Većina ljudi zna samo dve stvari o slepom crevu: da vam zapravo nije potrebno i da, ako pukne, morate brzo na operaciju.
Za (ne)zasluženo odsustvo važnosti slepog creva najzaslužniji je Čarls Darvin, engleski prirodnjak koji je razvio teoriju prirodne selekcije. U delu Poreklo čoveka opisao je slepo crevo kao rudimentni (vestigial na engleskom) organ, ostatak od naših predaka koji su se hranili biljkama i imali veće organe za varenje. Više od jednog veka, to tumačenje oblikovalo je i udžbeničko znanje i svakodnevno medicinsko mišljenje.
Međutim, evoluciona priča o slepom crevu ispostavila se mnogo složenijom. Naučnici sada znaju da je to organ koji je evolucija iznova “osmišljavala” i da je mnogo zanimljiviji nego što većina ljudi misli.
Kako je evoluiralo slepo crevo?
Slepo crevo je mala kesica koja se odvaja od prvog dela debelog creva. Njegov oblik i struktura veoma se razlikuju kod različitih vrsta, što ukazuje da je evolucija verovatno više puta “eksperimentisala” sa njim.
Neke vrste, uključujući određene primate kao što su ljudi i čovekoliki majmuni, imaju dugo, cilindrično slepo crevo. Kod drugih, uključujući neke torbare kao što su vombati i koale, ono je kraće ili levkastog oblika. Postoje i vrste, uključujući neke glodare i zečeve, kod kojih je ovaj organ drugačijih proporcija ili se grana. Ova strukturna raznolikost ukazuje da je evolucija menjala organ u različitim ekološkim uslovima.
To podozrenje potvrđuju i evolucione analize. Poređenja pokazuju da se nešto nalik slepom crevu nezavisno razvilo u najmanje tri različite linije sisara – kod torbara, primata i gliresa, grupe koja obuhvata glodare i zečeve. Šire evoluciono istraživanje pokazalo je da se slepo crevo razvilo odvojeno najmanje 32 puta kod 361 vrste sisara.
Kada se neka osobina razvija više puta i nezavisno, biolozi to nazivaju konvergentna evolucija. To ne znači da je neki organ neophodan, ali ukazuje da je, pod određenim uslovima životne sredine, njegovo postojanje davalo dovoljnu prednost da bi je evolucija iznova favorizovala.
Drugim rečima, malo je verovatno da je slepo crevo beskoristan evolucioni slučaj.
Šta radi slepo crevo?
Slepo crevo podržava imuni sistem. Ono sadrži limfoidno tkivo povezano sa crevima – imune ćelije ugrađene u zid creva koje pomažu u praćenju mikrobne aktivnosti u digestivnom traktu. U ranom životu, ovo tkivo izlaže razvijajuće imune ćelije crevnim mikrobima, pomažući organizmu da nauči da razlikuje bezopasne simbionte od štetnih patogena.
Slepo crevo je naročito bogato strukturama koje se nazivaju limfoidni folikuli tokom detinjstva i adolescencije, kada se imuni sistem još razvija. Ove imune komponente učestvuju u mukoznom imunitetu, koji pomaže u regulisanju mikrobnih populacija duž crevne sluzokože i drugih sluzokožnih površina. Limfoidni folikuli proizvode antitela, poput imunoglobulina A, koja neutrališu patogene.
Naučnici su takođe otkrili da slepo crevo deluje kao mikrobno utočište. Neki naučnici smatraju da biofilmovi, tanke, organizovane zajednice bakterija, oblažu unutrašnjost slepog creva.
Tokom teških gastrointestinalnih infekcija koje “ispiraju” veliki deo mikrobioma iz debelog creva, korisne bakterije zaštićene u ovim biofilmovima mogu preživeti i kasnije pomoći da se creva ponovo nasele. Te korisne bakterije pomažu varenje, takmiče se sa patogenima i utiču na imuni sistem na načine koji smanjuju upalu i podstiču oporavak.
Ove hipoteze pokrenule su pitanje koje su naučnici posebno istraživali: Ako slepo crevo pomaže u očuvanju stabilnosti mikrobioma, da li bi njegovo uklanjanje moglo suptilno uticati na reproduktivnu sposobnost?
Starije kliničke pretpostavke sugerisale su da uklanjanje slepog creva može umanjiti plodnost izazivanjem upale i ožiljaka – takozvanih tubalnih adhezija – u jajovodima. Takvi ožiljci mogli bi fizički da ometaju prolaz jajne ćelije ka materici. Međutim, nekoliko velikih studija kasnije nije pronašlo smanjenje plodnosti nakon uklanjanja slepog creva u nekim slučajevima istraživači su čak zabeležili blago povećanje stope trudnoće.
Izgleda da slepo crevo ima više funkcija, uključujući imunološke i mikrobne. Međutim, uticaj na plodnost ne spada među njih.
Evolucioni značaj i savremeni život
Iako slepo crevo ima zanimljivu prošlost, u kojoj ga je evolucija iznova “stvarala”, njegov značaj u savremenom životu je u najboljem slučaju umeren. Darvin je potcenio istoriju ovog organa, ali njegova intuicija nije bila daleko od istine kada je reč o modernoj medicini – neki delovi ljudske biologije bili su važniji u okruženjima u kojima su ljudi evoluirali nego u životu koji danas vode.
Rani ljudi živeli su u uslovima sa malo sanitarnih mera i mnogo bliskog društvenog kontakta, što je bilo idealno za širenje patogena koji izazivaju dijareju. Slepo crevo koje bi brzo obnavljalo mikrobiom nakon infekcije moglo je značajno da poveća šanse za preživljavanje. Ali tokom poslednjeg veka, čista voda, bolja higijena i antibiotici dramatično su smanjili smrtnost od dijarejskih bolesti u bogatim zemljama.
Zbog toga su evolucioni pritisci koji su nekada favorizovali slepo crevo uglavnom nestali. Istovremeno, medicinski rizici njegovog postojanja, pre svega upala slepog creva, i dalje ostaju. Savremena medicina obično leči zaraženo slepo crevo njegovim uklanjanjem. Struktura koja je nekada predstavljala evolucionu prednost danas je više medicinski rizik.
Ovaj nesklad između prošlosti i sadašnjosti ilustruje ključni princip evolucione medicine – evolucija optimizuje opstanak i reprodukciju u uslovima u kojima su naši preci živeli, a ne zdravlje, udobnost ili dugovečnost u savremenom svetu.
Evolucija deluje na nivou populacija tokom generacija, favorizujući osobine koje povećavaju prosečan reproduktivni uspeh, čak i ako ponekad štete pojedincima. Medicina radi suprotno – pomaže pojedincima da napreduju u sadašnjem svetu, a ne da prežive uslove prošlosti.
Kurir.rs/RTS
