Tokom protekla četiri meseca srpski studenti su se efikasno suprotstavili ukorenjenoj korupciji i nasilju koje sponzoriše država koji su definisali vlast predsednika Aleksandra Vučića i njegove stranke.
Predstavnici Vučićeve vladajuće Srpske napredne stranke, uključujući i one koji služe u vladi, bili su u dosluhu sa kriminalcima, ucenjivali birače i pretili onima koji traže pravdu, piše Forin polisi.
Kako se navodi, studenti su marširali širom zemlje da bi se suprotstavili medijskoj propagandi koju kontroliše država i da bi odagnali strah od progona i odmazde, koji su dugo gušili disidentstvo.
Kao rezultat toga, hiljade građana Srbije izašlo je na ulice da poželi dobrodošlicu studentima i izrazi svoje još neizrečene pritužbe, uključujući i upad u opštinske zgrade tražeći odgovornost od lokalnih predstavnika.
Osećamo se prinuđenim da osporimo izjave iznete u članku Aleksa Erora „Ulični protesti nisu dovoljni za transformaciju Srbije“, koji je objavljen u Forin polisiju 7. marta.
Suprotno Erorovoj oceni, strategije studenata su već postigle uspeh u pridobijanju podrške javnosti.
Posebno je impresivno, ocenjuje portal, kako su studenti dali prioritet sadržaju nad formom, zahtevajući institucionalnu odgovornost i tražeći od građana da se posvete vrednostima na kojima bi sistem trebalo da se zasniva pre nego što krene napred.
Zbog toga je Erorova izjava da je „oslanjanje na Ustav u lažnoj demokratiji sa slabim institucijama argument debatnog kluba koji ne čini ništa da unapredi ciljeve protesta na praktičan način“ i netačna i vredna odbacivanja.
Ovo je srž onoga što su studenti odlučni da postignu – poštovanje Ustava i vladavine prava od strane svih. Studenti su stvorili neizbrisive slike u okviru svojih napora – čak su trčali maraton širom zemlje sa Ustavom Srbije u ruci kako bi podsetili naciju na njegovu vrhovnu vrednost.
Studenti su stvorili i decenijama neviđene veze između etničkih i verskih zajednica u Srbiji, što je impresioniralo građane Srbije, kao i građane Slovenije i Hrvatske.
Na primer, izveštaji o srdačnom dočeku koji su priredili studenti iz Novog Pazara pretežno muslimanske veroispovesti svojim vršnjacima iz drugih gradova – slike zajedničkih molitvi praćene izjavama novopazarskih studenata da se prvi put osećaju ravnopravnim sa ostalim građanima Srbije – dovoljni su da razbiju svaku sumnju za šta se studenti zalažu.
Istovremeno, Erorov članak prikriva nasilje države prema studentima i građanima Srbije opisujući vladajuću stranku kao „jedinu pravu organizovanu političku snagu u Srbiji“.
Vladajuća stranka je angažovala pojedince povezane sa partijom da fizički napadnu mirne studente demonstrante, uključujući i to da su ih gazili automobilima, dok je vlada potpuno opravdavala takve napade.
I u prošlosti se vladajuća stranka oslanjala na pretnje da će okupiti ljude na svojim skupovima i nije uspela da dobije istinsku podršku.
Štaviše, to je zastrašilo one koji traže pravdu. Pre šest godina, mobilisala je gomilu ispred zgrade suda da uznemirava ožalošćenu porodicu koja je tražila pravdu za smrt svog sina zbog nebezbednih radnih uslova.
Konačno, odvratno nasilje je dovelo do ostavke premijera Miloša Vučevića u januaru. Vladajuća partija teško da je organizovana politička snaga; to je otelotvorenje nasilnog nereda.
Na kraju, prethodne demonstracije u Srbiji nisu se odnosile na „akademska pitanja“. U stvari, najveći protesti u novijoj istoriji bili su odgovori na nasilje koje je sponzorisala država.
U 2016. izbili su protesti nakon što su, pod priznatim vođstvom sadašnje vlade, maskirani muškarci upali u beogradski okrug pod okriljem noći da ruše kuće kako bi napravili mesta za unosan razvoj nekretnina poznat kao „Beograd na vodi“, a sve to dok je policija ignorisala pozive stanovnika u pomoć.
Prošle godine je bilo protesta protiv iskopavanja litijuma i otvaranja državnog rudnika u dolini Jadra, što je dovelo do neosnovanih hapšenja meštana.
Srbija je takođe videla bezbroj protesta zbog fundamentalnih pitanja, uključujući i protiv očigledno iskrivljenog i pristrasnog izveštavanja Radio-televizije Srbije, javnog servisa zemlje. Ovo očigledno nisu „buržoaske brige.“
Zahtevi studenata bili su jasni od samog početka – naime, obelodanjivanje informacija neophodnih da se utvrdi šta je dovelo do tragedije u Novom Sadu, u kojoj je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici za posledicu imalo smrt 15 ljudi, i da svi odgovorni odgovaraju.
Dok izborno učešće ostaje ključno sredstvo za demokratske promene, studentski pokret shvata da istinska transformacija zahteva više od učešća u nameštenom sistemu.
Njihova strategija seže dalje od izbora – oni mobilišu građane, zahtevaju institucionalnu odgovornost i preoblikuju javni diskurs.
Bilo putem kontinuiranih protesta ili maštovitih zagovaranja, studenti u Srbiji su već dokazali svoju sposobnost da osporavaju status kvo i odupru se autokratskom sistemu.
Ovo nije lak poduhvat. Snage bezbednosti su 15. marta navodno upotrebile zvučno oružje dugog dometa protiv studenata i građana dok su učestvovali na jednom od najvećih mirnih skupova u Beogradu poslednjih decenija.
Iako je lansiranje ovog ilegalnog oružja bilo iznenađenje, podmukla upotreba sile od strane vlade nije. Studenti su reagovali moleći sve da se presele na bezbedno i uspešno su deeskalirali tenzije koje su osetile stotine hiljada ljudi.
Ovo izuzetno dostignuće jasno pokazuje kredibilitet i samopouzdanje koje studenti poseduju u Srbiji.
Studenti nas podsećaju da društva nisu prinuđena da ponavljaju neadekvatne pristupe za postizanje najvažnijih ciljeva. Davidov trijumf nad Golijatom nas je naučio da je potrebna hrabrost – u kombinaciji sa nekonvencionalnom strategijom – da se prevaziđe verovatnoća za nešto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
