Сушни и топли талас који траје широм Србије довео је до рекордно ниских водостаја на највећим рекама. На Дунаву се појављује све више спрудова, док је количина воде у кориту на историјском минимуму, што угрожава пловидбу, производњу електричне енергије и речне екосистеме.
Хидролог Републичког хидрометеоролошког завода Дејан Владиковић рекао је да су овогодишњи ниски водостаји стигли знатно раније него што је уобичајено.
“Најнижи водостаји обично се бележе крајем августа, а ове године екстремно ниски нивои забележени су већ крајем јула. Разлог су вишемесечни дефицит падавина и веома мале залихе воде у снежном покривачу током зиме“, рекао је Владиковић.
Према његовим речима, РХМЗ је још пре месец дана издао упозорење на ниске пловидбене нивое, а на потезу Дунава од Бездана до Богојева већ су забележени историјски минимуми у последњих 50 година мерења.
Пад водостаја се наставља
Хидролошки модели не указују на значајније побољшање током августа.
“Очекујемо тек спорадичне падавине, које неће бити довољне за опоравак водостаја. У наредних десетак дана на делу Дунава од Бездана до Богојева могућ је додатни пад од десет до 15 центиметара, што ће додатно отежати ситуацију“, навео је Владиковић.
Узрок ниских водостаја није само суша у Србији, већ недостатак падавина у готово читавом сливу Дунава.
“Изразита суша траје од маја у јужној Немачкој, Аустрији, Словачкој, Чешкој и посебно Мађарској. У Србији је јужно од Саве и Дунава било нешто више падавина, али оне нису биле довољне да поправе стање“, објаснио је Владиковић.
Додао је да је додатни проблем то што је од фебруара количина воде у снежном покривачу била испод вишегодишњег просека.
Озбиљне последице за пловидбу и енергетику
Ниски водостаји већ стварају велике проблеме у речном саобраћају. Туристички крузери готово да више не саобраћају узводним делом Дунава, док теретни транспорт функционише отежано.
“Велике барже више не могу да плове пуним капацитетом, па се терет претовара у мање барже са плићим газом“, рекао је Владиковић.
Посебно је погођена производња електричне енергије. У акумулацију хидроелектране Ђердап тренутно пристиже око 1.500 кубних метара воде у секунди, што је близу историјског минимума.
“Електропривреда покушава да одржи равнотежу између производње електричне енергије и расположивих количина воде, али је производња већ редукована“, истакао је.
Угрожен и биљни и животињски свет
Осим привреде, угрожен је и еколошки статус река.
“Ниски протоци значе мање раствореног кисеоника у води. Због високих температура вода се додатно загрева, што може озбиљно угрозити рибљи фонд и друге организме у рекама“, упозорио је Владиковић.
За значајнији опоравак водостаја, према проценама хидролога, било би потребно више епизода обилних падавина, са укупно најмање 100 до 150 милиметара кише распоређених широм централне Европе.
“Такав сценарио не очекујемо током августа. Дугорочни модели показују да би одређено побољшање могло да уследи тек у септембру“, рекао је Владиковић.
Климатске промене доносе све чешће екстреме
Говорећи о дугорочним трендовима, Владиковић је оценио да климатске промене доводе до све учесталијих хидролошких екстрема.
“Стручна јавност годинама упозорава да ће се овакве појаве све чешће смењивати – од наглих и разарајућих поплава до екстремно ниских водостаја. Због тога је неопходно прилагођавање климатским променама и подизање свести о њиховим последицама“, закључио је Владиковић.
Ниво Дунава утиче и на производњу струје
Катастрофално низак водостај Дунава озбиљно утиче на рад енергетског сектора у Србији. Због смањеног дотока воде, хидроелектрана Ђердап 1 тренутно производи тек око трећине уобичајене количине електричне енергије. Ипак, електроенергетски систем функционише стабилно и снабдевање грађана електричном енергијом није угрожено, изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Бродови и барже плове са знатно мањим теретом, па је увоз нафте и нафтних деривата Дунавом сведен на свега 20 до 25 одсто уобичајеног обима. Упркос томе, захваљујући државним робним резервама и алтернативним правцима снабдевања, на бензинским пумпама нема несташица горива.
Новинарка РТС-а Ружица Врањковић навела је да хидроелектране у просеку обезбеђују око трећине укупне производње електричне енергије у Србији, при чему Ђердап 1 и Ђердап 2 заједно производе приближно четвртину укупне струје. У годинама са обилним падавинама удео хидроенергије може да достигне и до 40 одсто.
Међутим, тренутни доток воде у Ђердап, који износи око 1.600 кубних метара у секунди, близу је историјског минимума.
“Производња у Ђердапу је значајно смањена, а највећи проблем је што прогнозе не показују да ће ускоро доћи до значајнијег повећања дотока воде“, истакла је Врањковићева.
Проблеме имају и термоелектране, којима је вода неопходна за хлађење постројења. Иако је рад термоелектране Костолац отежан због нижег водостаја, ситуација за сада није критична. Термоелектране у Обреновцу раде стабилно, а производња угља на коповима је задовољавајућа упркос високим температурама.
“Слични проблеми присутни су широм Европе. Због високих температура и мањка воде поједине земље привремено смањују или обустављају рад нуклеарних електрана. Реактори су, између осталог, привремено искључивани у Румунији, Мађарској и Француској, док се са сличним изазовима суочава и бугарска нуклеарна електрана”, рекла је Врањковићева.
Високе температуре додатно повећавају потрошњу електричне енергије због интензивнијег коришћења клима-уређаја. Истовремено, Србија се суочава и са спољним изазовима на енергетском тржишту, укључујући нестабилне цене нафте, геополитичке ризике и неизвесност око пословања Нафтне индустрије Србије (НИС).
Према речима Врањковићеве, отежан транспорт нафте Дунавом повећава трошкове снабдевања, јер се део количина мора допремати друмским и железничким цистернама, што је знатно скупље од речног транспорта.
