У чланку Велтвохеа се такође наводи да “Србија ради на пројекту који треба да превазиђе оквире класичне светске изложбе”, уз нагласак да су новинари швајцарског листа добили позив од организатора да посете градилиште.
Експо 2027. биће одржан од 15. маја до 15. августа 2027. године, а главна тема је “Играј за човечанство – спорт и музика за све”. Како је наведено, у питању је специјализована изложба која је посвећена јасно дефинисаној теми и одржава се између две светске изложбе.
“За разлику од њих, специјализоване изложбе су просторно ограничене, тако да изложбени простор обухвата највише 25 хектара. Током три месеца Београд би требало да постане међународно место сусрета културе, спорта, технологије и економије, истиче се у чланку. За Владу Србије је Експо централни пројекат модернизације, а само изградња комплекса кошта око 1,2 до 1,5 милијарди евра, док ће додатне милијарде бити уложене у обнову земље”, истиче се у текссту Велтвохеа.
Око простора у Сурчину, како је наведено, настаје “ново градско насеље са сајамским халама, конгресним центрима, хотелима и рекреативним површинама, које ће и после изложбе Експо 2027 служити као сајамско и стамбено подручје”.
“Паралелно се развија инфраструктура – нови брзи путеви, проширење Аеродрома ‘Никола Тесла’, модернизација железничке мреже, национални стадион са 52.000 места и први метро у Београду”, пише у тексту.
Велтвохе наводи да је један од кључних људи овог пројекта потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.
“То је скок у будућност – 17,8 милијарди евра у 323 пројекта широм Србије. Путеви, железнице, школе, болнице, вртићи, енергетика, пољопривреда и вештачка интелигенција. Улажемо широм земље, унапређујемо инфраструктуру, подижемо квалитет живота и чинимо Експо највећом развојном шансом за целу земљу и регион”, каже Мали.
Поручује да ће “Експо 2027” бити највећи догађај у историји Србије од кога ће сваки грађанин земље осетити корист.
“Најважније је наслеђе – након изложбе Експо развој се наставља. То је основа за убрзани раст од 2028. године – кроз боље односе са другим државама, позитиван имиџ и нови економски замах”, напомиње Мали.
Лист наводи да су очекивања велика и да су пројекције да ће изложбу посетити три до четири милиона људи, а да ће се више од 100 држава представити у сопственим павиљонима. У време геополитичких тензија, посматрачи виде и дипломатске могућности.
Како наводи Велтвохе, Србија жели да искористи своју традиционалну спољнополитичку улогу моста између Истока и Запада.
“Овај став, обликован историјом Балкана и сложеним међународним односима, треба да земљу представи као неутралног домаћина. Ван организација попут УН или НАТО, разговори би могли да се воде у неформалној атмосфери”, наглашава се у чланку.
Велтвохе подсећа да ова улога има другу традицију, што доказује и посета Палати Србија, некадашњој Палати Југославије.
“Зграда је замишљена као централно место за државне пријеме и међународне конференције – архитектонска визит карта државе која је желела да посредује између Истока и Запада”, речено је у чланку.
Напомиње се да су се у Београду у 1961. састали лидери Покрета несврстаних, међу којиима су били Јосип Броз Тито, египатски председник Гамал Абдел Насер и индијски премијер Џавахарлал Нехру.
“Палата и данас служи за државне посете, а председник Александар Вучић је редовно користи за сусрете са страним гостима”, наводи се у чланку.
Србија такође жели да се економски позиционира преко изложбе Експо 2027 и тако подстакне свој привредни раст.
“Следеће године планирамо раст БДП од пет одсто, а након тога за 4,5 до пет одсто. Зато смо представили Србија 2030 и Србија 2035 као визију након Експа. Изложба је важна прекретница, али само корак ка дугорочном, одрживом расту”, истиче Мали у разговору за Велтвохе.
