“VREME ISTIČE” Proširenje EU lebdi nad Briselom, Kos “secira” predloge: Za jedan kaže da nije prihvatljiv, a ova opcija može da bude REŠENJE ZA SRBIJU

Nakon što su države Evropske unije (EU) odbile “obrnuto” proširenje kao model za prijem novih članica, evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozvala ih je da na sto stave svoja rešenja. Ovakav razvoj događaja navodi na pitanje koja bi to formula mogla da bude odgovarajuća opcija i za Brisel i za zemlje kandidate, ali i da li članice EU zaista žele nove zvezdice na plavoj zastavi ili ne? Analitičari prostor za kompromis vide u modelu faznog pristupanja.

Da će države članice morati da zasuku rukave i daju svoje predloge za proširenje otkrila je Kos u Briselu. Na skupu “Konkurentna Evropa” ispričala je da je Izvršno telo EU nedavno predstavilo tri opcije državama članicama, ali da bez njihove odluke nije moguće nastaviti proces.

Opcije su podrazumevale:

1. Zadržavanje postojećeg sistema

2.Reformu EU kako bi se ubrzao pristup kandidata

3.Model takozvanog “obrnutog proširenja”, koji su predložili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen tim, a koji bi omogućio zemljama kandidatima pristup pre završetka ključnih reformi.

– Države članice odbacuju treću opciju, ocenjujući je kao “revolucionarnu”, ali ni zadržavanje statusa kvo nije prihvatljivo, zbog čega je sada u toku rasprava o pravcu reformi i načinima za ubrzanje procesa kroz postepenu integraciju – rekla je Kos.

Kos nije otkrila kada i kako su države članice dobile i odbile predlog, ali je američki sajt “Politiko” preneo da sada one pripremaju sopstvene predloge koji bi mogli da omoguće kandidatima ranije koristi od integracije u tržište EU i pristup investicionim programima.

– Zvaničnici EU poručuju da, ukoliko članice ne podržavaju “obrnuto proširenje”, treba da ponude alternativna rešenja – navodi “Politiko”.

Koje bi to rešenje moglo da bude?

Odgovarajući na to pitanje Miloš Pavković iz Centra za evropske politike za “Blic” kaže da CEP godinama zastupa model faznog pristupanja. Objašnjava da je se radi o postepenoj integraciji pre punopravnog članstva države u EU institucije, politike i pre povećanja finansijskih sredstava.

– Jedan od naših predloga se odnosi i na dodatne mehanizme praćenja nakon članstva, kao i određenu vrstu limitacije prava veta za nove kandidate na ograničen period godina. Mi predlažemo da to bude između tri i sedam godina – objasnio je Pavković.

“Vode se ozbiljni razgovori”

On objašnjava i da poziv Marte Kos državama članica signalizira nekoliko stvari:

• Prvo, da se u okviru EU, u Briselu i među državama članicama vode ozbiljni razgovori o tome kako realizovati proširenje i pripremiti je za nove države članice
• Drugo, da je model obrnutog članstva u startu bio vrlo ambiciozno, odnosno vrlo nerealno, jer nije u skladu sa postojećim pravilima i ugovorima koje je teško menjati

I Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) smatra da je spas u postupnom proširenju.

– U svakom slučaju, postoji konsenzus da novi model treba da se zasniva na unapređenom postupnom proširenju. Upravo suprotno od manjka htenja, države članice žele proširenje, ali kredibilnije nego što je bilo ranije, što se vidi iz odbijanja prve opcije, zadržavanja postojećeg modela – rekao je Novaković za “Blic”.

Objasnio je i šta mu se čini da je najprijemčivije državama članicama.

– Najverovatnije članstvo bez prava veta za ograničeni period vremena, i uključivanje u konkretne politike EU kako se okončaju pregovori u pojedinim poglavljima – rekao je on.

“Vreme ističe”

Sadašnje postupanje država oko proširenja izaziva sumnju da li članice uopšte žele da ih u klubu odabranih bude više od 27.

Pavković kaže da je to pitanje kojim EU mora hitno da se pozabavi imajući u vidu da Crna Gora planira da zatvori sva poglavlja i sledeće godine potpiše ugovor o pristupanju.

– Dakle, Podgorica je pred vratima i poslednji je trenutak da države članice sednu i naprave plan kako EU može da se proširi. Čini mi se da bez toga neće biti proširenja za Crnu Goru, a ni za ostale države. Tako da je to u ovom trenutku od presudne važnosti – kaže Pavković.

On dodaje da bez obzira do kojeg predloga došli, vreme ističe i države članice moraju brzo da dođu do odgovora i modela za kandidate koji očekuju da će postati deo EU u godinama koje dolaze.

O proširenju je nakon više godina pauze ponovo počelo da se priča po izbjanju rata u Ukrajini. Zapad, barem deklarativno, priča da želi da ubrza ulazak Ukrajine i Moldavije, ali i regiona, u EU kako bi ih definitivno otrgao od uticaja Rusije.

Poslednjih meseci se, kada je u pitanju Zapadni Balkan, samo dve zemlje spominju u kontekstu proširenja: Crna Gora zatvara pregovaračka poglavlja i u izradi je Ugovor o pristupanju sa njom, dok je Albanija za godinu dana otvorila sve pregovaračke klastere.

Srbija kaska za njima jer od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje kao posledicu toga što nije uskladila spoljnu politiku i uvela sankcije Rusiji.