Timi Maks Elšnik, reprezentativac Slovenije, brzo je postao omiljen među navijačima Crvene zvezde koji cene njegovo požrtvovanje i želju koju pokazuje na svakom meču. Nakon završeog jesenjeg dela sezone, Elšnik je u intervjuu za Nova.rs pričao o rezultatima crveno-belih, ali je otkrio i neke zanimljive detalje sa početka karijere i iz privatnog života.
Elšnik je do sada odigrao 23 utakmice u svim takmičenjima za Zvezdu i postigao je tri gola uz osam asistencija. Zvezda je trenutno prva u Superligi i to veoma ubedljivo, dok u Ligi šampiona ima tri boda i nade za prolaz dalje jesu male, ali šampion Srbije još uvek ima razloga da da sve od sebe.
Kako si video ovu polusezonu Zvezde, kako timski, tako i na ličnom planu?
„Prošlo je jako brzo. Stvarno smo igrali na svaka tri dana. Što se tiče mene lično i kada je bila reprezentativna pauza išao sam tamo, pa smo imali par teških utakmica i dugih putovanja. Bio sam u Kazahstanu i bilo je fizički teško. Nakupi se dosta minutaže, dosta utakmica, svakako da hoćeš da igraš sve, ali nakon mesec dva skupi se umor i teško je da daš u svakoj utakmici sto odsto. Tamo negde mi je došla kriza oko utakmice sa Interom, fizički… Stvarno sam malo bio pregoreo. Pričali smo sa trenerom i klubom, vrlo verovatno je bilo i za ostale igrače, neki su imali povrede… Stvarno je paklen ritam.
Što se tiče lige, sjajno smo izvukli to. Nisam još bio u Zvezdi prvih par kola, došao sam nakon remija kući, ostalo smo sve rešavali rutinski, čak možda i teže utakmice smo najlakše odradili. Što se tiče Partizana i TSC-a, kada pogledaš rezultatski smo ih baš izdominirali. Moramo biti prezadovoljni što se tiče Superlige. U Ligi šampiona, samo to što smo došli do nje bio je glavni cilj, ali hoćemo i tražimo više. Mislim da smo i zaslužili to, ali okej za sad… Probili smo led sa tom pobedom protiv Štutgarta i u januaru je na nama da tu još dodamo koliko možemo, ali sada ide pauza i onda ćemo se polako fokusirati na to. Ja nisam bio pre tu u Zvezdi tako da teško mogu da kažem kako je bilo i kakva su očekivanja, ali što se mene tiče teško bi bilo bolje“, počeo je Elšnik za Nova.rs.
Igrao si na više pozicija, u veznom redu i odbrani, da li ti to prija i da li se razlikuje od prethodnih godina?
„U Olimpiji, dok sam bio tamo četiri ipo sezone, sam obično igrao istu poziciju, dok nije došao španski trener, Albert Rijera, španska škola i kod njega smo dosta rotirali formacije, pozicije. Hteo je da naučimo nešto novo, da možemo igrati dve, tri ili više pozicija, jer će nam to pomoći u karijeri i kod njega sam baš dosta naučio. Tako da gde god me staviš na terenu, barem što se tiče nekih zahteva, taktike, nemam nikakvih problema jer znam šta treba svaka pozicija da radi. Izvedba je već drugo, na to ne možeš uticati, daš sve od sebe, za ekipu i ako je to dosta za trenera ti si svoje odradio.
Što se tiče neke motivacije kako shvataš koju poziciju, jer nekim igračima to nije isto, ako ga izvadiš iz komfort zone, on se raspadne. To nije moje, onda maše rukama, neće da igra… Ja nisam takav. Gde god me staviš, ja bih samo da igram fudbal. Meni je fudbal lepa igra, da li si u odbrani ili napadu, meni je svejedno, samo ne bih voleo da sam golman. To mi je jedino što neću da igram.“
Da li sebe vidiš u Zvezdi na duže staze?
„Pa ne razmišljam o tome. Super mi je ovde, igra se Liga šampiona, navijači, stadion. Posle Olimpije to je sve vrh. I ja u Olimpiji nisam razmišljao da ću ostati četiri ipo godine tamo, tako se desilo i u Engleskoj, tako da nešto ima u tome. Možda ću i ostati ovde četiri ipo godine, ali videćemo. Fudbal je specifičan, iz dana u dan se menja, svi znamo da novac je najbitniji i za klub, tako za igrača.
Ako si dobar, pa dođe neka ponuda, jednostavno klub treba da te proda jer od toga se živi. To je sve do tebe, kako igraš, kako se ponašaš. Kao što sam rekao, meni je ovde odlično i da ostanem duže ovde, neću imati problem sa tim. To sam tražio, nešto bolje i veće i to sam sada doživeo i videćemo. Idem iz utakmice u utakmicu, šta kada, kako… Ugovor imam za četiri godine, nigde ne žurim…“
Utakmica protiv Milana u Ligi šampiona možda je bila i najbolja Zvezdina ove polusezone. Poraz je došao posle sporne situacije, kako je sve to izgledalo sa terena?
