Zašto nam svako NEVREME STIŽE SA ZAPADA I SEVERA i koja je uloga “Bečkih vrata”: Meteorolog Ristić otkriva tajnu koja diktira prognozu u Srbiji

​Bilo da je reč o razarajućim olujama, polarnom zahlađenju ili tropskim vrelinama, u Srbiji važi jedno nepisano pravilo: pogled uvek najčešće mora biti uprt ka zapadnim i severnim horizontima. Dok nam preko Alpa i panonskih ravnica stižu dramatične promene, istočna granica naše zemlje kao da se nalazi u potpunoj meteorološkoj zavetrini. Zašto nam promene vremena gotovo uvek stižu sa zapada i severa?

​Zašto nas priroda decenijama gađa iz istog pravca i zbog čega je gotovo nemoguće da nam ozbiljna promena vremena stigne iz pravca Bugarske ili Rumunije? Meteorolog Ivan Ristić detaljno je za „Blic“ objasnio mehanizme atmosfere koji našu zemlju stavljaju na samu putanju vazdušnog autoputa i evo šta tačno stoji iza ovog fenomena i zašto je smer vetra zapravo ključna informacija za našu bezbednost.

“Bečka vrata” i putanja padavina

Ristić podseća da nam sa istoka najčešće stiže „zver sa istoka“, što je popularni naziv za prodor veoma hladne, polarne vazdušne mase direktno iz Sibira i prostranstava Rusije ka Evropi i Balkanu, ali je to „jako teško zbog Karpata“.

– Problem je i prodor vazduha sa severa – severoistoka, i nama uglavnom prodor hladnog vazduha stiže kroz „bečka vrata“, a to je više severozapad. Kada je jugozapad u pitanju „prepreka“ su Dinarske planine, i svuda gde treba preći velike planine je veliki problem. Ako front stiže sa jugozapada, onda imamo čak i suvo vreme jer se spušta vazduh i nema mnogo kiše, dok nam sa istoka stiže hladna košava – objašnjava Ristić.

Karpati kao nepremostiva barijera

Dodaje da nam najviše kiše donose zapadni i severozapadni prodori, i to se dešava najčešće kroz „bečka vrata“, dok je sa istoka „sve teško“.

– Nas su Karpati ove godine spasili, jer je ovo bila jedna od hladnijih zima u Evropi i kažu da nije bilo hladnije zime od ove još od 2010. godine. Sever i istok Evrope ne pamti kada je bila ovako hladno. Kopenhagen obično i ne vidim sneg, a ove godine su bili u teškom minusu – kaže Ristić.

Planinski masivi kao zidovi

Ističe da najviše problema vazdušne mase imaju kada treba da se prebace preko visokih planinskih masiva, na primer kao što su Alpi i Karpati, a Dinarske planine koje nisu tako visoke ipak dosta utiču na promenu vremena, odnosno na frontove.

– Planinski masivi su poput zida, i zahvaljujući Dinarskim planinama kada dolazi proleće ima dosta kiše na Jadranu i skoro sva kiša se tamo izručuje, dok sa druge strane, prema nama bude manje kiše i skoro da mi onda i ne osetimo te prodore – kaže Ristić.

Dolazak toplotne kupole

Prema njegovim rečima, u noći između ponedeljka i utorka, 23. i 24. februara, prodor hladnijeg vazduha u Srbiju je stigao sa severozapada, ali nije u pitanju velika količina hladnog vazduha i neće usloviti snežne padavine. Zbog toga je danas bilo relativno lošije i hladnije vreme, ali već od srede dolazi do poboljšanja i postepenog porasta temperature.

– Očekuje nas prodor znatno toplijeg vazduha. Toplotna kupola je krenula prema Alpima, zahvatiće najviše Francusku i Nemačku, a mi ćemo biti na periferiji tog talasa. Kod nas će zbog toga biti malo svežije, maksimalne temperature će biti između 10 i 15 stepeni, dok će u centralnom delu kupole temperatura dostići čak 20 stepeni – kaže Ristić.

Zašto je zapadni protok dominantan

​Da bismo potpuno razumeli zašto nam vreme skoro uvek dolazi sa zapada, važno je znati još par naučnih činjenica koje dopunjuju meteorologa Ristića:

• ​Planetarni vetrovi (zapadni vetrovi): na našoj geografskoj širini u srednjim slojevima atmosfere dominira takozvani zapadni prenos, to je globalna vazdušna struja koja se kreće od zapada ka istoku oko cele planete i zbog toga su cikloni (polja niskog pritiska) koji donose kišu zapravo „putnici“ na tom nevidljivom autoputu koji kreće sa Atlantika

• ​Efekat zavetrine: kao što je pomenuto za Dinarske planine, ovaj fenomen se stručno naziva orografska prepreka, jer kada vlažan vazduh sa Jadrana udari u planine, on se podiže, hladi i izbacuje svu vlagu na primorskoj strani, a dok pređe na našu stranu, taj vazduh je suv i često topliji – fen efekat, zbog čega unutrašnjost Balkana često ostane bez padavina koje su viđene na moru
• ​Retki „retrogradni“ prodori: situacije kada nam vreme dolazi sa istoka su u meteorologiji poznate kao „retrogradno kretanje“, ali to se dešava veoma retko, obično kada se iznad Skandinavije ili Rusije formira snažan anticiklon koji bukvalno „usisava“ vazduh iz Sibira i gura ga ka nama, i u pitanju su ekstremni minusi koji se pamte decenijama, jer tada Karpati, visoki i do 2.500 metara, postaju jedina brana koja nas deli od totalnog smrzavanja