Најаве стижу у тренутку када председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен обилази Западни Балкан, а Брисел припрема и ширу реформу која треба да одговори на питање како би функционисала Европска унија са више од 30 чланица.
Фон дер Лајенова ове недеље посећује све земље региона осим Србије и Босне и Херцеговине, уз званично објашњење да је разлог предизборна кампања у тим земљама.
Председница Европске комисије шести пут је на оваквој балканској турнеји, али први пут говори и о могућим роковима за завршетак преговора о чланству са појединим земљама.
Најконкретнија је била у Подгорици – рекла је да верује да Црна Гора може постати чланица ЕУ 2028. године. То се уклапа у шири план који би ЕК требало да представи током октобра – “мапе пута” са оквирним роковима за завршетак приступних преговора са најнапреднијим кандидатима: Црном Гором и Албанијом, а затим Украјином и Молдавијом.
Идеја је да свака мапа пута понуди корак-по-корак преглед преосталих реформи и кључних етапа, са јаснијим редоследом потеза до завршетка преговора и могућим индикативним роковима.
За Србију је, међутим, нагласак на “постепеној интеграцији”, односно приступу појединим деловима јединственог тржишта, европским програмима и другим користима чланства како буде испуњавала услове, али без јасних рокова за долазак до крајњег циља.
Компликован улазак
Мапе пута за кандидате, међутим, само су једна страна припрема за следеће проширење.
Више детаља Европска комисија требало би да изнесе следећег уторка, када ће, после више одлагања, представити предлог како да се за ново проширење припреме и земље кандидати и сама ЕУ.
Прво питање на које се очекује одговор гласи: ако ЕУ са садашњих 27 заиста нарасте на више од 30 чланица, како спречити блокаде у одлучивању и парализу институција?
Већ сада је у појединим областима довољна једна земља да успори или блокира одлуке о спољној политици, санкцијама или проширењу.
Према нацрту предлога, Комисија зато жели да се, где год постојећи уговори то дозвољавају, смањи број одлука које захтевају једногласност и прошири одлучивање квалификованом већином.
Један од начина биле би такозване “пасерел” клаузуле, које у одређеним областима омогућавају промену начина одлучивања без измене оснивачких уговора.
За земље које страхују да би могле да буду прегласане предвиђени су заштитни механизми, укључујући могућност да се посебно осетљиво питање подигне на ниво шефова држава и влада.
Промене би могле да захвате и саме институције. Нацрт предвиђа могућност смањења броја европских комесара на две трећине броја чланица, уз систем ротације који би водио рачуна о географској и демографској равнотежи. Разматра се и прилагођавање броја посланика Европског парламента растућем броју чланица.
“Осигурачи” и “тројански коњ”
Друго велико питање јесте како спречити да земља која испуни услове за чланство, после уласка у ЕУ почне да назадује у демократији и владавини права – односно да постане “тројански коњ” унутар Уније, како је тај ризик описала комесарка за проширење Марта Кос.
Према нацрту, Комисија разматра читав низ нових “осигурача”.
Један би омогућио ускраћивање европског новца уколико постоје јасни показатељи да проблеми са владавином права угрожавају правилно коришћење средстава из буџета ЕУ.
Други би омогућио привремено суспендовање права гласа нове чланице у случају посебно озбиљног кршења темељних вредности Уније. За разлику од садашњег поступка из члана 7, који је због захтева за готово једногласном политичком подршком веома тешко применити, таква одлука могла би да буде донета квалификованом већином.
Један од политички најосетљивијих предлога јесте могућност да будуће чланице током одређеног почетног периода не користе право вета на одлуке које и даље захтевају једногласност. Такав аранжман могао би да буде утврђен пратећом декларацијом уз приступни уговор.
Нове чланице биле би обавезне и да пре приступања уђу у систем Европског јавног тужилаштва.
Идеја Комисије је да управо такви осигурачи помогну да се скептичне чланице увере да ново проширење неће значити и увоз нових блокада или проблема са владавином права.
Балканска рута
Балканска турнеја Фон дер Лајенове истовремено је показала колико су се позиције земаља кандидата међусобно удаљиле.
Највише оптимизма показала је у Црној Гори, док је Албанију сврстала међу предводнике процеса, али је, у очигледној алузији на вишемесечне грађанске протесте, нагласила потребу за “снажним и континуираним дијалогом са друштвом” и уважавањем његових забринутости.
У Скопљу је поручила да Северна Македонија мора да направи “један кључни корак” како би наставила преговоре – да усвоји договорене уставне измене које укључују бугарску мањину.
У Приштини, оптерећеној дуготрајном унутрашњом политичком кризом, позвала је на институционалну стабилност и убрзање реформи.
Србија, за разлику од претходних година, није у групи кандидата за које се сада најављује мапа пута ка завршетку преговора. За Београд се у документима Комисије тренутно пре свега говори о постепеној интеграцији и конкретним користима које би могле да буду доступне како реформе буду напредовале.
Године тишине
Ако се најаве потврде, биће то први пут после скоро деценије да ЕК поново излази са индикативним датумима за завршетак преговора са појединим кандидатима.
Претходни пут то је учинила у фебруару 2018. године, када је представила листу послова и корака који је требало да омогуће Србији и Црној Гори да потенцијално буду спремне за чланство 2025. године.
Земље чланице тада нису прихватиле временски оквир који је предлагала Комисија.
Осам година касније, распоред кандидата битно је другачији, али се променила и геополитичка клима у којој се о проширењу одлучује. Црна Гора и Албанија сада су најдаље одмакле међу земљама Западног Балкана, док су Украјина и Молдавија после руске инвазије добиле потпуно нову политичку тежину у процесу проширења.
Колико су земље чланице спремне да подрже амбициозне планове Комисије, могло би да се види већ 15. октобра, када ће проширење бити једна од главних тема самита лидера ЕУ. Расправа долази у тренутку када почињу и тешки преговори о новом седмогодишњем буџету – још један тест стварног апетита за проширење.
