AERODROM Ciudad Real Central u Španiji nekada je zamišljan kao veliki evropski transportni centar i alternativa pretrpanom madridskom aerodromu Barajas. Danas je poznat kao jedan od najvećih promašaja evropskog građevinskog i infrastrukturnog buma.
Foto: Photo by yousef alfuhigi on Unsplash
Aerodrom, poznat i pod nazivom Don Quijote Airport, otvoren je 2008. godine kao prvi privatni međunarodni aerodrom u Španiji. Ovaj ogromni projekat postao je simbol španskog nekretninskog balona i megalomanskih investicija koje su završile finansijskim kolapsom.
Ideja investitora bila je veoma ambiciozna. Aerodrom je trebalo da rastereti Madrid i privuče low-cost avio-kompanije, cargo saobraćaj i deo međunarodnih putnika.
Ključni argument bila je blizina Madrida i planirana povezanost brzom železnicom AVE, zahvaljujući kojoj bi putnici do centra glavnog grada mogli stizati za manje od sat vremena.
No, upravo je železnička povezanost ostala jedna od najvećih slabosti projekta, jer planirana stanica nikada nije proradila. Brojke projekta bile su impresivne:
– vrednost investicije oko 1,1 milijardu evra,
– pista duga čak 4.100 metara
– kapacitet od oko 2 miliona putnika godišnje uz mogućnost širenja,
– terminal projektovan za veliki međunarodni promet.
Pista je bila dovoljno velika da može primati i Airbus A380, najveći putnički avion na svetu.
Realnost je, međutim, bila potpuno drugačija. Aerodrom nikada nije uspeo privući ozbiljan broj avio-kompanija niti dovoljan broj putnika. U pojedinim periodima imao je svega nekoliko letova sedmično.
Finansijski problemi brzo su se gomilali, a projekat je postao jedna od najpoznatijih “ghost airport” priča u Evropi. Već 2012. godine aerodrom je bankrotirao i praktično prestao sa radom.
Nakon propasti usledio je još bizarniji deo priče. Tokom sudske prodaje 2015. godine kineska kompanija Tzaneen International ponudila je za aerodrom svega 10.000 evra, iznos manji od cene mnogih polovnih automobila.
Sud je takvu ponudu odbio smatrajući je apsurdno niskom. Na kraju je aerodrom 2016. godine ipak prodat za oko 56 miliona evra, što je tek mali deo od više od milijardu uloženih u projekat.
Iako nije potpuno ugašen, aerodrom danas nema ni približno funkciju kakvu su investitori zamišljali. Umesto miliona putnika, piste i ogromni terminali uglavnom služe za:
– dugoročno parkiranje aviona,
– skladištenje letelica van upotrebe,
– održavanje flota avio-kompanija,
– snimanje filmova, serija i reklama.
Tokom pandemije COVID-19 aerodrom je doživio neobičan “procvat”, jer su desetine aviona kompanija poput Lufthanse i Iberije bile prizemljene upravo na njegovim pistama.
Zbog suve klime i ogromnog prostora, Ciudad Real postao je idealno mesto za skladištenje velikih aviona koji nisu bili u funkciji, piše BiznisInfo.
Danas se Ciudad Real često navodi kao školski primer infrastrukturnog projekta koji je nastao na talasu preteranog optimizma i lakog novca tokom španskog građevinskog buma pre finansijske krize 2008. godine.
Umesto da postane velika evropska zračna luka, aerodrom je ostao simbol propuštenih procena, pogrešnih očekivanja i jednog od najskupljih promašaja u modernoj španskoj istoriji.
(Alo)
