Konačno identifikovan MISTERIOZNI VULKAN eruptirao toliko snažno da je izazvao PAD TEMPERATURE NA ZEMLJI: Naučnici u strahu da bi crni scenario mogao da se ponovi

Nepoznati vulkan eruptirao je tako eksplozivno 1831. da je ohladio klimu Zemlje. Skoro 200 godina kasnije, naučnici su konačno identifikovali “misteriozni vulkan”.

Erupcija je bila jedna od najsnažnijih u 19. veku i izbacila je toliko sumpor-dioksida u stratosferu da su prosečne godišnje temperature na severnoj hemisferi pale za oko jedan stepen Celzijusa. Taj događaj se odvio na kraju Malog ledenog doba, jednog od najhladnijih perioda na Zemlji u poslednjih 10.000 godina.

Iako je godina ove istorijske erupcije bila poznata, lokacija vulkana nije.

Koji vulkan je eruptirao 1831?

Istraživači su nedavno rešili tu misteriju prikupljanjem uzoraka iz leda na Grenlandu, zavirujući u prošlost kroz slojeve tih ledenih jezgara kako bi ispitali izotope sumpora, čestica pepla i sićušnih vulkanskih staklenih fragmenata nataloženih između 1831-1834, piše CNN.

Naučnici su uz pomoć geohemije, radioaktivnog datiranja i kompjuterskog modelovanja mapirali putanje čestica i povezali erupciju iz 1831. sa ostrvskim vulkanom u severozapadnom delu Pacifičkog okeana, kako su izvestili u žurnalu “Zbornik radova Nacionalne akademije nauka”.

Prema analizi, misteriozni vulkan je bio Zavaricki na ostrvu Simušir, delu arhipelaga Kurilskih ostrva, spornog područja između Rusije i Japana.

Izolovani vulkani

Pre ovog otkrića, poslednja poznata erupcija vulkana Zavaricki je bila 800. godine pre nove ere.

– Za mnoge vulkane Zemlje, posebno one u udaljenim oblastima, imamo veoma slabo razumevanje njihove istorije erupcije – rekao je CNN-u glavni autor studije dr Vilijam Hačison, sa Univerziteta Sent Endruz u Velikoj Britaniji.

– Zavaricki je smešten na veoma udaljenom ostrvu između Japana i Rusije. Tamo ne živi niko, a istorijski zapisi su ograničeni na pregršt brodskih dnevnika, sa plovila koja su prolazila pored ovih ostrva svakih nekoliko godina – dodao je on.

Kako je malo informacija bilo dostupno o aktivnosti ovog vulkana tokom 19. veka, niko pre ovog nije ni posumnjao da bi Zavaricki mogao da bude kandidat za erupciju iz 1831. Umesto njega, istraživači su razmatrali vulkane bliže ekvatoru, poput Babujana Klara na Filipinima.

– Ova erupcija je imala globalne klimatske uticaje, ali se duže vreme pogrešno pripisivala tropskom vulkanu. Istraživanje nam sada pokazuje da se erupcija odigrala na Kurilima a ne u tropima – rekao je dr Stefan Broniman sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj, koji nije bio uključen u studiju.

Analiza taloga

Ispitivanjem uzoraka leda sa Grenlanda otkriveno je da je 1831. ispuštanje sumpora – što je znak vulkanske aktivnosti – bilo oko 6,5 puta veće na Grenlandu nego na Antarktiku.

Ovo otkriće je sugerisalo da je izvor bila velika erupcija vulkana na srednjim geografskim širinama na severnoj hemisferi, rekli su istraživači.

Tim je takođe hemijski analizirao pepeo i krhotine vulkanskog stakla ne duže od 0,02 milimetra. Kad su uporedili svoje rezultate sa geohemijskim skupovima podataka iz vulkanskih regiona, najbliže poklapanje je bilo u Japanu i na Kurilskim ostrvima.

“Iznenađujuće, nema podataka”

Dok su vulkanske erupcije u Japanu iz 19. veka bile dobro dokumentovane, nema podataka o velikoj erupciji 1831. Ali, naučnici koji su prethodno posetili vulkane na Kurilima dali su uzorke koji su istraživače doveli do geohemijskog podudaranja sa kraterom Zavarickog.

Štaviše, analiza obima kratera i izotopa sumpora sugerisala je da se krater oformio nakon masivne erupcije između 1700-1900, čime je Zavaricki postao “glavni kandidat” za misterioznu erupciju iz 1831.

– I dalje sam iznenađen što je erupcija ove veličine prošla neprijavljeno. Možda ima izveštaja o padu pepela ili atmosferskim fenomenima iz 1831. koji leže u prašnjavom uglu biblioteke u Rusiji ili Japanu – rekao je Hačison CNN-u.

Erupcije koje su obeležile kraj Malog ledenog doba

Zajedno sa Zavarickim, još tri druga vulkana su eruptirala između 1808-1835. Oni su obeležili kraj Malog ledenog doba, klimatske anomalije koja je trajala od početka 1400-ih do otprilike 1850. Tokom tog vremena, godišnje temperature na severnoj hemisferi su opale za 0,6 stepeni Celzijusa u proseku. Na nekim mestima, temperature su bile dva stepena hladnije od normalnih, a hlađenje je potrajalo decenijama.

Dve od četiri erupcije su ranije identifikovane – vulkan Tambora u Indoneziji 1815. i Kosiguina u Nikaragvi 1835. Vulkan koji je eruptirao 1808/1809. ostaje nepoznat.

– Pružanjem nedostajućih informacija o vulkanima iz 19. veka koji su ohladili klimu na Zemlji, studija možda jače naše poverenje u ulogu vulkanskih erupcija za poslednju fazu Malog ledenog doba – rekao je Broniman.

I izolovani vulkan može da ima razorne globalne posledice

Poput Zavarickog, mnogi vulkani širom sveta nalaze se na izolovanim mestima i slabo se prate, zbog čega je teško predvideti gde i kad bi sledeća velika erupcija mogla da usledi.

Lekcija koja se može izvući iz erupcije 1831. je da vulkanska aktivnost na udaljenim mestima može da ima razorne posledice po čitav globus – one sa kojima ljudi možda nisu spremni da se suoče.

– Mi u stvari nemamo koordinisanu međunarodnu zajednicu da se pokrene kad se dogodi sledeća velika erupcija. To je nešto o čemu treba da razmišljamo i kao naučnici i kao društvo – rekao je Hačison.