„Sa naše strane je bila najbolja ili jedna od najboljih pored Štutgarta u Ligi šampiona. Stvarno i svi znamo šta znači Milan, pogotovo u gostima. Marakana je nešto posebno i kući igramo bolje nego u gostima, ali smo protiv Milana pokazali da imamo karakter. Pokazali smo da imamo energiju, da možemo da se bijemo i u gostima sa najvećim timovima. Sve je išlo kako treba, čak smo i jurili neku pobedu, drugi gol. Kada je Radonjić postigao prvi, dobili smo neku energiju, a oni su se malo uplašili. Bili smo malo dominantniji u drugom delu, ali na kraju baš teška, teška situacija. Da tako izgubiš utakmicu na kraju, mislim da se već reklo sve o toj situaciji.
Možda nije ni bitna toliko ta zadnja situacija kod Spajića, koliko je bila ona nad Đigom, gde se stvarno vidi kako ga igrač vuče za dres, ali to treba sudija da u tom momentu dosudi. Ne može to VAR da vraća, jer to nisu situacije za njih i zbog toga je došao korner i tamo može biti svašta. Nismo dobro stajali, možemo se žaliti na sudiju, ali mi nismo dobro odreagovali na taj korner, par igrača je malo zaspalo, nismo bili fokusirani i ti primaš gol i ideš iz greške u grešku. Nikada nije gol samo jedna greška, uvek ima par stvari koje su se povezale. Na kraj bezveze glup gol, Spaja je pao, ovaj ga vuče. Siguran sam da smo igrali kući ili da je to bilo na kontra strani, da je tamo bio veći protivnik, tipa Real Madrid, da bi se to dosudilo, ali šta da radimo. U Evropi mi smo nekako autsajderi i sudije na ime na snagu… Ja ih razumem, svuda je tako u životu, to se dešava, ali mi smo sami krivi da smo došli do te situacije. Bilo je teško da tako izgubiš utakmicu.“
Kako vidiš tok tvoje karijere – od četvrte lige u Engleskoj do Lige šampiona?
„Jako zanimljiv put. Uvek sam hteo da igram u Engleskoj, meni je to država fudbala. Tamo se rodio sport, najbolja liga i sa 16 godina kada sam počeo nekako iskakati u Sloveniji, pa počeo igrati za reprezentaciju, krenu priče sa menadžerima, agentima i imaš šansu da se prodaš, da ideš u inostranstvo. Ja sam izabrao Englesku i fizički mi se to činilo kao liga za mene. Otišao sam tamo u jednu dobru akademiju i klub. Strašan trening kamp, strašni zahtevi i tamo sam dosta naučio. Te prve dve sezone sam brzo napredovao taktički i fizički i nekako sam prerastao Premijer ligu U21, ali su je onda povećali do U23. Ja sam sa 18 već prerastao to.
Naša akademija je bila u prvom rangu, igrali smo protiv Arsenala, Sitija, Mančesterom junajtedom… Igrao sam protiv Mektomineja, dao sam im dva gola. Džek Griliš je igrao za Vilu protiv nas. Čelsi je imao strašnu akademiju, Temi Ejbraham, Čalobah, sa njima sam najviše igrao. Kasnije su došli Tomori i Mejson Maunt u Derbi… Jednom sam zalutao na Transfermarktu i satima smo gledali listu svih igrača protiv koga sam igrao. Bilo je zanimlivo, sa 18 godina imaš jake protivnike, igraš na najvećim stadionima. Vila Park, Stemford Bridž sam igrao, to ti dosta da.
Kada sam prerastao to, rekli su mi da moram da igram za prvi tim, jer nije isto akademija i profesionalni fudbal. U akademiji nije bitan rezultat, ako izgubiš oni viču bravo, bravo. Sa 18 godina vidiš šta znači igrati za prvi tim. To je bio malo veliki šok za mene, pošto sam tu došao iz akademije gde te maze, do hardkor engleskog fudbala. To je masakr, svi hoće da idu gore, da napreduju. U četvrtoj ligi smo imali u proseku 7,8 hiljada ljudi u Svindonu. Da su igrali Čempionšip, to bi bilo oko 20, ali ni sedam hiljada nije malo, kada uporedim sa Slovenijom… To preko hiljadu ljudi teško da dođe, osim nekih derbija. Ostalo sve male brojke, a tamo sve puca i tamo su svi lokalni navijači. Nije sada da ćeš imati navijača Sitija negde u Ekringtonu, tamo svi za svoj klub. Tu smo, tu živimo i za njega navija. Mi sa druge strane gledamo zvezde i najbolje timove i tako navijamo, ali njih tamo ne zanima ko je Erling Holan jer ima svoj klub.“
Koji meč iz tog perioda pamtiš najviše?
