EVROPA nije spremna za velike i sve brojnije klimatske rizike s kojima se suočava, rekla je Evropska agencija za okolinu (EEA) u svojoj prvoj proceni rizika, piše Guardijan.
Foto: Tanjug/AP
U izveštaju se navodi da šumski požari spaljuju domove u Evropi, a da haotične vremenske prilike dovode do opterećenja javnih finansija. EEA piše da je potrebno dodatno delovanje za rešavanje polovine od 36 značajnih klimatskih rizika s potencijalno teškim posledicama. Još pet rizika zahteva hitnu akciju, stoji u izveštaju.
– Naša nova analiza pokazuje da se Evropa suočava s hitnim klimatskim rizicima koji rastu brže od naše spremnost – rekla je Lina Ylä-Mononen, izvršna direktoka EEA-e.
Najhitniji rizici
Izveštaj razmatra koliko su ozbiljne klimatske pretnje i koliko je dobro Evropa spremna da se s njima nosi. Kaže da su najhitniji rizici, a to su oni koji postaju sve gori kako zagađenje fosilnim gorivima zagrava planetu, toplotni stres, bujične i rečne poplave, zdravlje obalnih i morskih ekosistema te potreba za fondovima solidarnosti za oporavak od katastrofa.
Kada su istraživači ponovno procenili šest rizika za južnu Europu, koju su opisali kao regiju “vruće tačke”, otkrili su da je takođe potrebna hitna akcija kako bi se od šumskih požara zaštitili usevi, ljudi, zgrade i priroda.
Foto: Printskrin
– Sve je više dokaza o prilagođavanju klimatskim promenama u Europi, ali to sigurno nije dovoljno – rekao je Robert Biesbrok, autor izveštaja sa Univerziteta Vageningen. On je bio jedan od voditelja poglavlja o Evropi u najnovijem izvještaju o prilagođavanju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).
– Prilagođavanje se ne odvija dovoljno brzo i ne dolazi do onih kojima je najpotrebnija. To je vrlo zastrašujuće – rekao je Biesbrok za Guardijan.
Šumski požari bi se mogli brže širiti Evropom
Izveštaj takođe upozorava na “kaskadne i složene” rizike, tačnije da će trenutni testovi otpornosti na stres u financijskom sektoru verojatno podbaciti. Vruće će vreme isušiti južnu Europu.
Foto: Tanjug
Usevi će biti uništeni, zalihe vode smanjenje, a tlo će očvrsnuti, što povećava verovatnoću bujičnih poplava i isušivanje vegetacije. To znači da se šumski požari mogu brže širiti. Resursi vlada koje pokušavaju odgovoriti na nekoliko kriza biće pod opterećenjem, kao i zajednice koje se ne uspeju pripremiti.
– Rizici jednostavno nadmašuju razvoj politika – rekao je Blaž Kurnik, voditelj grupe za utecaje i prilagođavanje EEA.
Evropa najzagrejaniji kontinent
Evropa se zagrejala više nego bilo koji drugi kontinent od industrijske revolucije. Zagrejao se otprilike dvostruko brže od globalnog proseka jer je ugljen dioksid “začepio” atmosferu i “zarobio” sunčevu svetlost.
Istraživači su posmatrali dva moguća scenarija niskog i visokog zagrejavanja tokom veka. Nisu uzeli u obzir potencijalne prelomne tačke u klimatskom sistemu, tvrdeći da bi se učinci takvih dramatičnih promena odvijali kroz duža razdoblja, piše Indeks.
BONUS VIDEO: GLASANjE U RUSIJI- IRVASI STIGLI PRVI
