Ако Америка од јануара уведе санкције НИС-у због већинског руског власништва, шта ће то значити за НИС, а шта за нас.
Председник Александар Вучић изјавио је синоћ да је у Бриселу разговарао са хрватским премијером Андрејом Пленковићем, који му је поручио да је Хрватска заинтересована за наставак сарадње и даљу испоруку нафте Србији преко нафтовода “Јанаф”.
Закаснела казна Бајденове администрације
Јелица Путниковић, у емисији Четвртком у 9, указала је да хрватски “Јанаф” више од 80 одсто своје делатности усмерава ка НИС-у.
“Ако би престао то да ради, могли би одмах да прогласе стечај или би били у великом финансијском проблему као компанија. То се не би исплатило Хрватској, јер остварују добар профит усмеравањем нафте ка Србији”, истиче Путниковићева.
Напомиње и да би санкције НИС-у значиле напад на српску привреду или закаснелу казну администрације Џозефа Бајдена.
“Људи су уплашени и звали су ме да ме питају да ли ћемо опет да купујемо гориво у боцама. Није у реду што амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил, није демантовао информацију и деловало је као да нам најављује санкције. Мислим да су потребни преговори са САД и Русијом”, наводи Путниковићева.
Проблем неинституционалног приступа
Гујаничић пак подсећа да већина грађана ни не зна да је НИС већ под санкцијама још од анексије Крима, које су ојачане након избијања рата у Украјини.
“НИС се отежано финансира, набавља опрему за рафинерију и постројења. То су све проблеми који наши грађани не морају да знају”, наводи Гујанчић, који сматра да је највећи проблем неинституционално решавање.
Напомиње да Србија има представнике у НИС-у, који заступају 30 одсто капитала и регулаторе тржишта нафтних деривата, као и Владу као извршну власт.
“Ширење панике међу грађанима је изузетно штетно. Сваких неколико година читамо у новинама када се бирају српски представници у НИС-у, да су то жене политичара које немају везе са нафтном индустријом. То је суштина проблема: имамо неинституционални приступ”, каже Гујаничић.
Према његовим речима, кључно је питање шта ће бити са сировом нафтом, посебно јер НИС држи монопол на српском тржишту.
Ако дође до забране увоза нафте у Србију, каже, онда би то значило санкције Србији, а не НИС-у. “То је екстремни сценарио, који није реалан да се деси”, каже Гујаничић.
Апокалиптични сценарио
Владан Павловић пак сумња да ће ако буду биле уведене санкције, Србија остати без горива, истичући да је реч о “апокалиптичном сценарију”.
“Америчка страна ће сигурно дати рок да се промени власништво у НИС-у, односно да дође до трансформације. Сумњам да прети несташица горива и да треба сви да јуришамо на пумпе”, истиче Павловић.
Павловић каже да најава увођења санкција може да значи скретање пажње са дневних догађаја у земљи или геополитички маневар, односно порука Србији да не може да седи на три столице.
Могућа решења и зависност од гаса
Истиче да би најбоље решење било да Србија откупи мањи део руског власништва и да има већински део, а да руски власник остане.
“Имамо четири сценарија – да се преговара са америчком страном и да не дође до санкција, да откупимо мањи или цео део, може да се огласи продаја већинског руског удела или насилна национализација”, указује Павловић.
Бојан Станић из ПКС-а објашњава да свака држава има сценарио како да реагује у кризним ситуацијама, али је чињеница да нити једна земља у Европи није остала без бензина, упркос санкцијама Русији.
“Санкције су више удариле нафтну индустрију него гасну, имајући у виду да је Европа много више зависна од руског гаса него нафте. Диверзификација се спроводила годинама пре рата. Генерално је једноставније управљати тржиштем нафте него природног гаса”, истиче Станић.
