Nema velikih hotela ni masovnog turizma: Ovaj evropski ostrvo prima 1.500 puta manje turista od Tenerifa, a izgleda kao raj

Dok se susedna ostrva bore s protestima protiv masovnog turizma, El Hijero, najdivljije i najzapadnije Kanarsko ostrvo, tiho gradi svoju budućnost. Ovo je priča o mestu koje je odlučilo da ide drugačijim putem.

Jednom dnevno, dok sunce zalazi iza obala Tenerifa, trajekt s tek nekolicinom turista kreće na dvoipočasovno putovanje nemirnim Atlantikom. Odredište je El Hijero, ostrvo nekada smatrano rubom poznatog sveta. Dok su giganti poput Tenerifa preplavljeni posetiocima, El Hijero ostaje gotovo netaknut.

U oštrom kontrastu, dok je Tenerife 2024. privukao šest miliona turista, El Hijero je posetilo tek 4.100. Razlog je jednostavan: nema rizorta ni direktnih letova izvan arhipelaga. Na ostrvo se, osim trajektom, dolazi i lokalnim letom, a posetioce dočekuje mir umesto gužve masovnih destinacija, prenosi CNN.

U toj izolovanosti leži tajna privlačnosti ostrva

Upravo u toj izolovanosti leži tajna privlačnosti ostrva. Na “ostrvu sa hiljadu vulkana”, kako ga zovu, osećaj sirovog otkrića čeka iza svakog zavoja. Na površini od jedva 270 kvadratnih kilometara živi oko 12.000 stanovnika uz stotine vulkanskih kratera. Pejzaž se dramatično menja: na vrhovima od 1500 metara nadmorske visine nalaze se mistične zimzelene šume, dok se ispod tirkizno more razbija o strme crne litice. U jednom danu moguće je doživeti niz mikroklima, od borovih šuma i drevnih vinograda do polja pepela gde hiljadugodišnja stabla prkose vetru. Zapadna obala nudi spektakularne prirodne bazene u vulkanskim kraterima, gde talasi udaraju tik ispod kupača.

Krunski dragulj ostrva skriven je u brdima iznad glavnog grada Valverdea. Pet vetroturbina i sistem hidroelektrane čine srce plana da El Hijero postane prvo potpuno energetski nezavisno ostrvo na svetu.

Održivost kao ključ

Gorona del Viento koristi vetar za proizvodnju struje, a višak energije skladišti pumpanjem vode u rezervoar na vrhu vulkana. Kada vetra nema, voda pokreće turbine i obezbeđuje stabilno snabdevanje. Sistem je toliko uspešan da je 2019. godine postavio svetski rekord, snabdevajući ostrvo energijom više od 24 uzastopna dana isključivo iz obnovljivih izvora. Održivost je vidljiva i kroz mrežu besplatnih punionica za električna vozila i subvencije za solarne panele.

Posvećenost samodovoljnosti duboko je ukorenjena u istoriji. Izolacija je pomogla očuvanju jedinstvene vinarske baštine; El Hijero je bio pošteđen filoksere koja je poharala evropske vinograde krajem 19. veka, spasivši autohtone sorte. Ta borba za opstanak vidljiva je i u sećanjima na sušu iz 1948. godine, kada brodovi s pijaćom vodom prestaju da dolaze. Ostrvo je takođe jedno od poslednjih mesta na svetu gde se još uvek praktikuje autohtoni jezik zviždanja, Silbo Herreño. Nekada ključan za komunikaciju pastira, jezik je spašen od zaborava uvođenjem besplatnih kurseva u škole kako bi ga sačuvale nove generacije.

“Najvažnije je sačuvati naš jednostavan način života”

U nastojanju da pažljivo razvije turizam bez ugrožavanja ekoloških standarda, lokalno veće pokreće niz ekoturističkih iskustava. U selu La Restinga gradi se muzej posvećen održivom ribolovu, a posetiocima će biti ponuđeno da se pridruže ribarima u dnevnom ulovu, kao i da učestvuju u radionicama vinarstva i sirarstva. Postepeno otvaranje ostrva moglo bi biti izazov, ali duh zajednice ostaje snažan.

“Srećni smo što će nas više ljudi posetiti, ali najvažnije je sačuvati naš jednostavan način života”. objašnjava meštanka. “Tempo života ovde daje vreme i prostor da istražite sebe. U ovim užurbanim vremenima, to je neverovatno retko.”

(Večernji list)