Čedomir Popović iz sela Barzilovica kod Lazarevca, našao se u redovima srpske vojske kad mu je bilo osamnaest godina, a njegova fotografija postaće simbol srpskog stradanja u Prvom svetskom ratu.
Njegov zavičaj se na liniji fronta našao krajem 1914. godine. Tokom čuvene Kolubarske bitke, Čedomir se pridružio vojsci i pomagao u snabdevanju artiljerije. Međutim, mobilisan je tek u oktobru 1915. godine, uoči samog sloma i pada Srbije pod okupaciju.
Povlačenje preko Albanije
Zajedno sa ostalom vojskom i velikim delom naroda, povlačio se preko Albanije i delio sve muke i patnje strašne golgote. Od Lazarevca do Valone, Čedomir je pešačio punih tri meseca i šesnaest dana. Nakon što je stigao na ostrvo Vido, jedan francuski lekar ga je zamolio da ga fotografiše. Iako je jedva stajao na nogama, pristao je na to, mada mu je bilo prilično čudno zašto to želi, potpuno nesvestan sopstvenog izgleda u tom trenutku.
Francuski lekar ga je pronašao nakon par dana u bolnici i poklonio mu fotografiju koju je tada napravio. Nastavio je da obilazi Čedomira, da ga daruje pomorandžama i bilo mu je drago kad je video da se oporavlja.
Ratni put dalje je odveo Čedomira u Bizertu, gde je nastavio oporavak, da bi se potom vratio na Solunski front i bio raspoređen u 14. pešadijski puk. Fotografiju je brižljivo čuvao i nikome je nije pokazivao. Nije učestvovao u proboju fronta, zato što je ranjen u jednoj bici usled čega je ostao bez dela šake i postao invalid, što ga je onesposobilo za korišćenje puške.
Posle rata se vratio u rodno selo, ali jefotografiju i dalje skrivao. Kako je kasnije ispričao, bilo mu je tada 23 godine i bojao se da ga nijedna devojka neće hteti ukoliko vidi kako je izgledao. Ipak, oženio se Jelkom i sa njom imao šest kćeri. Više nije bilo prepreka da fotografiju pokaže svima, iako je ona već obišla svet.
Čedomir je umro 27. oktobra 1991. godine i sahranjen je na seoskom groblju.
Kroz sneg, glad, bolest i smrt
Na Fejsbuk stranici “Opstina Stragari srce Šumadije” jedna objava posvećena je Čedomiru Popoviću. Prenosimo je u celosti:
“Čedomir Popović, mladić iz Barzilovice kod Lazarevca, kročio je u Prvi svetski rat kao zdrav i snažan seljački sin. Ali sudbina ga je vodila putem kojim se retko ko vrati živ preko albanskih planina, kroz sneg, glad, bolest i smrt.
Taj put, poznat kao albanska golgota, preko koga su srpski vojnici padali kao klasje, Čedomir je prešao uspravno, iako je svakog dana bio sve slabiji.
Senka od čoveka
Kada je 1916. godine stigao na ostrvo Vido, od njega je ostala samo senka čoveka – vojnik od dvadeset godina i dvadeset tri kilograma. Francuski lekar koji ga je zatekao na obali nije mogao da poveruje da čovek može da stoji uspravno sa toliko malo života u sebi. U neverice ga je izmerio, podigao foto-aparat i tako je nastala slika koja će obići svet – lik iznemoglog, ali nepokorenog srpskog vojnika.
Čedomira su potom prebacili u Bizertu, gde je polako povratio snagu. Čim je mogao, vratio se u stroj, na Solunski front, gde je, prema pojedinim svedočenjima, u borbama ostao bez jedne šake – ali ni to ga nije zaustavilo.
Do poslednjeg dana rata bio je uz saborce, tih, tvrdoglav i istrajan, onako kako umeju šumadijski momci kada brane svoju zemlju.
Posle rata se vratio u svoju Barzilovicu, osnovao porodicu i proživeo dug vek, noseći na telu ožiljke, a u duši uspomene koje reči teško mogu da opišu. A njegova priča, baš kao i njegov pogled sa fotografije, svedoči samo jedno, sloboda nikada nije bila jeftina.”
– Govorio sam svoje ime da proverim da li sam pri sebi – ispričao je svojevremeno Čedomir.
Kurir/Jadovno/Red portal/Tragom istorije
PRVI SVETSKI RAT
Izvor: Kurir TV
