ODGOVORNOST, brza adaptacija i fleksibilnost ključni su odgovori na duboke promene u globalnoj ekonomiji i jedini način da države i kompanije očuvaju konkurentnost u svetu koji se menja brže nego ikada ranije, poručio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, na forumu „GLOBSEC 2026“ u Pragu.
FOTO:GLOBSEC
Čadež je učestvovao na panelu „Globalna trgovina u svetu ‘Tramponomije’“, posvećenom novoj dinamici svetske trgovine, rastu protekcionizma, slabljenju multilateralnog sistema i transformaciji globalnog ekonomskog poretka nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Na panelu su učestvovali i Jan Švejnar i Ričard Gardner, profesori Škole za međunarodne i javne poslove Univerziteta Kolumbija (School of International and Public Affairs, Columbia University), Vilhelm Molterer, predsednik Upravnog odbora GLOBSEC-a i bivši vicekancelar i ministar finansija Austrije, Kazuto Suzuki, direktor i rukovodilac grupe u Institutu za geoekonomiju (The Institute of Geoeconomics), kao i Fabijan Zuleg, izvršni direktor i glavni ekonomista Evropskog političkog centra (European Policy Centre), dok je moderator bio Dejv Kiting, novinar i voditelj France24.
Učesnici panela razgovarali su o budućnosti Svetske trgovinske organizacije (WTO), rastućim trgovinskim tenzijama, redefinisanju globalnih savezništava i potrebi da se sistem globalne trgovine prilagodi novoj geopolitičkoj i tehnološkoj realnosti.
Čadež, koji je na panelu predstavljao poslovnu zajednicu Srbije i privrednu asocijaciju koja okuplja više od 170.000 kompanija, istakao je da Srbija, zahvaljujući iskustvu sa brojnim krizama i izazovima, danas predstavlja primer zemlje koja ume brzo da se prilagodi globalnim promenama i novim ekonomskim okolnostima uspešno balansirajući između različitih ekonomskih i političkih centara.
„Srbija je zanimljiv primer zemlje koja ima investicije iz Kine, više od 60 odsto izvoza u Evropsku uniju i velika ulaganja iz EU, ali istovremeno razvija saradnju i sa novim tržištima, pre svega na globalnom jugu i u Africi“, rekao je Čadež.
On je naglasio da je ključna tema današnjice povezivanje globalne trgovine sa tehnološkom revolucijom zasnovanom na veštačkoj inteligenciji.
„Mi više ne živimo u svetu u kom su nastali postojeći trgovinski sporazumi. Živimo u svetu tokena, u svetu u kom će biti presudno ko ima energiju i infrastrukturu da proizvodi inteligenciju. Pitanje je da li ćemo imati fabrike inteligencije koje će stvarati buduću ekonomiju i buduću vrednost“, poručio je predsednik PKS.
„U ovom trenutku imamo Nvidia projekte vredne 800 miliona dolara u AI fabrike, a paralelno i kinesku fabriku humanoidnih robota, prvu na evropskom kontinentu, koja će biti završena za dva meseca. Takve fabrike robota trenutno postoje samo u SAD i Kini“, rekao je Čadež.
On je naglasio da je upravo brzina realizacije investicija jedna od najvećih konkurentskih prednosti Srbije.
„U Srbiji se dozvole dobijaju deset puta brže nego u Evropskoj uniji. Ako želite da izgradite pametnu ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, ne možete sedam godina da gradite fabriku – posao mora biti završen za godinu dana“, poručio je Čadež.
Predsednik PKS podsetio je da Srbija, zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, ima pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, što predstavlja značajnu prednost u uslovima sve izraženije globalne podele tržišta.
Govoreći o poziciji Evrope u novim geoekonomskim okolnostima, Čadež je ocenio da Evropska unija mora jasnije da definiše svoj odnos prema Kini, ali i sopstvenu industrijsku strategiju.
„Naše strateško opredeljenje ostaje Evropa, ali moramo da razumemo novi svetski poredak i mesto koje želimo da imamo u njemu. Evropa nikada neće biti ni Kina ni Sjedinjene Američke Države, ali mora da pronađe način kako će funkcionisati u svetu između te dve sile“, kazao je Čadež.
On je ukazao i na nedostatak komunikacije između evropskih institucija i privrede, navodeći primer najmodernije fabrike Stellantis u Evropi koja u Srbiji proizvodi električna vozila, ali zbog regulatornih ograničenja ne može da učestvuje u javnim nabavkama i tenderima Evropske unije.
„Potrebna nam je ozbiljna rasprava o evropskoj industrijskoj politici. Nikada nisam video administraciju toliko udaljenu od sopstvene privrede kao što je to danas slučaj u Evropskoj uniji“, ocenio je Čadež.
Zaključio je da su bezbednost, odbrana, jedinstvo i dugoročna strategija teme o kojima Evropa mora hitno i ozbiljno da razgovara u vremenu globalnih potresa i neizvesnosti.
Učesnici panela rešenje za trenutnu situaciju u kojoj se Evropa nalazi, između Kine i SAD, vide u multilateralnom pristupu i novim partnerima poput Afrike, Indije, Kanade.
