Стигао је Луис де ла Фуенте на клупу селекције Шпаније тог 8. децембра 2022. године, убрзо након што је Луис Енрике напустио позицију после краха на Мундијалу у Катару.
Готово четири године касније, као селектор “црвене фурије”, и даље не зна за пораз у нокаут фази великих такмичења. Јер након што је предводио Шпанију до титуле првака Европе пре две године, сада их је довео на праг подизања и оног најсјанијег пехара.
Шпанија је у финалу Светског првенства после 16 година, после оне доминантне генерације Висентеа дел Боскеа. И потпуно заслужено, јер њихова партија у Даласу против Француске и тријумф 2:0 показали су сву раскош талента овог шпанског тима.
Јесте Француска до овог сусрета била тим који је највише показао и који су многи сматрали за главног фаворита.
Али помало уљуљкани у ефикасне победе, “петлови” Дидијеа Дешана остали су неми на оно што им је Шпанија приредила.
Као главно средство, “фурија” им је одузела лопту и негирала сав простор да искажу своју брзину и потентност. Нервоза је почела да се увлачи још у деветом минуту када је Адријен Рабио наивно добио жути картон.
Када је тек нешто више од десетак минута касније Лука Дињ био неопрезан у жељи да избије лопту, у том маху се појавио Ламин Јамал и зарадио несмотрен ударац ривала у своје тело.
Био је то евидентан пенал, који је Микел Ојарзабал сигурно искористио и улио додатно поверење Шпанији.
Нису Французи имали ниједан шут у оквир гола доста дуго на овом сусрету, а када је у 58. минуту Шпанија “исплела” акцију из снова, дупли пас Педро Поро – Дани Олмо, избацио је овог првог у гол шансу коју је искористио.
Шпанија је отишла на два гола предности и до краја сусрета Французи су постајали све очајнији и безидејнији, све свеснији да неће стићи у своје треће узастопно финале на Мундијалима.
Тако ће Шпанија у Њу Џерзију 19. јула играти за свој други наслов првака света, и то против бољег из меча Аргентина – Енглеска (среда, РТС 1 у 21.00).
