Da li će naftna mrlja NIS-a koja se prosula Srbijom biti uklonjena do Nove godine? Prikuplja li država novac za otkup?

Ako je suditi po najavi predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, naftna mrlja NIS-a, koja se zbog sankcija OFAK-a , prosula Srbijom, mogla bi do Nove godine da bude bar sanirana, ako ne uklonjena, jer ruski većinski vlasnik privodi kraju pregovore o prodaji svog paketa sa jednom značajnom svetskom kompanijom. Kakav je kraj, znaće i Beograd do ponedeljka odnosno utorka ali ono što je najvažnije, da li je srećan, odrediće OFAK, koji treba ispod radara da provuče ima li nešto skriveno u tim pregovorima.

Ako na radaru ne zasvetli crveno svetlo, mogli bi svi da odahnemo jer drama oko naftne kompanije i sankcija NIS-u mogla bi da se završi i pre 15. januara, kada je srpsko rukovodstvo najavilo. Ipak, treba sačekati da se vidi šta su to Rusi smislili i šta će na triletaralnom sastanku predstaviti Beogradu.

Ostaje nada da to nije još jedan njihov trik kako bi manjinskog vlasnika, državu Srbiju, koja im očigledno kao kupac njihovog paketa nije baš po volji, obmane. Ovo tim pre što se po prvi put od kada traju “Muke po NIS-u”, rukovodstvo Srbije osmelilo da kaže da u rukavu ima svoj štih da zaštiti energetsku bezbednost. Taj štih je našao svoje mesto i u budžetu za 2026. godine, gde je amandmanom dodatno izdvojeno 164 milijardi dinara odnosno oko 1,4 milijardi evra za „energetsku sigurnost i stabilnost zemlje“.

Sprema li država otkup?

Pre toga je NBS, po osnovu viška prihoda, prebacila oko 30 miliona evra u budžet. Da podsetimo, poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ podnela je ovaj amandman jer je prvobitno bilo planirano u budžetu 600 miliona dinara za ovu namenu. Po mišljenju stručnjaka, to su signali koji nagoveštavaju da je država počela da prikuplja novac za otkup NIS-a.

Tako je u završnici ove neizvesne utakmice, koja traje skoro godinu dana i gde je država prolongirala svoja rešenja u nedogled, poštujući ruskog partnera,priterana u zid, povukla jasnije poteze, kako bi zaštitila svoju energetsku bezbednost. A da je ona ugrožena, to postaje svakim danom sve jasnije. Ono što je nejasno, to je neprimereno ponašanje ruskih partnera, koji su ignorisali srpske probleme pa čak i potcenjivali. Da je to tako moglo se naslutiti i iz izjave Siniše Malog, potpredsednikom Vlade i ministra finansije, koji je nakon jedne od dramatičnih sednica Vlade, kada OFAK nije produžio licencu za rad NIS-u, rekao, u kontekstu pregovora sa ruskom stranom, da je „zanimljivo da oni nikakvo rešenje nisu tražili sa nama“ i „nisu nam ponudili ni to da rešenje pronađu zajedno sa nama“.

Možda su se stvari sada promenile pa naftnu mrlju, koja je nastala zbog geopolitičkih igara Vašingtona i Moskve, ima šansu da ukloni Beograd ako se Amerikancima ne sviđa mogući kupac ruskog većinskog paketa. Pitanje je da li to uklanjanje podrazumeva i nacionalizaciju, ako se ne prihvati srpski novac. Čini se, po onom što je amandmanom na budžet definisano, on nije mali. To se zna ali ono što se ne zna to je koliko bi para ta uvažena svetska kompanija htela da plati za NIS . Ne zna se za sada i o kojoj se kompaniji radi,pominjanu se više, MOL, ADNOC-a iz Abu Dabija, British petroleum. Ono što znamo to je da je Srbija spremna da za većinski paket da „najvišu moguću cenu“ i da platimo više od bilo kog drugog. Pod uslovom da ruski partner nije gadljiv na naš novac, što bi mogli da saznanjima već sledeće nedelje.

Tako bar najavljuje predsednik Aleksandra Vučića, što bi moglo da znači da se naslućuje svetlo na kraju tunela NIS-a. Ono što i je važno da se kaže to je da je ovaj problem sa NIS-om otvorio oči srpskim vlastima za onaj drugi, a to je gas, jer u maju nije produžen dugoročni ugovor, a oni periodični se nekoliko puta samo produžavaju. Čini se da u toj političkoj, a ne ekonomskoj igri Moskve i neizvesnost šta će se desiti nakon 31. decembra, ima i nečeg dobrog jer je ubrzana godinama najavljivana diverzifikacuija, koje od 2015. godine nikako da se realizuje.

NIS ubrzava druge projekte

Međutim, svi ovi problemi sa NIS-om i političke igre Moskve intenzivirali su projekte, pre svega one vezane za gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Ti projekti, bar prema najavama ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović ali i predsednika Vučića, trebalo bi da se završe do kraja 2027. godine, kako bi se smanjila zavisnost od ruskog plavog energenta.

Tako će ono što se od 2015. godine samo najavljivalo i svake godine odlagalo, sada da se završi za godinu i po dana, bar kako se tvrdi. To će dovesti do smanjenja ruskog gasa u srpskim gasovodima i verovatno će to rešenje biti skuplje, međutim, i ta cena će biti jeftinija od ruskog energetskog stiska, koji može da ugrozi srpsku energetsku bezbednost.