среда, 22.07.2026, 10:08 -> 10:08
Извор: РТС, Би-Би-Си
Док глобална фудбалска грозница тресе планету након Мундијала, на Науруу, најмањој острвској држави света, овај спорт готово да не постоји. Ипак, група ентузијаста, предвођена Британцем Чарлијем Помројем, покренула је амбициозан пројекат стварања прве националне селекције.
Науру је једина суверена држава чланица Уједињених нација која никада није одиграла званичну међународну фудбалску утакмицу.
Док деца на острву носе дресове Лионела Месија и Кристијана Роналда, а премијерлигашки дербији се прате са интересовањем, сваки покушај организованог играња фудбала наилази на подсмех.
Доминантни спорт је аустралијски фудбал, који игра око 30 одсто популације и за који су резервисани сви расположиви терени. Једино место где се фудбал може играти је импровизовани терен од тврдог песка и фосфатне прашине.
Од фосфатног богатства до спортске изолације
Разлози за овакво стање су дубоки и комплексни, наводи Би-Би-Си.
Некада најбогатија нација света по глави становника, захваљујући огромним налазиштима фосфата, Науру је данас земља уништеног пејзажа. Деценије прекомерне експлоатације претвориле су унутрашњост острва у неплодну пустињу, налик месечевом пејзажу.
Ово острво је мање од београдске општине Раковица, а већина од 12.000 становника живи на уском приобалном појасу, где је простор за спортске терене луксуз. Ова еколошка катастрофа довела је до зависности од увоза прерађене хране, што је узроковало једну од највиших стопа гојазности и дијабетеса типа два на свету.
У таквим околностима, спорт је важан издувни вентил, али фудбал никада није успео да се избори за своје место.
Претходни покушаји оснивања тимова били су кратког даха, попут лиге мигрантских радника шездесетих година или планираног меча против аматерског тима из Енглеске који се никада није догодио због финансијских проблема.
Међутим, нови приступ Фудбалског савеза Науруа (НСФ) фокусиран је на дугорочни развој. Група волонтера, на челу са бившим академцем Чарлијем Помројем, не жели само да организује једну утакмицу, већ да изгради фудбалску културу од нуле.
Британски ентузијасти и дугорочна визија
“Желимо да изградимо екосистем, а не само једнократне догађаје. Мој лични сан је да прву међународну утакмицу Науруа одиграју осамнаестогодишњаци који су прошли кроз наш систем”, објаснио је Помрој, који има искуства у покретању сличних пројеката у Камбоџи и Индији.
У његовом тиму сарадника је и бивши нападач Премијер лиге, Дејв Китсон, који је именован за селектора и међународног амбасадора.
Изазови су огромни. Од логистичких, попут допремања лопти на острво, до финансијских и инфраструктурних. Тим се ослања на донације и продају дресова како би финансирао пројекат.
Комуникација је отежана због нестабилне интернет везе коју олује често прекидају. Највећа препрека је, ипак, скептицизам локалног становништва.
“Мислим да су Науруанцима кроз историју много обећавали и често их изневерили. Зато је њихов став ‘вероваћемо кад видимо’ и нерадо се надају”, истиче Помрој.
Упркос свему, планови су конкретни. Циљ је да свако дете на острву добије лопту, да се покрену тренинзи у школама и црквама, као и да се обуче локални тренери.
Иако је фудбал још увек у дубокој сенци аустралијског “рођака”, на хоризонту се назире светло. Науру ће бити домаћин Микронежанских игара 2028. године, што ће бити прилика да се острво представи у позитивнијем светлу.
Сан о првој фудбалској репрезентацији Науруа, рођеној на терену од песка и прашине, полако почиње да добија своје обрисе, доказујући да фудбал заиста не познаје границе.
