ZAMISLITE da pre nego što kupite novu jaknu ili laptop, jednostavnim skeniranjem koda saznate apsolutno sve: gde je tačno napravljen, od kojih materijala, koliko bi realno trebalo da traje i, što je najvažnije, kako da ga pravilno popravite ili reciklirate kada mu prođe rok.
Foto AP
Ovo nije naučna fantastika, već Digitalni pasoš proizvoda, sistem koji Evropska unija planira da postepeno uvodi od 2027. godine. Cilj je jednostavan, svaki proizvod na tržištu dobiće svoj digitalni identitet koji ne može da se lažira.
Kraj ere “kupovine mačke u džaku”
Digitalni pasoši su deo šire evropske strategije za cirkularnu ekonomiju. Ideja je da se stane na put hiperprodukciji i otpadu tako što će se produžiti životni vek stvari koje koristimo. Potrošači će putem QR koda imati pristup transparentnim podacima, što će naterati brendove da budu mnogo odgovorniji u lancima proizvodnje.
Nema više skrivenih sastava ili lažnog marketinga o održivosti. Ako na pasošu piše da je proizvod napravljen da traje pet godina, a pokvari se posle dve, podaci će biti tu da to potvrde.
Bezbednost podataka na evropskom nivou
Jedno od ključnih pitanja ovakvog sistema je – ko garantuje da su ti podaci tačni? Evropska unija planira korišćenje sigurnosnog standarda eIDAS 2.0. To znači da će informacije o proizvodu biti autentične i zaštićene tako da ih niko ne može naknadno menjati bez traga. To je digitalni pečat koji garantuje da ono što čitate na ekranu svog telefona zaista odgovara onome što držite u rukama.
Ko su prvi “putnici” sa digitalnim pasošem?
Sistem se neće uvesti za sve odjednom. Prve industrije koje će morati da se prilagode su:
- Tekstilna industrija: Kraj “brze mode” koja krije poreklo materijala.
- Elektronika: Detaljna uputstva za popravku umesto bacanja uređaja.
- Baterije: Već odavno pod lupom zbog sirovina i reciklaže.
Postepeno, ovaj digitalni identitet bi trebalo da obuhvati gotovo svaki proizvod na evropskom tržištu, što će direktno uticati i na kompanije u Srbiji koje izvoze u EU ili uvoze robu sa tog tržišta.
Digitalni pasoš proizvoda menja fokus sa puke prodaje na odgovornost. Za biznis sektor, ovo znači prilagođavanje novim propisima, a za nas potrošače – konačnu pobedu transparentnosti nad marketingom, piše Mondo.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
BOROVČANIN O EKSPU: Možemo da ugostimo 120 zemalja
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
