“Solar je zvezda u usponu”: EU proizvela više električne energije iz solarne energije nego iz uglja

Prošle godine u EU je proizvedeno više električne energije iz solarne energije nego iz uglja, prema izveštaju centra za klimatska istraživanja Ember, označavajući ono što analitičari nazivaju „prekretnicom“ za prelazak na čistu energiju.

Solarni paneli su proizveli 11% električne energije u EU 2024. godine, dok su elektrane na ugalj proizvodile 10%, prema podacima do kojih je došao Ember. Uloga fosilnog gasa je opala petu godinu zaredom i pokrivala je 16% miksa električne energije.

„Ovo je prekretnica“, rekla je Beatris Petrovič, koautor izveštaja. „Ugalj je najstariji način proizvodnje struje, ali i najprljaviji. Solar je zvezda u usponu.”

Industrijalizaciju Evrope pokretao je ugalj, ali je to gorivo emitovalo više zagađenja koje je zagrevalo planetu nego bilo koji drugi izvor energije. Sagorevanje uglja u energetskom sektoru EU dostiglo je vrhunac 2003. godine i od tada je palo za 68%.

Istovremeno, čisti izvori električne energije rastu. Energija vetra i sunca porasla je na 29% proizvodnje električne energije u EU 2024. godine, dok su hidroenergija i nuklearna energija nastavile da se oporavljaju od najnižeg nivoa iz 2022. godine.

Izveštaj je pripisao porast solarne energije – najbrže rastućeg izvora energije prošle godine – rekordnom broju novih panela, uprkos tome što je Unija dobila manje sunca nego godinu ranije.

„Dobra vest je da povećanje solarne izgradnje zapravo dovodi do smanjenja sagorevanja fosilnih goriva“, rekla je Dženi Čejs, solarni analitičar u BlumbergNEF-u, koja nije bila uključena u izveštaj.

Izveštaj je otkrio da je udeo uglja opao u 16 ​​od 17 zemalja koje su ga i dalje koristile 2024. godine. U njemu se navodi da je gorivo postalo „marginalno ili nepostojeće“ u većini sistema.

Pad fosilnog gasa

Nemačka i Poljska, dve zemlje koje sagorevaju većinu uglja u EU, bile su među onima koje su prešle na čistije izvore energije. Udeo uglja u nemačkoj električnoj mreži opao je za 17 odsto na godišnjem nivou, dok je u Poljskoj opao za 8 odsto, navodi se u izveštaju.

Fosilni gas je takođe nastavio da doživljava “strukturni pad”, opadajući u 14 od 26 zemalja koje koriste gorivo, navodi se u izveštaju.

Nalazi dolaze uprkos malom povećanju potražnje za električnom energijom nakon dve godine naglog pada izazvanog invazijom Rusije na Ukrajinu u punom obimu. Kao odgovor, EU je uvela plan za uštedu energije, pronalaženje novih dobavljača fosilnih goriva i ubrzanje prelaska na čistu energiju.

„Politika i tržišta u Evropi omogućili su obnovljivim izvorima da smanje udeo i uglja i prirodnog gasa“, rekao je Gregori Nemet, energetski istraživač na Univerzitetu Viskonsin-Medison i koautor izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

„Vetar i solarna energija rastu u svim velikim ekonomijama, ali ugalj je nastavio da raste u Kini, a prirodni gas se povećao u SAD“, dodao je on. „Evropa ubire prednosti pristupačnosti, sigurnosti i čistog vazduha koje pružaju obnovljivi izvori energije.

U izveštaju se navodi da je EU na putu da ispuni svoj cilj od 400 GV instaliranog solarnog kapaciteta do 2025. godine. Taj udeo je dostigao 338 GV 2024. godine, navodi se u izveštaju, i bio bi „na dohvat ruke“ od cilja za 2030. od 750 GV, ako se zadrži trenutni tempo rasta.

Autori izveštaja su pozvali na ulaganja u baterije, pametna brojila i druge oblike “čiste fleksibilnosti” koji mogu pomoći da se snabdevanje obnovljivim izvorima energije, koje varira tokom dana, uskladi sa potražnjom

(Izvor: Investitor)