Ova zemlja u Europi nije pomerila sat na letnje računanje vremena. To odbijaju već decenijama, kažu nema im smisla

Jedna zemlja u Evropi nije pomerila sat na letnje računanje vremena. Već decenijama odbijaju ovu praksu, a njihov razlog ima savršenog smisla. Promena vremena u Evropi i dalje izaziva rasprave, ali ova zemlja je još pre više od pola veka odlučila da joj pomeranje sata jednostavno nije potrebno.

Sat smo u noći između subote i nedelje je u dva ujutru pomeren na tri, a taj mali pomak, koji se ponavlja svake godine, i dalje izaziva rasprave o tome ima li uopšte smisla. Dok se u Evropskoj uniji već godinama govori o njegovom ukidanju, neke zemlje poput Islanda odavno su donele odluku i odustale od promene vremena.

Island živi po sopstvenim pravilima

Island nikada ne pomera kazaljke, a razlog nije samo administrativna odluka, već i specifična priroda tog ostrva na krajnjem severu Evrope. Tamo leto donosi gotovo neprekidnu svetlost. Sunce zalazi samo na kratko ili uopšte ne nestaje sa horizonta, što stvara poznati fenomen ponoćnog sunca. S druge strane, zima je potpuno drugačija, sa tek nekoliko sati dnevnog svetla. U takvim uslovima pomeranje sata ne bi donelo nikakvu stvarnu promenu. Svetlost se ne može „razvući” ili „skratiti” administrativnom odlukom, pa bi sve ostalo samo na brojkama na satu.

Rejkjavik se nalazi na skoro 64 stepeni severne geografske širine, čime drži titulu najsevernijeg glavnog grada na svetu.

Odluka da se sat više ne pomera doneta je još 1968. godine. Tada su islandske vlasti zaključile da promena vremena donosi više štete nego koristi. Građani su se žalili na poremećaj sna i svakodnevnog ritma, a dodatni problem predstavljala je organizacija saobraćaja, posebno vazdušnog.

U zemlji koja je ionako izolovana i zavisi od precizne logistike, svaka dodatna komplikacija bila je suvišna. Zbog toga je uvedeno jedno vreme koje važi tokom cele godine, bez sezonskih prilagođavanja.

Promena sata na Islandu ne bi imala smisla

Zanimljivo je i to da Island koristi isto vreme kao Grinič, odnosno UTC+0, iako se geografski nalazi zapadnije nego što bi to bilo uobičajeno za tu vremensku zonu. Drugim rečima, Sunce na Islandu prirodno „kasni” u odnosu na sat. Podne po satu se ne poklapa sa trenutkom kada je Sunce najviše na nebu, već dolazi nešto kasnije.

U letnjim mesecima život na Islandu je poseban. Veći deo ostrva ima oko 21 sat dnevnog svetla, a ponegde i do 23 sata.

Zbog toga se može reći da je islandsko vreme već pomereno unapred u odnosu na prirodni ritam dana. Kada bi dodatno uvodili letnje računanje vremena, razlika između sata i stvarnog položaja Sunca bila bi još veća. Upravo zato takva promena ne bi imala smisla.

Uprkos brojnim raspravama, ne odustaju od svoje ideje

Tokom godina bilo je nekoliko pokušaja da se ponovo razmotri uvođenje letnjeg računanja vremena, ali nijedan nije uspeo. Rasprave su se povremeno vraćale u javni prostor, posebno kada bi se upoređivali islandski i evropski standardi, ali je prevladao stav da stabilnost donosi više koristi od prilagođavanja. Građani su se navikli na jedno vreme, a svakodnevni život organizovan je upravo oko takvog ritma.

Priča o Islandu često se pominje u kontekstu šire evropske rasprave o pomeranju sata. Dok jedni smatraju da duži letnji dani donose više energije i produktivnosti, drugi upozoravaju na zdravstvene posledice i poremećaj biološkog ritma. Island je, barem za sada, jasan primer kako život bez sezonskog pomeranja vremena može funkcionisati bez većih problema.

(Putnikofer)