GEOPOLITIČKI MANEVAR ILI ŠARGAREPA NA DUGOM ŠTAPU: Može li Šengen da ukine balkanske granice pre Brisela?

ZAPADNI Balkan se ponovo našao u središtu velike evropske kombinatorike, nakon što su uticajni nemački i švajcarski mediji lansirali inicijativu koja bi kroz prevremeni ulazak regiona u šengensku zonu, mogla iz korena da promeni geopolitičku sliku ovog dela Evrope.

Dok je punopravno članstvo u Evropskoj uniji za Beograd i susedne prestonice gurnuto u maglu i neizvesnu budućnost, ovaj predlog stiže kao svojevrsni politički inženjering i prečica za ukidanje unutrašnjih granica. Zamisao koju su na sto stavili vodeći ekspertski krugovi na Zapadu nije puka ekonomska računica za brži protok robe. Ona je, pre svega, panični pokušaj Brisela da pronađe novi zamenski mehanizam uticaja i povrati ozbiljno urušeni kredibilitet na ovim prostorima, pre nego što region potpuno okrene leđa evrointegracijama.

Analiza švajcarskog „Noje cirher cajtunga”: Kupovina uticaja u sopstvenom dvorištu

Kada ugledni ciriški list „Noje cirher cajtung” posveti prostor geopolitičkoj budućnosti Balkana, to je jasan znak da zapadni centri moći užurbano traže izlaz iz slepe ulice u koju je zašla njihova politika proširenja. U opsežnoj analizi Kristofa Bendera, zamenika predsednika Evropske inicijative za stabilnost (ESI), otvoreno se priznaje da Brisel dramatično gubi uticaj u svom neposrednom okruženju. Svestan da je punopravno članstvo za zemlje regiona na vrlo dugom štapu i da prazna obećanja više ne prolaze, Bender predlaže alternativno rešenje – otvaranje šengenskih kapija kao način da Evropska unija povrati barem deo poluga moći i natera balkanske prestonice na suštinske reforme.

Za razliku od prethodnih talasa širenja EU, ovaj manevar sa bezbednosnog aspekta ne bi zahtevao iscrtavanje novih spoljnih granica Unije. Geografija je tu jasna: naš region je već potpuno opasan šengenskim državama, pa bi se unutrašnje granične rampe jednostavno urušile same od sebe. Za Srbiju bi to donelo ogromno ekonomsko olakšanje. Slike kilometarskih kolona kamiona koji danima čame na Horgošu, Gradini ili Batrovcima konačno bi postale ružna prošlost, a Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonije funkcionisale bi u jedinstvenom privrednom i saobraćajnom prostoru bez barijera.

Nova berlinska pravila i bezbednosna jednačina sa više nepoznatih

Prema zamislima nemačkih stratega, Brisel ne bi delio šengenske ulaznice na lepe oči, već bi Evropska komisija pred države Zapadnog Balkana ispostavila striktnu i debelu „mapu puta”. Ovaj novi katalog briselskih uslova podrazumevao bi potpuno usklađivanje sa šengenskom pravnom tekovinom bez izuzetka. Od balkanskih prestonica očekivalo bi se preuzimanje radikalno strože kontrole sopstvenih spoljnih granica, potpuno preslikavanje zajedničke evropske vizne politike, ali i pun pristup Šengenskom informacionom sistemu što u praksi znači potpunu integraciju u policijskoj saradnji i razmeni bezbednosnih podataka u realnom vremenu.

Ipak, ovaj plan unutar same Unije odmah nailazi na zid dežurnih skeptika koji u ukidanju unutrašnjih rampi vide otvaranje Pandorine kutije i slabljenje kontrole nad famoznom „balkanskom rutom”. Nasuprot njima, uticajni mediji u Nemačkoj podsećaju na istorijski poučan presedan iz 2007. godine, kada je šengenski prostor progutao nekadašnji Istočni blok. Tadašnje crne slutnje da će kriminal preplaviti Zapad brzo su pale u vodu pred činjenicom da je upravo bliska prekogranična saradnja policija dodatno učvrstila bezbednost Starog kontinenta. Nakon što su Bugarska i Rumunija nedavno u  potpunosti zakoračile u ovaj sistem, svaka priča o tome da granice unutar Balkana služe kao nekakva efikasna „brana” za ilegalne migracije iz pravca Grčke i Turske, definitivno je izgubila logički i politički legitimitet.

Ekonomski zamajac i politički anestetik za balkanske razmirice

Ukoliko bi ovaj šengenski manevar zaista prešao sa papira u realnost, prvi i najsigurniji dobitnik bila bi regionalna ekonomija, koja decenijama stagnira u čekaonicama ispred briselskih vrata. Potpuno otvaranje protoka robe, kapitala i usluga preko noći bi srušilo veštačke barijere koje guše domaće privrednike, dok bi zajedničko tržište bez unutrašnjih granica postalo neuporedivo privlačnije za velike globalne investitore. Za srpske izvoznike i logističke kompanije, ovo bi predstavljalo pojas za spasavanje i uštedu miliona evra koji se godišnje gube u praznom hodu na prelazima.

Ipak, za zapadnu diplomatiju, ekonomija je tek sporedni efekat – glavni cilj ove operacije je ublažavanje dugogodišnjih administrativnih i međudržavnih sporova na Balkanu. Kreatori ove ideje u Briselu veruju da bi se fizičkim ukidanjem graničnih pregrada relativizovale višedecenijske linije razdvajanja između balkanskih prestonica, čime bi se umanjio potencijal za politička trvenja u regionu. Kada rampe nestanu, a pasoške kontrole postanu suvišne, međudržavne granice gube svoj dosadašnji konfliktni potencijal i težinu. Iz ugla Brisela, računica je idealna: finansijska cena ovog procesa za Evropsku uniju je praktično zanemarljiva, a politička stabilnost koju bi dobili zauzvrat na ovom strateškom prostoru – gotovo je nemerljiva.

Kosovski čvor i briselska kočnica za balkansku viziju

Ukoliko se zamisao o utapanju Zapadnog Balkana u šengensku zonu posmatra iz ugla međunarodnog prava, surova realnost na terenu brzo unosi oprez među preuranjene optimiste. Glavna kočnica za realizaciju ove vizije nisu samo klasični standardi koje Brisel propisuje, već nerešena statusna pitanja u regionu. Pre svega, specifičan status administrativne linije između centralne Srbije i Kosova i Metohije predstavlja kompleksno pravno pitanje. Gotovo je nemoguće u praksi primeniti koncept potpuno otvorenih granica na prostoru čiji konačni međunarodno-pravni status nije jednoglasno usaglašen na globalnom nivou, pogotovo unutar šengenskog sistema koji počiva na strogo definisanom suverenitetu i bezbednosnoj sigurnosti državnih granica.

Zbog toga je izvesno da će države članice Unije ovu potencijalnu povlasticu pozicionirati kao dugoročan i složen uslov za čitav region. Pristupanje Šengenu neće biti jednostavan politički ustupak, već mehanizam koji zahteva dugotrajno usklađivanje zajedničkih bezbednosnih kriterijuma, tehničkih standarda i sveobuhvatnih reformi u oblasti vladavine prava. Lopta se u ovoj evropskoj računici ponovo nalazi u dvorištu Brisela. Evropski lideri moraju konačno da definišu da li postoji jasna strateška vizija za integraciju ovog prostora, ili će Zapadni Balkan dugoročno ostati na poziciji čekaonice na periferiji Evrope.

BONUS VIDEO: 

I VUJAČIĆ PRIZNAJE: Rušenje američkih projekata u regionu je isključivo EU interes