Европска унија је годинама највећи донатор и инвеститор у Србији у готово свим областима. Само кроз ИПА фондове у земљу уложене су милијарде евра, а новчана помоћ стиже из неколико извора.
Србија и Европска унија данас сарађују интензивније него икада пре, кроз пројекте и програме који обухватају готово све секторе. Напредак Србије у европским интеграцијама мери се комбинацијом реформи и подршке из европских фондова.
“Ако гледамо период од потписивања Споразума о придруживању и стабилизацији 2008. године, то је негде скоро три буџета ЕУ – око 4,5 милијарде евра. ЕУ, могу слободно рећи, предњачи у односу на све друге донаторе и партнере који су подржавали Србију у претходним деценијама заједно”, истакла је Ана Илић из НАЛЕД-а.
Подршка развоју економије и инфраструктуре огледа се кроз улагања у хиљаде пројеката који утичу на економију и стабилност целог региона. Једна од највећих и најзначајнијих појединачних инвестиција на Западном Балкану за коју су новац издвојили порески обвезници налази се у Србији.
Шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Мауро ди Вероли каже да је реч о инвестирању у железничку пругу “Ниш–Београд”.
“Опредељено је 600 милиона евра из ИПА средстава, такође и из зајмова европске инвестиционе банке и европске банке за обнову и развој. Укупна сума је била 2,2 милијарде евра. Дакле, то је улагање у коридор 10 који повезује Аустрију и Грчку, а који је изузетно важан не само за Србију, већ и за цео регион. Требало би да се по реализацији овог пројекта скрати време путовања за пола, да се тим путем превезе 9,3 милиона путника и 9,4 милиона тона робе”, каже Ди Вероли.
Највећи извор подршке стиже из европских ИПА фондова. Новац се најчешће користи за обнову школа, болница, установа културе или спортских објеката, на шта упућују и из Европске уније.
“У периоду од 2007. до 2013. године из ИПА фондова је уложена 1,5 милијарда евра у Србији. Од 2014. до 2020. повећана је сума, укупно је било издвојено за Србију 1,7 милијарди евра. У овом, сада вишегодишњем циклусу финансирања у оквиру тог програма, који покрива период до 2027. године, имамо додатно повећање, а то су укупно 2,2 милијарде евра”, наводи из ЕУ.
У времену када је енергетска безбедност императив, изградња инфраструктуре која је потребна за диверзификацију извора снабдевања постављена је као приоритет. Такав пројекат је и гасни интерконектор са Бугарском, који је вредан више од 94 милиона евра, чију је реализацију помогла Европска унија, са више од 50 одсто.
Изградња гасног интерконектора Србија–Бугарска један је од најзначајнијих енергетских пројеката који је помогла ЕУ. Вредан је више од 94 милиона евра, а учешће Европске уније је скоро половина тог износа, и то бесповратно. Ана Илић указује да је у питању један од стратешки најзначајнијих пројеката за Србију, али и читав регион.
“Кроз тај пројекат обезбеђује диверзификација снабдевања гасом. То је један пројекат који има ту врсту не само финансијског, него и стратешког значаја. Диверзификација набавке гаса од различитих добављача је такође питање енергетске безбедности. И то је оно што интерконектор са Бугарском, државом која је чланица Европске уније, може пружити и Србији”, закључује Илићева.
Најбољи пример где спровођење реформи има своју награду јесте и План раста за Западни Балкан. Новац стиже по учинку, а све са једним циљем – да кроз спровођење реформи и финансијску подршку Србија постане равноправна чланица европског клуба.
