Lek za glavu, pa za prehladu: Farmaceutkinja otkriva kada su lekovi protiv bolova opasni i šta nikako ne treba raditi

Bol može značajno da naruši kvalitet života, bilo da je posledica povrede, upale ili hirurške intervencije, bilo da traje mesecima ili godinama i ometa svakodnevne aktivnosti. Pored prepoznavanja i pravilnog lečenja bola, važno je voditi računa i o bezbednoj primeni lekova protiv bolova, koji su dostupni bez recepta i koji mogu biti korisni kada se primenjuju pravilno i u skladu sa uputstvom.

Pacijent koji uzme lek protiv glavobolje, a potom i preparat za prehladu sa istom aktivnom supstancom, može nesvesno uzeti veću dozu leka nego što je planirao.

Bol nije uvek vidljiv, ali njegove posledice mogu biti veoma ozbiljne. Osobe koje žive sa hroničnim bolom često se suočavaju sa poremećajem sna, smanjenom pokretljivošću, otežanim obavljanjem svakodnevnih aktivnosti i emocionalnim opterećenjem.

Zbog toga je važno da se njihove tegobe ne umanjuju i da im se omogući pristup odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti.

– U zavisnosti od vrste, intenziteta i uzroka bola, u terapiji se koriste različite grupe lekova. Među najčešće primenjivanim su paracetamol, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen, naproksen i diklofenak, dok se kod određenih vrsta bola koriste i drugi lekovi, uključujući lokalne preparate i lekove namenjene lečenju neuropatskog bola – objašnjava Emilija Trbović, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Oprez sa paracetamolom

Ona kaže da se paracetamol često koristi za ublažavanje blagih do umerenih bolova i snižavanje povišene telesne temperature.

Iako je široko dostupan, njegova primena zahteva oprez, posebno kada je reč o ukupnoj dnevnoj dozi i istovremenom uzimanju više preparata koji ga sadrže. Prekoračenje preporučene doze može dovesti do ozbiljnog oštećenja jetre.

– Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena, naproksena i diklofenaka, deluju protiv bolova i upale, zbog čega se često koriste kod bolova u mišićima i zglobovima, menstrualnih bolova i pojedinih drugih bolnih stanja. Međutim, njihova primena nije bez rizika. Mogu izazvati neželjene efekte na želucu i crevima, uticati na funkciju bubrega, povisiti krvni pritisak i povećati određene kardiovaskularne rizike. Poseban oprez potreban je kod starijih osoba, pacijenata sa hroničnim bolestima, trudnica i osoba koje uzimaju terapiju za sprečavanje zgrušavanja krvi – kaže Trbović.

Nisu svi lekovi zamenjivi

Ona naglašava da različiti lekovi protiv bolova nisu međusobno zamenjivi u svim situacijama.

Izbor terapije treba prilagoditi pacijentu, njegovom zdravstvenom stanju i drugim lekovima koje koristi.

Kombinovanje više lekova iz iste grupe, na primer ibuprofena i diklofenaka, uglavnom se ne preporučuje bez izričitog saveta zdravstvenog stručnjaka, jer može povećati rizik od neželjenih dejstava bez odgovarajuće dodatne koristi.

– Kod pojedinih vrsta bola, kao što su neuropatski bol ili hronični bol povezan sa određenim bolestima, uobičajeni analgetici često nisu dovoljni. U takvim slučajevima lekar može propisati specifičnu terapiju, dok se opioidni analgetici primenjuju samo u pažljivo odabranim situacijama, uz procenu koristi i rizika i odgovarajuće praćenje pacijenta. Farmaceut ima značajnu ulogu u racionalnoj i bezbednoj upotrebi lekova protiv bolova. Kao zdravstveni stručnjak kome se građani često prvo obraćaju zbog blažih i svakodnevnih tegoba, farmaceut može pomoći u izboru odgovarajućeg preparata, objasniti način njegove primene i ukazati na moguće rizike. Savet farmaceuta nije samo preporuka koji lek uzeti, već i procena da li je samolečenje uopšte odgovarajuće – objašnjava farmaceutkinja Emilija Trbović.

Važne informacije o pacijentu pre uzimanja leka

Prilikom razgovora sa pacijentom, farmaceut uzima u obzir nekoliko važnih pitanja:

• koliko dugo bol traje,
• gde je lokalizovan,
• kakvog je karaktera,
• da li se ranije javljao,
• koje lekove pacijent već koristi,
• da li ima hronične bolesti ili alergije.

Ove informacije pomažu u prepoznavanju situacija u kojima je moguće preporučiti odgovarajući lek bez recepta, ali i onih u kojima je neophodno uputiti pacijenta lekaru.

– Značajna je i uloga farmaceuta u edukaciji o pravilnom doziranju, vremenskim razmacima između doza, trajanju samolečenja i mogućim interakcijama sa drugim lekovima. Posebna pažnja posvećuje se pacijentima koji uzimaju više lekova istovremeno, starijim osobama, trudnicama i osobama sa hroničnim oboljenjima. Farmaceut takođe treba da prepozna upozoravajuće simptome koji zahtevaju medicinsku procenu. Jak ili iznenadan bol, bol koji se pogoršava, ponavlja ili ne prolazi uprkos primeni odgovarajuće terapije, kao i bol praćen drugim zabrinjavajućim simptomima, ne treba prikrivati dugotrajnim samostalnim uzimanjem analgetika – upozorava Trbović.

Lekovi protiv bolova dostupni bez recepta mogu biti korisni kada se primenjuju pravilno i u skladu sa uputstvom. Ipak, njihova dostupnost ne znači da su bez rizika.

Česta ili dugotrajna primena bez utvrđivanja uzroka tegoba može odložiti postavljanje dijagnoze, dok nepravilno doziranje i kombinovanje preparata mogu dovesti do ozbiljnih neželjenih posledica.

Zbog toga je važno da građani pročitaju uputstvo za lek, poštuju preporučene doze i ne prekoračuju trajanje samolečenja navedeno u uputstvu ili savetovano od strane zdravstvenog stručnjaka.

Ukoliko bol ne prolazi, potrebno je potražiti savet lekara umesto samostalnog povećavanja doze ili uvođenja dodatnih lekova.

Lekovi protiv bolova, neželjena dejstva, sigurne doze

BONUS VIDEO: