Kako u praksi, na našem, srbskom terenu, izgleda – i kakve posledice izaziva – fuzija političke i polne moći, o tome ćete se moći obavestiti u mom novom romanu „Đinđić: memoari s onu stranu groba“, koji uskoro izlazi iz štampe, ali to nije tema naše današnje kolumne, posvećene kulturi polne moći.
Gvozdeno pravilo kulture polne moći je sledeće: ko ima političku moć može vrlo brzo – u razvaljenim državama praktično trenutno – steći i ekonomsku i polnu moć. Ali to je jednosmerna ulica. To ne važi za ekonomske i polne moćnike. Ako se, recimo, neki ekonomski moćnik – npr. braća Karići – uskurči i naumi da stekne političku moć, politički moćnici mu brzo smrse konce.
To pogotovo važi za najslabiju kariku u lancu ishrane moćnika, za polne moćnike. Bivalo je slučajeva da alfa mužajci, polni moćnici, naume da preko qwrza dođu do ekonomske moći, što je – uz napomenu da se do ekonomske mnogo lakše stiže preko mindže – mnogima polazilo za rukom. Stvar se dodatno komplikuje ako se seksualni moćnici odvaže da preko qwrza pribave, ako baš i ne političku moć, a ono politički uticaj i „ucenjivački potencijal“. Paradigmatičan je svojevremeni primer momka s „vrelog beogradskog asfalta“, Stevice Markovića, koji je, iako nije imao ekonomsku moć, pokušao tako nešto i završio u kontejneru.
Čak kad se i nađe dilber koji ima i ogromnu ekonomsku i basnoslovnu polnu moć, poput npr. vlasnika ostrva sreće prepunog maloletnih devojčuraka, juče pomenutog Epstina – vrata političke moći ostaju zatvorena i za jednog tako moćnog ekonomskog i polnog rendžera. Iz tzv. Epstinovih fajlova – i iz profila društva s kojim se pajtašio – da se naslutiti da je Matori Pokvarenjak počeo ispoljavati prikrivene političke ambicije, i to je – skupa s video ucenjivačkim potencijalom – bio glavni razlog zbog koga su Epstinu izvršili samoubistvo u njujorškoj apsani. Da mu nije zinulo dupe za političkom moći – ili bar prevelikim političkim uticajem – Epstin bi i dan-danas seksualno žario i palio zajedno s političkim moćnicima koji su mu čuvali leđa i „zastarevali“ krivične prijave – kao što je zbog istih optužbi Koštunica zastarevao prijave protiv Pahomija. Avaj, Epstin je hteo više, pa je izgubio i ekonomsku i polnu moć i život.
Naša današnja kolumna je pravna pouka srbskim glumcima, piscima, analitičarima, profesorima, ekonomskim (i polniim) moćnicima – da ne dužim – svim personama dramatis koje padaju u iskušenja da slavu, znanje, ugled itd. konvertuju u političku moć. Te persone dramatis treba da utuve: politička moć se stiče političkim radom, ne parama, pogotovo ne qwrzem, ponajmanje slavom i ugledom. Da je tome tako, svedoči hit tvit koji je postao viralan na društvenim mrežama: slika pokojnog Palme, a ispod slike legenda: „Kakva država, takav Epstin“. Naravoučenije: i jagodinski Epstin je prvo stekao političku moć.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