„Najviše pamtim utakmicu u Kupu, gde sam debitovao za prvi tim sa Karlajlom, kući smo igrali. Bili su produžeci, pa penali i ispisali smo istoriju. To su bili najduži penali u istoriji engleskog fubala, mislim da je bilo na kraju 16:14. Ušao sam na 15 minuta do kraja, na kraju sam igrao 50 minuta, jer su bili produžeci. Dobro sam odigrao, a onda su došli penali i nije bilo u planu da ja šutiram, ali je bilo nerešeno i nikako da se završi serija. Prošli su prvih pet, a ja sam bio valjda sedmi na redu. Malo dođe nervoza, treba da šutiraš, ali pogodio sam u ćošak gore i meni je tada laknulo. Ipak, posle mene je opet svih 10 šutiralo, promašilo ili pogodilo i opet sam morao ja da šutiram.
Ja razmišljam, valjda neću opet ja da šutiram, ali se namestilo da je pre mog drugog šuta naš golman odbranio i onda sam imao šut za pobedu. Nisam imao šta da izgubim, ako pogodim heroj sam, ako ne idemo dalje… Bukvalno smo tamo stajali mokri 30 minuta, hteli smo samo da se završi, samo da idemo kući, postalo je dosadno. Pogodio sam i taj drugi u ćošak i pobedili smo. Bio sam heroj i to mi je bio debi za Derbi Kaunti i sledeće kolo smo izvukli Liverpul i trener mi je rekao da ću igrati i tamo. Te dve utakmice su mi ostale u sećanju.“
Selekcija Slovenije se dobro pokazala na Evropskom prvenstvu, kakva su sećanja na prethodno leto?
„Što se tiče Evra to je bila jedno fenomenalno iskustvo. Posle 14 godina smo igrali i bili smo veoma blizu prolaska. Turnir je bio blizu za navijače i stvarno je bilo dosta Slovenaca tamo, bilo je lepo. Dobro smo igrali i svima smo pravili probleme, čak zamalo i da prođemo Portugal, koji smo pobedili u martu mesecu. Protiv njih se nismo plašili jer smo znali šta će i kako će biti. Ništa se nije očekivalo od nas i stvarno zamalo… Veliki stadioni, atmosfera, baš lepo. Zadnja sekunda utakmice protiv Srbije te ubije. Ja sam se plašio da će nas taj remi poremetiti, jer smo poslednji meč igrali protiv Engleske. Tu smo tražili bod ili pobedu da idemo dalje, ali bili smo uvereni i imali smo samopouzdanja posle Danske i Srbije. Videli smo da možemo. Englezi su bili u krizi, nisu igrali baš dobro prvih par mečeva i znali smo da imamo šanse. Izvukli smo 0:0 i plasirali dalje i to je najveći uspeh u istoriji slovenačkog fudbala.
Te utakmice su mi dosta dale. Da bi bio nervozan za neku utakmicu, zbog čega? Igrao su na Alijanc Areni, pola Slovenije, pola Srbije, ako si to preživeo i dobro odigrao, kakav pritisak sada da osećaš. Ostane ti za karijeru to, da lakše prođeš sve teške situacije. Na kraju krajeva zbog transfera, tako da baš je bilo lepo.“
Nimalo laku grupu neće imati Slovenija u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
„Meni je okej grupa. Imali smo malo sreće jer nismo dobili velesile iz prvog bubnja. Izvukli smo Švajcarsku koja je jako dobra reprezentacija, ali nije to sad Francuska, Nemačka, da se ne lažemo i to je svakako dobro. U drugom bubnju smo dobili jačeg protivnika, jer je Švedska sa napadom Isak, Đekereš, veoma jaka. Sa druge strane to mi se sviđa, jer će oni jedni drugima uzimati bodove. Neće biti lako.“
Kako je nastala ideja za podkast „Timax“?
„Počeo sam da radim sa agencijom što se tiče društvenih mreža. Bio sam u par emisija u Sloveniji jer su me uvek tražili, jer dosta pričam. Nemam problema sa tim, pa su oni imali ideju da napravimo neki blog, pa onda se okrenula priča da odradimo podkast. Da imaš neke debate sa drugim sportistima i to je krenulo odjednom. Probao sam i bilo je dobro u Sloveniji, prosto dosta ljudi je gledalo i pratilo i tako je to krenulo. Jednom mesečno sam radio, ali pre Evra i posle Evra je bila gužva. Sada ovde isto. Teže je da nađeš goste i vreme, skoro nikada nisam slobodan. Sada ću na pauzi verovatno uraditi jednu, dve. Nisam još pričao sa Blažičem, jer je on nekako omiljeni igrač Zvezde u basketu.“
Da li voliš košarku?
