Imali smo prilike da u studiju ugostimo Maju Mano, akademski obrazovanu muzičarku koja nas je doslovno oduvala novim singlom “Ako trebaš nekoga”.
Maja je pred objektivom našeg portala progovorila o svojim počecima, ambicijama i anegdotama koje su pratile njen bogat profesionalni život.
– Muzika je moj poziv, namerno ne želim da kažem posao, jer ga ja tako ne vidim. Ona je, makar u mom slučaju najbolji način da prvenstveno komuniciram sa sobom, a onda i sa drugima. Zaista sam kroz sve ove godine bila posvećena radu i unapređenju drugih pevačkih glasova i njihovim karijerama. Sada je došao trenutak da se pozabavim sobom.
– Pored moje škole, mojih učenika i studenata, sada sam u fokusu sebi ja i singlom “Ako trebaš nekoga”, otvorila sam novo pogavlje u muzičkoj karijeri koja najavljuje album.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
Da li postoji neki prelomni trenutak kada ste shvatili da je muzika Vaš poziv i kada je Maja Manojlović postala Maja Mano?
– Maja Mano se rodila sa ovim novim poglavljem. To je više bila neka kreativna igra jer ima nas dosta Manojlovićki. Hteli smo da izbegnemo to, a ja sam htela da stvorim umetničko-scensko ime koje je se lako pamti. To je “mano” ili “hermano”, pošto sam ja privatno brat, a i mano kao ruka, kao stvoriteljska energija koja će da kruži dok se i sam album bude stvarao. Maja Manojlović je svakako tu sa svim svojim ulogama, a Maja Mano je tu da stvori muziku koja nam treba!
Kako je graditi karijeru isključivo sopstvenim radom i trudom, da li postoje neki momenti koji su bili posebno teški?
– Daleko od toga da je bilo lako. Kada se setim te 2005. kada sam dobila prvu učenicu – to je bio momenat kada ni ja sama nisam bila sigurna da mogu da dam nekome ono što mu treba u pevačkom smislu. Međutim, mnogi projekti koje sam radila su me nekako očeličili i taj rad i trud se prosto uvek prepozna. Na svakom početku moramo mnogo da se trudimo da pokažemo koliko smo dobri, i da to radimo sa ljubavlju, da bi ljudi mogli da nas prepoznaju. Nije bilo lako, to je dugotrajan proces, i u mom slučaju traje 20 godina. Moram da naglasim da ja nemam nižu muzičku školu i niko u mojoj porodici se nije bavio muzikom. Međutim, kada sam roditeljima saopštila čime želim da se bavim, naišla sam na podršku. Jako sam im zahvalna što me nisu odvratili od te ideje. Nakon srednje, logičan sled stvari je bila i muzička akademija, gde sam imala zaista sjajne profesore. Svi su mi pomogli da steknem ozbiljne radne navike i profesionalnost u poslu. Moj ukus i zvuk se razvijao kroz godine. Imala sam prilike da pevam sve moguće stilove, a klasika je moja baza. U njoj zaista istinski uživam. Zato želim da pozdravim Rozaliju i njen album “Luks” koji je hrabro napravljen i osmišljen, koji na nesvakidašnji način spaja žanrove. Ja ne idem u tom pravcu, ali ko zna… i Lena Kovačević je napisala napev za “Bogorodice djevo”, i meni je to blisko, ali ja imam potrebu da idem u drugom pravcu, imam žensku potrebu za naglašavanjem ženske energije i senzualnosti… nešto što ja nisam toliko privatno, ali se sve to nekako samo desi na sceni.
Izuzetno priznanje Goce Tržan
Sasvim smo sigurni da Majin anđeoski glas svakodnevno sa svih strana izaziva komplimente, a mi smo posebno želeli da saznamo kako je došlo do toga da Goca Tržan izgovori da “ne želi da peva nakon ženskog Pavarotija”.
– Goca je jako duhovita, to je bio jedan događaj na kojem smo se zajedno našle u Banjaluci. Organizatorka je insistirala da ja otpevam “Njujork, Njujork”, pesmu koja postoji u bezbroj izvođenja. Ja sam slušala Lajzu Mineli, jer mi je kabare blizak i drag. Oberučke sam prihvatila i otpevala, a Goca je trebala da nastupa nakon mene. Ona je u tom svom stilu i maniru izašla i izgovorila: “kako da ja sad pevam posle ove žene, posle ovog ženskog Pavarotija… ma, bar sam lepa”. To je bilo jako smešno u tom trenutku, još kako ona to izgovori i ispriča… jedan jako divan momenat. Ona je zaista divan čovek i profesionalac. Na kraju smo se i slatko ismejale i divno provele. Za duet: nikad ne reci nikad – nasmejla se Maja Mano na naše pitanje.
Obzirom na Majino dugogodišnje iskustvo u talenat-šou programima, zanimalo nas je koliko se razlikuju Zvezde granda, Pinkove zvezdice i The Voice, IDJ… i da li postoji neki trenutak koji je za nju bio posebno emotivan.
– Meni tu nema razlike, isto pristupam svim pevačima, iako se formati žanrovski razlikuju. Najemotivnije je svakako kada me nakon nastupa pozovu, jer je njihova sreća ujedno i moje najveće zadovoljstvo. Svaki put me to dirne: njihov uspeh je moja sreća!
Pesma “Ostani još” postigla je regionalni uspeh. Kako je bilo sarađivati sa Skaj Viklerom?
– To je saradnja koju ću ja zauvek da pamtim! Meni je sa jedne strane žao što on nije više prisutan toliko na sceni, ali sa druge strane: ušao je u mirne porodične vode, i to mi je jako drago. Đorđe je, biću slobodna da kažem, muzički genije! Sa izuzetnom lakoćom smo radili na pesmi, on mi je pomogao oko teksta. Ja bih nekad tu saradnju i ponovila jer smatram da je on neiscrpan izvor genijalnih muzičkih ideja.
Na koje saradnje ste još posebno ponosni?
– Na ovo što se sad dešava. Tu su Hristina Vuković i Andrija Gavrilović, moj autorski tim koji radi sad na albumu. Biće tu još autora, ali sa njima sam najbliskija. Jako sam srećna što sam ih pronašla, oni mogu da razumeju nešto što nekad ni sama ne razumem. Pored profesionalnog slaganja, oni su izvanredni ljudi. Najlepše je što se iz tog profesionalnog odnosa izrodilo nešto što je daleko lepše i veće.
Na neki način, Vas je prvi prepoznao pokojni Toše Proeski, Vi ste njemu pevali prateće vokale?
– Jeste, to je bilo 2007. čini mi se. Ne bih baš rekla prvi prepoznao, ali svakako primetio kao umetnika, što mi je drago – rekla nam je Maja, a po čemu će pamtiti Tošeta i kakve još projekte planira Maja, pogledajte u uzbudljivom i prelepom intervjuu koji se nalazi na početku teksta.
BONUS VIDEO:
