AKO EU POVUČE OVAJ POTEZ, KURTIJU SE CRNO PIŠE! Prištini gori pod nogama, a samo jedna reakcija može da zaustavi teror nad Srbima: “Tada će nastupiti HAOS”

Aljbin Kurti, prištinski premijer, “nastaviće da teroriše Srbe na Kosovu i Metohiji dok god je na vlasti ili dok god Evropska unija ne posegne za efikasnijim merama poput ukidanja vizne liberalizacije Prištini”, ocenjuju analitičari za “Blic”. Kako kažu, Kurti čak tera inat celoj međunarodnoj zajednici tako što vuče poteze potpuno suprotne njenim zahtevima.

Iako mu 7. avgusta ističe rok za formiranje vlade, Kurti se više bavi time kako da naškodi Srbima, pre svega, na severu KiM nego kalkulacijama kako da konačno u prištinskom parlamentu napravi dovoljnu većinu da izabere predsednika tzv. Kosova. Tako je bespravnom rušenju srpskih vikendica i motela “Jezero” na Gazivodama i zabrani srpskim tužiocima sa KiM da se vrate na posao pridodao nova hapšenja Srba zbog navodnih optužbi za ratne zločine, kao i nova pravila za praboslavne hodočasnike prilikom obilaska svetinja SPC na KiM.

Zanimljivo da je gotovo svaki od tih Kurtijevih poteza pratilo negodovanje međunarodne zajednice, ali bez konkretnog efekta i značaja za položaj Srba na KiM.

Gogić: Dok god je na vlasti, Kurti će sprovoditi istu politiku i uopšte tu ne kalkuliše

Politikolog Ognjen Gogić kaže za “Blic” da Kurti sprovodi pritisak na srpsku zajednicu na KiM nesmanjenom žestinom i dodaje da to “nema veze sa izbornim ciklusima” ili činjenicom da li formira vladu ili ne.

– Dokle god je na vlasti, bilo u tehničkom mandatu, bilo kao punopravni premijer, Kurti će sprovoditi istu politiku i uopšte tu ne kalkuliše. I pitanje je da li bi i ovi drugi, kada bi, recimo, preuzeli vlast, ublažili to sve. Kurti je podigao vrlo visoko lestvicu. To su neke teme koje oni vide kao od istorijskog značaja, koje žele da isteraju. Nisu, dakle, samo dnevne teme – ocenjuje Gogić.

Kako kaže, sve je aktuelnija tema ratnih zločina.

– Sada su oni jedan spisak žrtava napravili, onda pokreću nove postupke, istrage, a onda su našli jednu lokaciju za koju sumnjaju da je grobnica, u Zubinom Potoku i u selu Jabuci sumnjaju da postoji nova grobnica. Tako da oni izrazito žele da to do kraja isteraju. Pritom je i Aljbuljena Hadžiju rekla da je to rezultat te politike proširenja na sever Kosova i Metohije – navodi Gogić.

Dodaje da se u praksi pokazalo šta ta Kurtijeva politika, zapravo, znači.

– Kosovski policajci sad mogu da dođu i da iskopavaju po tim mestima gde ranije nisu mogli da dođu. Mislim na Zubin Potok, na Ibarski Kolašin, ta okolna sela. Nezamislivo je bilo maltene da albanski policajac tamo uđe, a sad kontrolišu to – analizira Gogić.

“Kurti koristi to što međunarodna zajednica nije do kraja angažovana”

Po njemu, jedino međunarodna zajednica može da zaustavi Kurtija i Prištinu.

– Pitanje je samo da li hoće i koliko je spremna da se potrudi oko toga, da uloži napore i trud. Da li to do neke mere hoće, a preko neke mere nije spremna. Tako da Kurti koristi tu situaciju da međunarodna zajednica nije do kraja tu angažovana. I sada, evo, recimo, Evropska unija je baš eksplicitno pozvala da se obustavi rušenje na Gazivodama. I Kurti to nije uradio. Opet je rušio nakon tog poziva – navodi Gogić.

Podseća da postoji i poziv međunarodne zajednice da Priština “ne ometa reintegraciju srpskih sudija i tužilaca”.

