“KO SE NE POZICIONIRA POSTAĆE ZANEMARLJIV” Više nema nikakve šanse za jednu opozicionu kolonu na izborima, evo kome to najviše škodi

U iščekivanju otkrivanja termina u kojem će se održati vanredni parlamentarni izbori, uveliko traje pregrupisavanje na političkoj sceni: opozicione stranke pokušavaju da naprave svoj “front” budući da studenti istrajavaju u stavu da ih žele van ringa. Ujedno se čuje ocena da bi glasanje moglo da protekne u referendumskoj atmosferi, a pitanje je da li je moguća ako bude više opozicionih lista?

Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da referendumska atmosfera zavisi od teme koja se nametne u kampanji, ali da se ona uvek svodi na prosto “za ili protiv”.

– Ovde je glavno pitanje postalo da li ste za ovu vlast ili ste protiv nje. U njega se sumiraju sva ostala pitanja koja su potegnuta u zadnjih godinu i po dana, a koja su važna glasačima – istakao je Bursać za “Danas”.

Dodaje da se u to glavno pitanje slivaju i teme poput korupcije, ekonomije, društvene pravde, tema odgovornosti vlasti, objašnjavajući da se birači oštro dele na one koji podržavaju Aleksandra Vučića i one koji su protiv.

“Treći pol ne prođe dobro”

Ocenjuje da je ovakva atmosfera nosi ogroman rizik za opcije koje pokušaju da vode svoju politiku.

– U takvim referendumskim situacijama, oni koji se ne pozicioniraju dobro, odnosno onaj neki treći pol, često ne prođe dobro na izborima – napominje Bursać.

Kao primer koji ide u prilog ovoj teoriji navodi izbore 2000. godine i direktan duel na relaciji “Koštunica – Milošević”:

– Ipak, imali smo na tim izborima i dva kandidata vrlo važnih stranaka u tom momentu: Tomislava Nikolića ispred Srpske radikalne stranke, koja je dugo kroz istoriju bila najveća politička partija u Srbiji, i Srpski pokret obnove sa kandidatom Vojislavom Mihailovićem, koji je bio predstavnik jedne od najvažnijih opozicionih partija 90-ih – podseća Bursać, dodajući da su obojica tada loše prošla sa svega sedam, osam odsto glasova zajedno.

– Dakle, poenta je: ukoliko ne uspete da se pozicionirate, a to smo videli i na ovim lokalnim izborima, gde su neke opozicione stranke solirale, pa mnoge neke od njih kao u Kuli nisu uspele ni da prikupe potpise, a neke druge su, kao recimo u Mionici i još ponegde, ostvarivale rezultat od po jedan odsto glasova, postaćete potpuno zanemarljivi, jer se takmičenje formiralo kao takmičenje između SNS-a i njihovih saveznika s jedne strane, i pokreta koji okupljaju studenti sa druge strane – pojašnjava Bursać

Najmanje tri opozicione liste

Studenti su početkom maja prošle godine zatražili izbore, a onda pojasnili da se na studentskoj listi neće naći ni predstavnici opozicije, ni vladajuće koalicije. Pozvali su opoziciju da povuku i podrže ih neizlaskom na birališta, što je tek deo opozicije prihvatio – DS i “Kreni-promeni”. Ostali ne odustaju od izlaska na izbore, i dalje zovu na dogovor o zajedničkom nastupu.

Devet opozicionih stranaka sastalo se prošle nedelje u sedištu Narodnog pokreta Srbije (NPS), a nakon sat i po razgovora svi su imali isti komentar – da je bio veoma dobar i da će se saradnja vrlo brzo nastaviti. U isto vreme, Novi DSS je pozvao desnicu u jedan blok, a sva ova prestojavanja ukazuje da će biti namjanje tri opozicione kolone.

Milomir Mandić, istraživač Demostata, istakao je da je jedna jedinstvena lista “najmanje loše rešenje”, a da se sa više kolona gubi mogućnost klasičnog binarnog izbora.

On smatra da se u tom slučaju razvodnjava energija nezadovoljnih građana.

– Suština referenduma jeste izbor između “za” i “protiv”. Čim se opozicija pojavi u više kolona, birač više ne bira samo protiv vlasti, već mora da bira između različitih opozicionih ponuda, lidera i ideologija – naveo je Mandić za Danas.

Najveći praktični problem više kolona, Mandić ističe čuvanje izbornog rezultata.

Kad ćemo na glasanje?

Kao mogući termini izbora spominjali su se Vidovdan, 10. jul, septembar pa i kraj godine a neizvesnost bi trebalo da bude otklonjena oko Đurđevdana. Vučić je otkrio da će tada biti poznat termin izbora.

– Verujem da ćemo do Đurđevdana, ili koji dan posle, znati tačno kada će biti izbori, tako da će (opozicija i studenti u blokadi, prim. aut) imati priliku da pobede – rekao je on.

Ukoliko izbori budu i raspisani tog 6. maja, onda bismo najranije glasali 20. juna, a najkasnije 5. jula.

Polako se radi na pripreme za izbore, Skupštini Srbije su upućeni predlozi izmena i dopune seta zakona koje se tiču izbornog procesa, u skladu sa konačnim preporukama ODIHR-a. Takođe, Republička izborna komisija usvojila je odluku o nabavci glasačkih kutija, UV lampi, alkalnih baterija i sprejeva za obeležavanje prsta birača.