Kritičar “La Republike” o Beogradskom festivalu igre: Može da pomiri sve ukuse i zadovolji sva čula

Dvadeset treće izdanje Beogradskog festivala igre prikazuje aktuelnu savremenu kreativnost iz celog sveta, u srpskoj prestonici i Novom Sadu. Od 13. marta do 8. aprila, petnaest kompanija iz jedanaest različitih zemalja, poput Kanade i Finske, Argentine i Italije, Engleske i Grčke – da pomenemo samo neke – predstaviće svoja impresivna dela u ova dva grada.

Ovako počinje tekst Karmelo Zaparata, kritičar “La Republike” o Beogradskom festivalu igre. On dalje navodi:

“Biće to uzbudljivo putovanje otkrivanja, koje je osmislila umetnička direktorka festivala Aja Jung kako bi različitim pristupima umetnosti Terpsihore dala prostor i ujedinila ih pod motom: „Budi igra koju želiš da vidiš“.

Otvaranje festivala ne može biti međunarodnije. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu nemačka kompanija Gauthier Dance, koju vodi kanadski direktor Erik Gotje, predstaviće jedno od svojih najnovijih dela. Reč je o komadu “Okretanje kostiju”, radu koji je oblikovao Akram Kan, engleski koreograf poreklom iz Bangladeša, kao antologiju iz svojih pet najizvođenijih predstava. Naizgled čudan naslov naglašava i priziva snažnu vezu sa ritualima sećanja na dalekom Madagaskaru.

Preispitivanje ljudske percepcije stvarnosti polazišna je tačka komada “Sada” britanske koreografkinje Jasmin Vardimon, prisutne na Beogradskom festivalu igre još od početka svoje karijere. Ovaj fizički i vizuelni teatarski rad pokušava da zabeleži prolazne trenutke pre nego što iščeznu. Očaravajući „nouveau cirque“, telesni jezik koji spaja cirkuske akrobacije i savremenu umetničku igru, štiže iz frankofonske kanadske pokrajine Kvebek zahvaljujući dvema energičnim trupama – Flip Fabrique i Machine de Cirque. Ironičan i razigran kao niko drugi, argentinski izvođač Lusijano Roso ume da zapali scenu svojom jedinstvenom pojavom. Njegov “Apocalipsync_2” oživljava četrdeset različitih likova, sve ih briljantno tumači ovaj majstor mime i lip-synca, istražujući ranjivost čoveka usled tehnologije i zavisnosti od društvenih mreža. Povratak prirodi, pak, tema je komada “RoZéO”, posebnog događaja francuske kompanije Gratte Ciel, koji će festival povesti van konvencionalng teatarskog prostora, na otvorene gradske bazene, te poslužiti kao poziv na zajedničku meditaciju sa vetrom kroz igru na visini od preko 12 metara.

Potpuno novo delo Baleta Grčke nacionalne opere imaće svetsku premijeru uz živu muziku u okviru festivala. Reč je o komadu “Tako blizu toliko mnogo puta”, postavljenom na muziku slavnog Kumendakisa i inspirisanom poezijom Kavafija, nastalom iz prvog susreta četvoro grčkih koreografa — Konstantinosa Rigosa, Patricije Apergi, Ilijasa Hadžigeorgijua i Eve Georgitsopulu. Druga značajna imena u programu festivala su bečka izvođačica i vizuelna umetnica Kjara Bartl, finski scenski reditelj Kale Nio zajedno sa brazilskim izvođačem Fernandom Melom, Erve Kubi sa svojom panmediteranskom kulturom “Varvarskih noći”, kao i hrabri španski kvir flamenko Manuela Linjana i savremena scenska mehanika tandema Gaj Nader & Marija Kampos.

Na kraju, ali ne i manje važno — italijanska koreografska umetnost, oduvek prisutna na Beogradskom festivalu igre. Ove godine festival dočekuje Salva Lombarda sa komadom “Sport”, završnim poglavljem njegove trilogije koja savremeno preoblikuje dela baletskog majstora iz XIX veka, Luiđija Mancotija; poetični komad “Dragi sine…” autora Saše Rive i Simona Repela, italijanskih umetnika sa sedištem u Ženevi; kao i glavnu italijansku savremenu kompaniju Aterballetto sa predstavom “Noć Morikonea”, međužanrovskim remek-delom koje je španski koreograf i reditelj Markos Morau stvorio kao omaž preminulom filmskom kompozitoru Eniju Morikoneu spajajući maestralno igru, pozorište, muziku i film.

Dakle – pravac u Beograd, gde se dešava jedan fantastičan festival – koji može da pomiri sve ukuse i zadovolji sva čula!”, navodi kritičar “La Republike”.