MUK OD POLA VEKA Evo zašto već 53 godine ljudi nisu ponovo kročili na Mesec: Postoji čak pet ključnih razloga

Početke i krajeve epoha često je teško precizno odrediti, ali kraj Nasinog programa Apolo (barem simbolično) može se tačno označiti u sekundu: 14. decembra 1972. u 5.40.56 (UTC). U tom trenutku astronauti misije Apolo 17, Džin Sernan i Harison Šmit, vratili su se u lunarni modul nakon, za sada, poslednje šetnje po Mesecu. Od tada je prošlo tačno 53 godine.

Završetak programa Apolo tom misijom nije došao kao iznenađenje. Program je već bio smanjivan i pre čuvenog prvog koraka Nila Armstronga na površini drugog nebeskog tela. SAD i NASA su pobedile u trci ka Mesecu, a entuzijazam Kongresa za finansiranje skupog svemirskog programa naglo je opao nakon prvog sletanja. Takođe, vijetnamski rat i unutrašnji problemi zemlje zahtevali su novac i pažnju.

Ipak, malo ko je očekivao da nijedan čovek neće hodati Mesecom više od pola veka. Razlozi se mogu svesti na pet ključnih tačaka.

1. Kraj Hladnog rata

Iza programa Apolo nije stajao samo naučni entuzijazam – bio je to i deo hladnoratovskog nadmetanja. Trka sa Sovjetskim Savezom naterala je SAD da enormno ulažu u tehnologiju i svemirski program. Kako je geopolitički pritisak slabio, tako je opadala i politička motivacija.

2. Ogromni troškovi

Povratak na Mesec nikada nije bio tehnički nemoguć – ali je uvek bio izuzetno skup. Tokom sedamdesetih NASA je trošila i do četiri odsto saveznog budžeta SAD. U 2000-im taj udeo je pao na oko 0,4 odsto.

Ograničen budžet zahtevao je prioritete. Nakon završetka Apola, resursi su usmereni na razvoj spejs šatla. Prvi Spejs Šatl poleteo je 1981. godine, sa idejom da višekratna letelica omogući jeftiniji transport ljudi i tereta u nisku Zemljinu orbitu u odnosu na jednokratne rakete. Posle šatl-programa, i delimično tokom njega, najveći budžetski “potrošači” bili su Međunarodna svemirska stanica (ISS) i svemirski teleskop Habbl.

U 2000-im NASA se fokusirala na razvoj raketa SLS i svemirske letelice Orion, ključnih za buduće misije ka Sunčevom sistemu. I izgradnja teleskopa Džejms Veb zahtevala je ogromna sredstva.

3. Nedostatak dugoročne strategije

Svemirski programi zahtevaju decenije kontinuiteta, ali se politička klima u SAD često menjala. Svaka administracija donosila je nove prioritete, što je vodilo gašenju ili preusmeravanju programa. Vizija Džordža V. Buša o bazi na Mesecu zamenjena je tokom mandata Baraka Obame planom misije ka asteroidima, koji je potom ukinuo Donald Tramp pokretanjem programa Artemis.

Stalne promene prioriteta usporavaju razvoj i skupo koštaju. Business Insider je 2017. procenio da je NASA za nekoliko godina “bacila” oko 20 milijardi dolara.

4. Mesec ne zanima javnost

Osvajanje Meseca nikada nije bilo omiljeni projekat čitave nacije. Već 1969. godine, kada su SAD proglašene pobednikom u trci, samo 53 odsto Amerikanaca smatralo je da je projekat vredan uloženog novca.

Javno mnjenje se nije bitno promenilo. U istraživanju Pew Research Centra iz 2023. godine, samo 12 odsto ispitanika smatralo je slanje astronauta na Mesec najvišim prioritetom, dok je 11 odsto isto mislilo o letu na Mars.

Iako je 45 odsto smatralo misije ka Mesecu i Marsu važnim, skoro isto toliko ljudi nije ih videlo kao suštinske.

Građani su daleko važnijim smatrali teme koje ih direktno pogađaju, poput praćenja asteroida koji prete Zemlji (60 odsto to vidi kao prioritet) i istraživanja klimatskih sistema (50 odsto). Slede osnovna svemirska istraživanja i razvoj tehnologija koje se kasnije koriste u svakodnevnom životu.

5. Izgubljeno znanje i infrastruktura

Promena prioriteta učinila je povratak na Mesec gotovo nemogućim. Nakon završetka programa Apolo, veliki deo infrastrukture je demontiran, a stručnjaci su prešli na druge poslove ili otišli u penziju. Dokumentacija je često bila nepotpuna, a tehnološki kontinuitet prekinut.

Najvažnije – nestala je i ključna raketa. Saturn V je penzionisan zajedno sa programom Apolo, a Spejs šatl nije bio sposoban da leti do Meseca.

Tehnološko zastarevanje vidi se i u svemirskim odelima. EMU odela koja se koriste na ISS-u zasnivaju se na tehnologiji iz osamdesetih i nisu pogodna za Mesec. Razvoj nove generacije odela pokazao se kao skup i složen zadatak.

Mesec ponovo u fokusu

Tokom Apolo ere glavni cilj bio je simboličan – demonstracija tehnološke i političke nadmoći SAD. Novi interes za Mesec, koji se javio tokom 2010-ih, više je naučne prirode. Na južnom polu Meseca pronađeni su tragovi vodenog leda, što bi moglo olakšati izgradnju baze i proizvodnju goriva na licu mesta.

Mesec se danas posmatra i kao odskočna daska za dublje misije ka Sunčevom sistemu. Pored toga, teleskopi postavljeni na Mesečevoj površini mogli bi pružiti potpuno nov pogled na svemir, bez smetnji Zemljine atmosfere.

Najveći pojedinačni projekat trenutno je Lunar Gateway – planirana svemirska stanica u orbiti oko Meseca, namenjena učenju dugotrajnog boravka daleko od Zemlje. Za razliku od ISS-a, odakle se u hitnim slučajevima na Zemlju stiže za nekoliko sati, povratak sa Mesečeve orbite traje danima.

Kina i Rusija sa sopstvenim planom

Naravno, prisutni su i tradicionalni razlozi: Kina, Rusija i Indija razvijaju sopstveno prisustvo na Mesecu, a međunarodna konkurencija za svemirske resurse ponovo jača. Privatni sektor vidi potencijal u rudarstvu i komunikacionim tehnologijama.

Amerikanci ne žele da zaostanu. U istraživanju iz 2023. godine, sedam od deset građana SAD smatralo je važnim da njihova zemlja i ubuduće bude lider u svemirskim istraživanjima.

Misija Artemis II zakazana je za april 2026.

Cilj američkog programa Artemis je povratak ljudi na Mesec i stvaranje temelja za trajnije prisustvo. Misija Artemis II, planirana kao let oko Meseca, više puta je odlagana i trenutno je zakazana za april 2026. godine.

Program Artemis je široka međunarodna saradnja u kojoj učestvuju ESA, japanska JAXA, kanadska CSA i desetine drugih zemalja potpisnica sporazuma Artemis Accords.

Kina je najavila da planira da pošalje tajkounate na Mesec pre 2030. godine, čime nova trka već počinje.

Rusija, kroz svoj program Luna, planira misije Luna 27 i Luna 28 ka južnom polu Meseca radi istraživanja i uzorkovanja. Uz to, Kina i Rusija razmatraju i postavljanje nuklearne elektrane na Mesečevoj površini tokom 2030-ih.

(Tekniikanmaailma)