Tačka i zarez mogla bi vrlo brzo da nestane iz upotrebe jer je – niko ne koristi! Ovaj interpunkcijski znak mnoge zbunjuju i ne umeju pravilno da ga upotrebe.
Foto: Profimedia
Veliki broj anketiranih Britanaca priznalo je da nikada ili retko koriste interpunkcijski znak tačka zarez.
Blic preporučuje
Kako je nestao interpunkcijski znak
U engleskoj književnosti 19. veka pojavila se jednom na svakih 205 reči, ali danas je smanjena na jednu na svakih 390 reči. Istraživanje je pokazalo da 67 odsto britanskih studenata nikada ili retko koristi tačku i zarez, a samo 11 odsto ispitanika se opisalo kao česti korisnici.
Pored toga, više od polovine ispitanika nije znalo ili razumelo kako pravilno koristiti interpunkcijski znak koji je osnovni deo gramatike.
Upotreba tačke i zareza je povezivanje dva dela rečenice gde je veznik izostavljen, kao što je na primer “Mačka je sedela na prostirci; miševi su posmatrali iza sofe”.
– Trebalo bi da se koriste između dve glavne rečenice koje se međusobno uravnotežuju – ili protivreče jedna drugoj – ali su previše usko povezane da bi bile napisane kao odvojene rečenice – stoji u objašnjenju za Britance.
Šta je tačka i zarez
Za razliku od tačke, koja ima prilično pojednostavljenu logiku primene, znak tačka i zarez nema tako široku upotrebu i podleže tačno definisanim pravilima. Kada ovaj znak nađemo u nekom tekstu, često je to na pogrešnom mestu. Radi se o znaku koji može da ima višestruku ulogu u rečenici, i koji je vrlo zgodan za isticanje pojedinih delova rečenice, odnosno da se naglasi određena misao, piše Zelena učionica.
Dakle, tačka i zarez (;) se upotrebljavaju u sledećim slučajevima:
a) Kada se prilikom nabrajanja navodi više grupa reči koje jedna prema drugoj čine izvesnu posebnost, a ipak predstavljaju celinu:
Zemlja!… U njoj rastu žita. Na njoj raste stoka. Rastu na njoj: pšenica, kukuruz, ječam, ovas, raž, pasulj i krompir, paprika i patlidžan; pa konji, volovi, krave i koze, svinje i ovce, prasad i jaganjci. (M. Oljača)
b) Između simetričnih delova rečeničnog perioda u kojima se razvija ista misao:
Laćao se Salomon i junačkih posla: pošao na more, ali ga vratiše, da nije za to; utisnuo se među ribare, pa ga pognaše i otud, da je donio nesreću; dade ga mati seoskom kovaču – ali mu nije imao ruku da udara teškim batom. (V. Novak)
– Ali dijete ne budi plašljivo, pa poteci za jednu kamaru – ne da se odnijeti; poteci za drugu – ne da se odnijeti; poteci za treću – ne da se odnijeti. (Narodna pripovjetka)
v) Kad se delovi rečeničnog niza (da bi se jače misaono istakli) žele snažnije izdvojiti jedan od drugog:
Oni su u noći osluškivali tok ćudljive Neretve koja jede zemlju i podriva stene; bdeli, da bi videli da li bdi straža na bedemu; i strepeli od zavere, mita i varke, od ljudskog lukavstva. (I. Andrić)
g) Između skupova od više rečenica kad je veza među rečenicama u skupovima uža, odnosno kad se uzajamno povezani smisao ne može uobličiti samo u jednu složenu rečenicu:
Vetrovi putuju i kiše idu, dobre i plodne, uvijek jednake, a zastave se polako rastaču i cijepaju; i boje blijede i sve se zaboravlja, a čovjek ostaje uvijek isti, pognut nad bolom i ustrajan u radu; venu vijenci i trunu zastave, a ostaje čovjek koji sije i radi i kiša koja mu pomaže. (I. Andrić)
d) Između delova rečeničnog niza kad započinju slovima abecede (azbuke), brojevima, crticama i slično.
