Светске нафтне берзе у благом су паду – цена барела је око 100 долара. А глобална нафтна криза и суша, погурале су потрошњу електричне енергије. Сигурност снабдевања Европе захтева не само већу производњу, него и убрзан развој дистрибутивне и преносне мреже, што је и главна тема Међународног саветовања ЦИРЕД на Копаонику.
ЦИРЕД је међународна организација за дистрибуцију електричне енергије, а Србија је са својим националним комитетом једна од 37 чланица.
Председник ЦИРЕД-а Србија Зоран Симендић каже за РТС да су за дистрибуцију електричне енергије кварови главни проблем и да они најчешће проузрокују нестанак електричне енергије.
“Кварови су неизбежни у раду дистрибутивне мреже, због тога се раде редовни ремонти, који су сада при крају. Проверава се заштита, да би се искључили они делови мреже који су у квару”, наводи Симендић.
Тренутно је у Електродистрибуцији имплементација најсавременије опреме за даљинско управљање и надзор, који ће омогућити низ нових функција, на пример пребацивање лаког оптерећења са једне трафостанице на другу.
“Треба одржавати напон и фреквенцију у стабилним законским границама, то се ради помоћу укључивања и искључивања извора електричне енергије”, објашњава Симендић.
“Не очекујем проблеме у дистрибуцији електричне енергије”
Када је реч о изазовима током предстојеће зиме, Симендић каже да све мора да функционише и да не очекује проблеме у дистрибуцији електричне енергије зато што гаса има довољно.
“Ако не буде гаса, оне зграде које се греју на гас могу доћи у проблем”, каже Симендић.
Кључна је и дигитализација, кључно је укључивање и све више обновљиве енергије.
У оквиру саветовања већ је представљен акциони план за дистрибутивне мреже Западног Балкана, који је урадила Енергетска заједница Европе, са седиштем у Бечу, а који обухвата Босну и Херцеговину, Црну Гору, Албанију, Македонију и Србију.
Марковић: Главни изазов је цена гаса
Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да су високе температуре током лета изазвале повећану потрошњу, док је, са друге стране, хидрологија била јако слаба, нарочито у нашем региону, али и шире у Европи.
“Хидрологија се и даље није значајно побољшала. Систем ради, наравно, нећемо имати несташица. Дакле, што се тиче електричне енергије, биће електричне енергије, али главни изазов јесте управо цена гаса”, истиче Марковић.
Висока цена гаса, према његовим речима, одразиће се на тржиште електричне енергије, док је утицај цене нафте нешто мањи јер нема толико директне корелације.
“Што се тиче гаса, гас утиче преко гасних електрана. Дакле, ова цена гаса од 80 евра по мегават-сату директно имплицира цену производње из гасне електране на неких 160 до 180 евра по мегават-сату”, објашњава Марковић.
То су, додаје, цене које се већ сада бележе у вршним сатима, јер су гасне електране управо те вршне, маргиналне електране које задовољавају тражњу у тренуцима када је потражња за електричном енергијом највећа.
“Ситуација са дизелом је натегнута”
Говорећи о снабдевању дизелом, Марковић каже да Европа зависи од увоза и да се комплетна тражња за дизелом не може задовољити само рафинеријском прерадом.
“Европа је то пре 2022. увозила из Русије, сада увози углавном са Блиског истока. Ми знамо да имамо тамо проблема, тако да је увоз деривата отежан, и та ситуација можемо је назвати натегнутом”, наводи Марковић.
Истиче да још нема несташица у Европи, али да је потрошња велика јер се дизел користи и за транспорт и за пољопривреду.
“Дизел се свакако више користи, и долази локално, на појединим пумпама негде у Европи, и до несташице тог дизела”, каже Марковић.
Наводи да је то случај са Француском и да је председник Емануел Макрон реаговао и тражи да се неке ствари попусте у Европи како би се обезбедило несметано снабдевање дизелом.
“Дизел је тренутно, котације су преко 1.500 долара по тони, тако да је јако висока цена, и кажемо, ситуација је натегнута, још нема несташица, видећемо шта ће бити у будућности”, закључује Марковић.
На Међународном саветовању ЦИРЕД на Копаонику учествује 700 стручњака и представника енергетских предузећа, који ће покушати да дају решења за изазове у енергетском сектору.
