokalno snabdevanje i da se smanji zavisnost od spoljnih lanaca snabdevanja. Pretpostavlja se da će tržište pretvaranja otpada u energiju progresivno rasti u narednim godinama. Predviđa se da će tržište generisati približno 70 miliona dolara i rasti po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,7% u periodu od 2021. do 2028. godine, navodi kompanija “Research Dive” na svom zvaničnom sajtu. Preciznije, to znači pristupačniju električnu i toplotu energiju za građane i privredu, kao i dobijanje raznih vrsta obnovljivih alternativnih goriva.
Energija se dobija iz postrojenja koja funkcionišu po principu spaljivanja otpada koji se ne može reciklirati. Energane zato mogu biti prave riznice energije ako se njima pravilno upravlja i ako se poštuju sve zakonske regulative. Energane su složen sistem sa puno faza i procesa, što zahteva veliki radni kadar, pa šansa za zapošljavanje predstavlja još jednu pozitivnu stranu čitavog postupka. Mogli bismo reći da je to cirkularna ekonomija u punom obimu
Ako vratimo se na zdravlje, možemo govoriti o prednostima po životnu sredinu. Spaljivanjem otpada se smanjuje količina štetnog metana koji se oslobađa u atmosferu. On se koristi za proizvodnju biogasa, primera radi. Ako su energane izgrađene po evropskim standardima, emisije toksičnih čestica će biti strogo kontrolisane. Austrija i zemlje Skandinavije su odličan primer za to. Takođe, deponije se smanjuju kada jer se spaljivanje redukuje količina nagomilanig otpada. Kada se na vreme osveste osnovni principi cirkularnosti, to ima dalekosežni odjek. Na primer, manje korišćenje papira znači manje seče šuma, odnosno manju potrošnju prirodnih resursa, što dalje vodi ka boljim klimatskim uslovima. Istom analogijom dolazimo do fosilnih goriva. Prelazak sa teških energenata na obnovljive opcije dobijenja iz otpada posledično ima i ekološke i ekonomske koristi.
Osnovne prednosti za privredu
Da održivo poslovanje poslovanje više nije samo teorija potvrđuje uvođenje takozvane CBAM takse od 1. januara 2026. na proizvode sa emisijom CO2 koji se uvoze u Evropsku Uniju. Pored toga, u Srbiji je od istog datuma na snazi i nacionalni porez za najveće domaće kompanije koje emituju ovaj gas.
Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (Carbon Border Ađustment Mechanism) predstavlja instrument Evropske unije za uvođenje pravične cene ugljenika emitovanog tokom proizvodnje robe sa visokim emisijama koja ulazi na tržište EU, kao i za podsticanje čistije industrijske proizvodnje u zemljama van EU, objašnjeno je na zvaničnom sajru Evropske komisije. U Evropi se ovaj namet (EU ETS) plaća već 20 godina i to po ceni od približno 75 do 80 evra, dok se srpska industrija od ove godine prvi put suočava sa naplatom koja bi trebalo da iznosi 4 evra po toni.
U kontekstu ekoloških praksi, ta regulativa predstavlja pritisak na kompanije da doprinesu dekarbonizaciji u što većoj meri. Za male ekonomije poput Srbije to neće biti lako, ali cirkularna ekonomija u nije trka već maraton.
Ako kompanije ne poštuju principe za zaštitu životne sredine, rizikuju kazne za nepoštovanje propisa, zatim gubitak tržišnog udela, smanjen povraćaj investicije i smanjen povraćaj inflacije, objašnjava se u članku kompanije “Triumvirate Environmental“. Oni apostrofiraju da je upravljanje otpadom je jedno od ključnih područja na koje kompanije mogu da se fokusiraju kako bi ispunile ciljeve održivosti, posebno upravljanje i odlaganje opasnog otpada.
Prelazak na alterntivne održive opcije im može doneti uštedu, ali i novu zaradu. Troškovi odlaganja otpada rastu i taloženje na deponijama predstavlja finansijski gubitak, dok prodaja komunalnim firmama koje ga transportuju u energane može biti dodatan priliv. Zarada se može ostvariti i kroz prodaju energije proizvedene iz sopstvenog otpada. Sa driga strane, ako sam sebe snabdeva energijom, to znači manju zavisnost od uvoza i veću otpornost na cenovne oscilacije na tržištu.
Manje otpada znači i manje novca za njegovo zbrinjavanje. Opcije su brojne.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
