EVROPSKA tržišta akcija ove godine beleže snažan rast, uprkos ranijim očekivanjima da će rat na Bliskom istoku izazvati stagflaciju u Evropi, navodi se u danas objavljenoj analizi Blumberga.
Foto: AI generated
Indeks Stoxx Europe 600 porastao je za oko 12 odsto od početka godine, dok su berzanski indeksi Nemačke, Italije i Francuske dostigli rekordne nivoe, prenosi njujorška agencija.
Investitori sve više ulažu u evropske akcije i obveznice, privučeni najboljom sezonom poslovnih rezultata u gotovo četiri godine i postepenim jačanjem evropske privrede.
Istovremeno, rast je i dalje dovoljno slab da za sada ne stvara veliki pritisak na Evropsku centralnu banku da dodatno pooštrava monetarnu politiku.
Kompanije iz sastava indeksa MSCI Europe povećale su profit u drugom kvartalu za 17 odsto, što je najveći rast od kraja 2022. godine. Među najvećim pokretačima rasta bili su sektori posebno osetljivi na privredna kretanja, poput rudarstva i industrijske robe.
Evropskim akcijama pomaže i rast ulaganja u veštačku inteligenciju. Investitori sve više traže evropske kompanije koje imaju koristi od primene veštačke inteligencije, umesto da ulažu samo u velike američke tehnološke kompanije koje direktno razvijaju AI infrastrukturu.
Vrednost akcija evropskih kompanija koje primenjuju AI tehnologiju porasla je za 14 odsto ove godine, naspram četiri rasta američkih velikih tehnoloških kompanija koje predvode ulaganja u veštačku inteligenciju.
Evropske akcije privukle su ove godine najveći priliv kapitala u poslednjoj deceniji, izuzimajući 2021. godinu, a najveći deo tog novca dolazi od stranih investitora, prema podacima Goldman Saksa. Privreda evrozone trebalo bi da poraste 0,8 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027. godini, što je slabije od očekivanog američkog privrednog rasta od 2,2 odsto i 2,1 odsto, ali investitorima odgovara relativno predvidiva politika Evropske centralne banke.
ETF fondovi koji ulažu u državne obveznice evrozone zabeležili su u julu neto priliv od više od 1,45 milijardi evra, više nego dvostruko veći od priliva u američke dolarske državne obveznice.
Zajednička evropska valuta evro trenutno se trguje iznad 1,15 dolara, a neki eksperti očekuju da bi do sredine naredne godine mogla da dostigne 1,2 dolara.
Kao jedan od razloga navodi se diverzifikacija deviznih rezervi, odnosno veće uključivanje evra u rezerve međunarodnih investitora i centralnih banaka.
Optimizam prema Evropi ipak ima svoje granice, pošto je cena nafte trenutno za 26 odsto iznad julskog minimuma, dok dogovor o potpunom otvaranju Ormuskog moreuza još nije postignut.
Niske evropske zalihe tečnog prirodnog gasa i rast globalnih cena hrane mogli bi da dodatno povećaju inflaciju kasnije ove godine, tako da nije sigurno da će evropske berze i u drugoj polovini godine biti tako uspešne, navodi se u analizi.
(Tanjug)