– Priština je to, ipak, uradila. Dakle, oni su sprečili povratak tužiocima na posao. Pokušavaju to da urade isto sa sudijama. Tako da on tu, zapravo, tera inat međunarodnoj zajednici i za one stvari koje oni traže i očekuju od njega. Kurti to ne radi i ne pridržava se toga. Tako da je očigledno, da bi samo jak pritisak, samo neke ozbiljnije sankcije, ozbiljnije mere, eventualno dale rezultat – ocenjuje Gogić i dodaje da se Kurti ne boji toga da ugrožava svoje odnose sa Zapadom.

“Kada bi EU rekla da ukida viznu liberalizaciju, Kurti bi verovatno reagovao”

Kako kaže, verovatno bi ga zabolelo kada bi neka mera međunarodne zajednice bila efektnija.

– Kada bi, recimo, Evropska unija rekla da ukida viznu liberalizaciju sa Kosovom zbog toga, onda bi verovatno reagovao – smatra Gogić.

Da li će Abdidžiku imati podršku poslaničkog kluba DSK-a za saradnju sa Kurtijem

Kada je reč o formiranju vlade u Prištini i izboru predsednika tzv. Kosova, Gogić misli da je mnogo toga u rukama Demokratskog saveza Kosova na čijem je čelu ostao Ljumir Abdidžiku i posle vanredne sednice sttranke u četvrtak kada se glasalo o njegovom poverenju.

– Abdidžiku je preživeo pokušaj smene i deluje kao da su on i Vjosa Osmani, zapravo, legli na rudu. Oni hoće da se dogovore sa Kurtijem i da mu daju podršku za izbor predsednika. Verovatno da bi nešto za sebe izvukli. Oni tu baš razmišljaju onako sitničavo – navodi Gogić.

Međutim, kako kaže, pitanje je sad samo da li će Abdidžiku i Osmani “imati podršku celog poslaničkog kluba DSK-a”.

– DSK ima 18 poslanika. Oni manje-više svi moraju da glasaju, ili da budu u sali kad se bude glasalo za predsednika tzv. Kosova. I sad je pitanje samo da li Abdidžiku ima kontrolu nad svim poslanicima. Dakle, da li će, ako on odluči da donese odluku da se ipak omogući izbor predsednika tzv. Kosova, da li će svih 18 poslanika DSK-a da budu u sali? Jer jedan deo tih poslanika je i tražio raspravu o njegovoj smeni. Tako da je sad samo to pitanje – analizira Gogić.

Dodaje da to opet ne utiče na Kurtija.

– Kurti će istu politiku da sprovodi bio u kampanji, bio na vlasti u punopravnom ili u tehničkom mandatu. I u kom god da je on statusu, dokle god je na vlasti, on će istu stvar da radi – zaključuje Vučić.

Nikolić: “Politički sud u Prištini nema veze sa pravom i pravdom”

I Danijela Nikolić, predsednica skupštinskog Odbora za KiM, smatra da međunarodna zajednica ima “mehanizme da zaustavi politiku Prištine koja teži da jednim potezom etnički očisti prostor KiM-a”.

– Na KiM je dovoljno da neko bude optužen za navodne ratne zločine na osnovu svedočenja, bez obzira na to da li je optužba tačna. U 99 odsto slučajeva znamo da nije – navela je Nikolić i dodala da o tome, međutim, sudi Priština, odnosno “politički sud koji nema veze sa pravom i pravdom”.

Podseća da uhapšeni žive na području KiM 27 godina i da ranije nikada nisu bili predmet istrage.

“Ako ne bude izabran predsednik tzv. Kosova – institucionalni haos”

Sada sve više prištinskih analitičara sumnja u poteze Kurtija.

Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog pravnog instituta, ocenjuje da bi u slučaju izostanka političkog dogovora Kurtijevog Samoopredeljenja i DSK u vezi sa izborom predsednika tzv. Kosova došlo do “institucionalnog ćorsokaka” u Prištini “iz kojeg neće biti izlaza”.

Ukazao je i da 8. oktobra ističe šestomesečni mandat vršioca dužnosti predsednika, što bi, prema njegovim rečima, moglo dovesti do institucionalnog haosa.

– Nakon 8. oktobra Priština može da održi izbore, može da uradi šta god želi, ali tada nemamo ključnu instituciju, koja daje mandat stranci koja pobedi na izborima da formira Vladu. Nakon 8. oktobra, Kosovo će ući u haos – poručio je Miftaraj.