„Košarku dosta pratim, više dok sam igrao u Engleskoj. Tad sam više gledao NBA, jer su to tada bile neke najbolje godine. Omiljeni igrač mi je Lebron Džejms, Klivlend – Golden Stejt, to su bila dobra finala. Sad sam malo usporio, kako sam dobio dete, pogledam samo rezultate, ko gde stoji, ali ne gledam više toliko utakmica. Iskreno, ja sam uvek Lebrona pratio, gde je on bio, tamo mi je bio omiljeni tim. Majami, Dragić, tako da mi je Hit ostao najdraži. Lejkersi kasnije… Dalas zbog Dončića, više individualno navijam, ne nego kao u fudbalu gde mi je Barselona uvek bila moja ekipa.
U basketu nije tako, ali kako sam došao u Zvezdu sve više pratim Evroligu. Tu nema šta da razmišljam za koga se navija. Mislim da bi bilo top da uđemo u plej-of, pa da vidimo ako možemo tamo još nešto da uradimo. Specifična je ta Evrolige, dosta više sam pratio NBA, tamo su ti kao neke prijateljske utakmice, ali se ovde svaka igra kao da je finale. Totalno je drugačije, meni se to sviđa jer sam i ja takav. Više se vidim u Evroligi nego u NBA.“
Koliko ti pomaže to što u Zvezdi igra i Vanja Drkušić, saigrač iz reprezentacije Slovenije?
„Odličan momak i moj komšija. Živimo blizu, on je treći, ja sam prvi sprati. Imamo društvo idemo na neki ručak, sad pokloni Božić, šoping. Moja ćerka ga voli, ona bi svaki dan bila kod njega i njegova devojka je fenomenalna. Sada su drugarice postale i ona i moja žena, trudne su oboje, tako da mogu jedna drugoj da pomognu. Imaju društvo da odrade sve te njihove debate, da ne smaraju nas dvojicu sa nekim problemima što se tiče trudnoće i ginekologa. Uvek je dobro, ne zbog toga jer je Slovenac, već zbog toga što ga znam od ranije. Lakše je kada imaš neko poznato lice.“
Format Superlige će se uskoro promeniti, kako ti se čini sve to?
„Meni se u Sloveniji nije sviđalo to. Iz razloga jer sam tamo bio duži period, četiri godine, imaš tri, četiri dobre ekipe, a ostalo su realno lošije. Sada ti trebaš sa svakim da igraš četiri puta godišnje. Odigrao sam po 20 utakmica sa nekim ekipama i imaš osećaj da svakih mesec dana igraš sa njima, nasitiš se, uvek isto. Ali u Srbiji ima više boljih timova nego u Sloveniji. Ne bih sad bilo nekih autsajdera, pa bi možda to izgledalo bolje. Samo to mi je smetalo, da je previše loših utakmica. Teško mi je to da procenim, ustvari u Sloveniji mi se nije sviđalo. Derbi Maribor – Olimpijom onda izgubi čar, igraš dva puta tamo, dva puta kod kuće… Derbi bi bio svakih mesec dana, tako da posle dve tri godine bi možda i ovde izgubio čar.“
PSV i Jang Bojs?
„Svi će imati taj neki problem, osim liga koje nemaju pauze. Možda na drugu stranu bude i prednost. Svežiji si, tako da će dobro doći pauza. Ne bojim se da bi mi nešto izgubili što se tiče taktike. Imaćemo 13, 14 dana u Turskoj, gde možeš samo to da peglaš, nemaš fokus na ligaškim utakmicama. Imaš dve nedelje da spremiš jedan meč, to nismo imali ni tri dana ove polusezone. Ne pratim dosta holandske lige, malo zbog Hvanga, više Fejenord, tako da ne znam kako PSV izgleda, kako igra. Sigurno da nije protivnik kao Barselona i Inter. Imamo nade jer igramo kući, nemamo nikakav razlog da se plašimo i da se bojimo. Poštujemo ih, znamo da su dobra ekipa, ali tu vidimo priliku da uzmemo tri boda. Protiv Jang Bojsa Zvezda je igrala pre mene, tako da neki već znaju stadion. Veštačka trava, to je sigurno problem. Tako je bilo i sa Bodom u Norveškom, dolazi zima i onda to menja stvari. Moramo da se spremimo posebno za to.“
Za kraj najteže pitanje: Sarma ili ćevapi?
„Pa celu godinu ćevapi, ali za Novu godinu se jede sarma“, završio je Elšnik za Nova.rs.
BONUS VIDEO Aleksandar Mitrović 19 utakmica – 19 golova
