Obišla 28 zemalja i kaže da je ovde najjeftinije prošla, a niko i ne zna da ovo postoji u Evropi: Nema gužve, kafa je 4 evra a ručak 12 (FOTO/VIDEO)

Poslednjih godina evropski turisti sve češće tragaju za destinacijama koje još nisu preplavljene gužvama, visokim cenama i redovima na svakom koraku. Dok se pažnja uglavnom usmerava ka Mediteranu, jedna baltička zemlja polako osvaja putnike netaknutim plažama, prirodom i cenama koje su danas prava retkost u Evropi.

Među njima je i Lusi Daltrof, koja je nakon obilaska 28 evropskih zemalja ostala potpuno oduševljena litvanskom obalom Baltika. Kako je napisala za Metro, malo mesto Palanga i okolna područja ponudili su joj spoj dugih peščanih plaža, zanimljive istorije, dobre hrane i pristupačnih cena kakav nije očekivala da će pronaći na severu Evrope

“Nijedno mesto nema tako privlačnu plažu”

“Posle putovanja u 28 evropskih zemalja, sumnjam da me je ijedno mesto dočekalo sa tako privlačnim plažama, prelepom prirodom i iznenađujuće dobrom hranom”, napisala je ona, opisujući putovanje koje ju je, kako priznaje, potpuno oduševilo.

“Reč je o prelepom, nepravedno potcenjenom odredištu do kojeg sam stigla nakon što sam pronašla redovne i povoljne letove iz Ujedinjenog Kraljevstva za Palanga. Mnogi pritom ni ne znaju da Litvanija uopšte ima obalu, i to dugu tek nešto više od 90 kilometara. Ali čim sam stigla, bilo mi je jasno da se taj beskrajni beli pesak prodaje sam od sebe”, dodala je.

Baltički šarm bez mediteranske gužve

Palanga ima atmosferu klasičnog primorskog letovališta, ali sa prepoznatljivim baltičkim šarmom. Plaža je uređena, duž mora nižu se simpatični barovi, dostupni su javni toaleti, a drvene staze vode do peska bez onog neizbežnog osećaja da ćete ga danima istresati iz cipela.

Iako tamo nema mediteranskih vrućina, prijatnih letnjih 23 stepena privlači brojne lokalce. Ipak, rečeno joj je da se čak i usred sezone lako može pronaći miran kutak.

Glavna pešačka ulica Jonasa Basanavičiusa puna je kafića i barova, elegantne drvene vile skrivaju se među krošnjama, a dugi mol posebno je popularan u vreme zalaska sunca.

Grad aristokratije i ćilibara

Palanga je još u 19. veku bila omiljeno letovalište aristokratije, a tragovi tog vremena i danas su vidljivi u njenoj arhitekturi. Jedan od najlepših primera je Palata Tiškevičiai, raskošna neorenesansna građevina u kojoj se danas nalazi Muzej ćilibara.

Palatu okružuju botaničke bašte parka Birute, u koji je ulaz besplatan. U muzeju se čuvaju impresivni primerci ćilibara, neki stari više od 50 miliona godina, među njima i oni u kojima su zarobljeni insekti.

Zahvaljujući praistorijskim šumama, drevnim rečnim tokovima i posebnim geološkim uslovima, komadići ćilibara i danas doplutaju do obale, naročito nakon oluja u hladnijim mesecima. Meštani kažu da lovci na ćilibar u zoru obilaze plaže i pretražuju morsku travu i naplavine u nadi da će pronaći novo blago.

Cene su je posebno iznenadile

Ono što ju je na ovom delu baltičke obale posebno oduševilo bile su cene. U vreme kada mnoga evropska odredišta turistima isprazne novčanik čim stignu, Litvanija joj se učinila iznenađujuće pristupačnom.

Šoljica kafe košta oko četiri evra, a obilan obrok u restoranu moguće je pojesti za manje od 12 evra.

Među lokalnim specijalitetima izdvaja se Šaltibarščiai, hladna ružičasta supa od kefira, rendane cvekle, krastavaca, svežeg mirođije i tvrdo kuvanih jaja, koja se služi uz topao krompir sa maslacem. Porcija košta oko šest evra.

Sveža riba takođe je nezaobilazan deo jelovnika.

Klaipeda i njena burna prošlost

Litvanija je nezavisnost od Sovjetskog Saveza proglasila 11. marta 1990. godine, a danas ostavlja utisak zemlje koja se ubrzano razvija i ponosi svojim dostignućima, među kojima je i brz internet.

Najveći grad na tom delu obale, Klaipeda, ima jednu od retkih evropskih luka koje se zimi ne lede. Upravo zbog toga kroz istoriju bila je predmet brojnih sukoba. Grad je nekada bio deo Pruske, a svoj savremeni litvanski identitet oblikovao je relativno kasno.

Klaipeda je poznata po arhitekturi sa nemačkim uticajem, a njen drevni dvorac, prvobitno sagrađen 1252. godine i kasnije potpuno uništen, nedavno je obnovljen.

Autorka putopisa imala je priliku da ga poseti neposredno pre zvaničnog otvaranja. Rekonstruisan je savremenim materijalima, ali u izvornim dimenzijama, a plan je da služi kao prostor za kulturne događaje. Pored njega nalazi se i muzej koji detaljno objašnjava dramatičnu prošlost grada.

Kuršska prevlaka kao UNESCO dragulj

Najviše ju je, ipak, impresionirala Curonian Spit, 98 kilometara dug pojas kopna koji razdvaja Baltičko more od Kuršskog zaliva. Taj krajolik dina, šuma i tradicionalnih ribarskih sela nalazi se pod zaštitom UNESCO.

Od Klaipede je udaljena tek desetak minuta vožnje trajektom, ali utisak je kao da ste stigli u potpuno drugi svet. Veći deo prevlake pripada Nacionalnom parku Neringa.

Pustinja usred severne Evrope

Autorka se pridružila rendžeru nacionalnog parka u šetnji kroz strogi prirodni rezervat Nagliai, preko nekih od najvećih pomičnih peščanih dina u Evropi.

Sa vidikovca se pružao prizor koji je, piše, izgledao gotovo nestvarno: ogromni talasi peska prostirali su se prema horizontu, dok je u daljini svetlucao Baltik. Imala je osećaj kao da stoji usred pustinje, a ne na severu Evrope. Tokom vekova pomični pesak na tom području zatrpao je čak 14 sela.

Raj za posmatrače ptica

Kuršska prevlaka jedno je od najvažnijih evropskih odmorišta za ptice selice. Svake godine tim područjem prolaze milioni ptica.

Kapetan Egidijus poveo je malu grupu na posmatranje ptica u delti reke Njemen, kroz krajolik močvara, trske, reka i poplavnih livada. Tamo su videli brkatu senicu, čigre, a na kraju i orlove belorepane. Na Ornitološkoj stanici rta Ventė autorka je upoznala Vitautasa Jusisa, vedrog ornitologa koji važi za jednog od najplodnijih prstenovača ptica na svetu. Tokom karijere prstenovao je više od milion ptica.

“Gledati ga kako pažljivo pregledava sitne selice pre nego što ih pusti nazad u nebo bilo je posebno iskustvo. Čak i nekome ko se ne smatra zaljubljenikom u ptice teško je da ostane ravnodušan pred njegovim entuzijazmom”, napisala je.

Na kraju putovanja ostalo joj je samo jedno pitanje: kako je moguće da je litvanska obala i dalje tako dobro čuvana tajna?

(Index)