Srbija i Gambija nisu imale mnogo istorijskih preplitanja. Kada je Gambija proglasila nezavisnost 1965. godine, narednih pet godina je zvanično i dalje na njenom čelu bila engleska kraljica. Pa ipak, Jugoslavija je tu nezavisnost odmah priznala i podržala. Kontakti Beograda i Bandšula su tad postali bliski zbog saradnje u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja. A onda je usledila tišina. Živeli smo svako svoje živote, bez značajnijih međusobnih kontakata. Tek poneki privrednik bi ovde pokušao neki posao, a 2017. i 2018. godine došlo je do međusobnih poseta ministara inostranih poslova, da bi 2022. godine u Bandšulu ambasador Omar Fal bio postavljen za počasnog konzula Republike Srbije. Gospodin Fal je iskusan diplomata, gambijski intelektualac, turistički ekspert koji je zavoleo Srbiju i o svom trošku otvorio počasni konzulat u gambijskoj prestonici, podigao srpsku trobojku i registrovao automobil s registracijom „SRB 1“. Zato sam se, čim sam došao u Bandšul, uputio ka njegovom domu, sada i zvaničnom predstavništvu Srbije. Saznao sam da je on više od diplomate; ovde je on priznat kao „tradicionalni vođa“, poglavica jednog važnog regiona. Na večeri sa gambijskim ostrigama, specijalitetom koji se ovde služi u velikim količinama, mada bi svugde drugde u svetu bio izuzetno skup, razgovarali smo o tome kako da se unaprede odnosi i došli do zaključka da su mogućnosti velike. Šta god da učinimo, mi smo pioniri u odnosima koji jedva da su na začetku.
Narodni muzej
U Ministarstvu kulture i turizma primio me je ministar Abdouli Džobe. Poželeo mi je dobrodošlicu i ispričao da sada puno gostiju iz Poljske i Češke zime provode na gambijskim plažama. Možda će nove avionske linije učiniti da ova afrička zemlja postane primamljivija srpskim putnicima. Dogovorili smo se da na tome zajedno radimo, a mene je najviše interesovalo stanje značajnih kulturnih spomenika. Zato sam otišao do Narodnog muzeja, gde me je dočekao jedan od najznačajnijih istoričara, direktor dr Hasum Kesaj. Gambija je potvrdila učešće na Ekspu u Beogradu 2027. godine, a on će biti u toj delegaciji, pa mi je rekao da se već raduje poseti Beogradu. Za Adligatov Muzej knjige i putovanja poklonio je nekoliko istorijskih publikacija s posvetom.
U Narodnoj biblioteci Gambije razgovarao sam o čuvanju i iznajmljivanju knjiga sa njenim direktorom a u Francuskom kulturnom centru upoznao sam se sa Černom Barijem, predsednikom Gambijskog udruženja književnika. Gospodin Bari je istaknuti akademac, diplomata i kulturni delatnik, potpredsednik Panafričkog udruženja književnika, a svojevremeno je bio član izvršnog odbora Uneska kao predstavnik Gambije. Poklonio mi je svoju knjigu „Kratka istorija obrazovanja u Gambiji“, kao i čitav niz drugih dela. Ovim darovima započelo je nastajanje gambijskog kutka u beogradskom Muzeju knjige i putovanja, a dogovorili smo i da gospodin Bari uskoro poseti Beograd i održi predavanje o gambijskoj književnosti.
Za gambijski kutak Adligata nabavljeno je još zanimljivih predmeta. Ljudska skulptura od odbačenih čepova za flaše primer je nove afričke moderne umetnosti. Mladi umetnici od otpadaka stvaraju svoja dela – materijal im je besplatan, a mašta stvara čuda čak i od đubreta. Za muzej sam nabavio i poveću zbirku gambijske filatelije. Značajan je i digitalni materijal nastao na ovom putovanju za muzejsku bazu. Među hiljadama fotografija i video-snimaka istakao bih da sam zabeležio gostovanje u domu među rođacima najslavnije gambijske muzičke porodice u drugom po veličini gradu Brikami, kao i kralja tradicionalnog muzičkog instrumenta kore Džaliba Kujate, dok je replika tog instrumenta već na putu za Beograd. Dozvolili su da ih snimim kako virtuozno sviraju na autentičnom afričkom instrumentu.
Državna parada
Posetu prestonici završio sam na stadionu na paradi povodom 61. godišnjice nezavisnosti Gambije. Podigla se prašina pod udarcima vojničkih čizama, predsednik države Adama Barou prošao je tik pored nas, mašući iz skupocenog automobila, obučen u belo nalik papi. Dve supruge u haljinama jarkih boja sa njim su zauzele mesto u publici naspram mene. Suviše sam mlad da bih pamtio jugoslovenske parade, a nisam ni rođen kada je umro Tito; ova parada i predsednik Barou podsetili su me na snimke jugoslovenskih parada koje sam gledao na televiziji.
Politička previranja kod nas, kod njih, i svud u svetu, čine da je politička saradnja nestabilna. Saradnja na kulturnom planu stvara trajne veze. Povezaćemo srpske i gambijske književnike, umetnike i radnike u kulturi. Stvorićemo još jedan most između Srbije i Afrike. Biće otvoren za sve dobronamernike koji žele da doprinesu povezivanju kultura, međunarodnom prijateljstvu, samim tim – za tračak nade boljem svetu.
