POLITIČKE krize u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji prete da parališu Evropsku uniju u trenutku kada se vode teški pregovori oko novog budžeta a Brisel se suočava sa pritiscima SAD i Kine, piše “Politiko EU”.
Foto: Goran Čvorović
Pošto ove četiri zemlje čine ukupno 60 odsto BDP-a i stanovništva celog bloka, EU se suočava sa krizom bez presedana.
Pesimizam u Briselu je opipljiv, kaže najmanje šest sagovornika “Politika” koji su tražili anonimnost.
-Dogodine će biti gore – izjavio je jedan od viših diplomata EU.
Isti osećaj ima i Karla Tavareš, evropski poslanik Socijalista i demokrata i jedan od vodećih pregovarača o budžetu.
– Ranije su svi znali da do kraja godine moramo da imamo politički dogovor – rekao je za briselski list kiparski predsednik Nikos Hristodulidis, tokom prošlonedeljnog zasedanja Evropskog saveta. Sada to nije moguće zbog španskih izbora, dodao je, a dogodine će na izbore izaći Francuska i Italija.
Španski izbori su 29. novembra, što znači da će premijer Pedro Sančez biti u predizbornoj kampanji tokom dva sledeća sastanka Saveta. Iako se očekuje da izgubi posle osam godina na vlasti, ako i opstane Madrid neće imati novu vladu pre januara.
Sadašnjem predsedniku Emanuelu Makronu francuski ustav brani treći uzastopni mandat. Po navodima četvorice evropskih diplomata, na prošlonedeljnom samitu je iza zatvorenih vrata priznao da nema politički mandat da odobri budžet u poslednjim mesecima vladavine. Favorit na predsedničkim izborima zakazanim za april 2027. je Marin le Pen.
Italija treba da održi parlamentarne izbore do sledećeg oktobra, mada jedan EU diplomata smatra da premijerka Đorđa Meloni neće čekati toliko dugo.
Niko ne zna koliko vremena na vlasti je ostalo nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu.
Iako su sledeći redovni izbori za Bundestag 2029, Mercova sposobnost da pravi kompromise ograničena je njegovom rekordnom nepopularnošću i usponom Alternative za Nemačku (AfD).
Posledice ove nestabilnosti se već osećaju, navodi “Politiko”. Evropski savet je dva dana pregovarao o budžetu od dva biliona evra, da bi se pregovori raspali u svađi oko energetske politike. Zaključci samita ni jednom rečju ne spominju pronalaženje konsenzusa do kraja 2026, uprkos pozivima predsednika Saveta, Antonija Košte.
– Mi živimo u 27 demokratija. Imamo izbore manje više svakog meseca. Da je do izbora, ne bismo nikada imali novi budžet – izjavio je Košta u petak.
Novi sastanci su zakazani za novembar i decembar. Ako se ni tada ne postigne dogovor, budžetska rasprava ući će u 2027, kada će predizborne kampanje učiniti da mnoge vlade budu još manje spremne na teške kompromise.
Unutrašnja nesloga dolazi u trenutku kada se EU nalazi pod pritiskom izvana. Američki predsednik Donald Tramp “potkopava transatlantsko savezništvo”, navodi briselski list, dok raste trgovački deficit sa Kinom.
Jedini konsenzus u Briselu je da Rusija ugrožava EU “hibridnim ratom”, SAD dovode u pitanje bezbednost kontinenta, a Kina zatrpava evropska tržišta jeftinim izvozom.
– Oni žele da nas podele. I imaju tačke na kojima mogu da nas povrede – rekao je novinarima premijer Belgije Bart de Vever, ne navodeći imena.
Gabrijelius Lancbergis, bivši ministar spoljnih poslova Litvanije a sada gostujući istraživač na američkom univerzitetu Stenford, nije se toliko ustručavao.
– Sad nas napadaju sa tri strane: Iz SAD, iz Rusije i iz Kine- rekao je.
Tu je onda problem Ukrajine. Kijevu nedostaje 30-35 milijardi dolara za sledeću godinu, uprkos 90 milijardi evra koje je EU već obećala. Lancbergis kaže da će sledećih nekoliko meseci biti “izuzetni teški” za Kijev i da je sav teret pomoći Ukrajini “pao na evropska leđa”.
Vladimir Zelenski je na prošlonedeljnom samitu upozorio, ili zapretio, da će u slučaju poraza Ukrajine 20 miliona izbeglica preplaviti EU.
Ideja da se 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine u briselskom “Jurokliru” konfiskuje i preda Ukrajini i dalje nailazi na protivljenje Belgije i nekih drugih zemalja.
Poslednja šansa da se postigne dogovor o novom budžetu biće u januaru, naveo je jedan neimenovani zvaničnik EU. Posle toga, svaki kompromis biće sve teži.
“Vreme nam ističe”, rekao je Sigfrid Murešan, budžetski pregovarač za Evropsku narodnu partiju, koji je dodao da su lideri EU “prosto prespori”.
– Imamo Evropu bez očiglednog vođe – izjavio je jedan EU diplomata. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen jeste moćna, dodao je, “ali nije ni (Angela) Merkel ni (Fransoa) Miteran”.
(RT Balkan)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
