CENE nafte na svetskim tržištima naglo su skočile nakon vesti da Sjedinjene Američke Države pripremaju teren za „dugoročnu“ blokadu Irana. Kako je izvestio Bi-Bi-Si, cena sirove nafte marke Brent porasla je u sredu na oko 115 dolara po barelu, što je značajan skok u odnosu na utorak, kada je trgovanje završeno na nešto više od 110 dolara.
Foto: Printskrin/Truthsocial/Donald J. Trump
Ovaj preokret na tržištu je direktan rezultat pisanja Volstrit žurnala, prema kojem je predsednik SAD Donald Tramp naložio svojim saradnicima da pripreme planove za proširenje trenutne blokade iranskih luka. Cilj je jasan – izvršiti maksimalan pritisak na iransku ekonomiju dok Teheran ne popusti.
Tenziju je dodatno podgrejala Trampova aktivnost na društvenim mrežama. Pored objave na svojoj platformi Truth Social, gde je pozvao Iran da se „što pre urazumi“ i potpiše sporazum nakon višednevnih zastoja u pregovorima, Tramp je podelio i fotografiju na kojoj pozira sa automatskom puškom u rukama.
Ova objava, o kojoj smo ranije izveštavali, u diplomatskim krugovima se tumači kao simbolična potvrda strategije „maksimalnog pritiska“. Tramp je u saopštenju rekao da Iran „neće doći k sebi“, dok njegove akcije na terenu sugerišu da SAD neće odustati od drastičnih mera kako bi primorale Teheran na saradnju.
Odgovor Teherana stigao je odmah: objavili su da će nastaviti da ometaju saobraćaj kroz Ormuski moreuz sve dok traje američka blokada. Cene nafte rastu nedeljama jer je ovaj ključni morski prolaz efikasno zatvoren, što je izazvalo ogromne poremećaje u snabdevanju. Oko petine ukupnih svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa prolazi kroz Ormuz.
Iran je drastično ograničio brodarstvo nakon američkih i izraelskih udara koji su počeli krajem februara, a Teheran je ranije ovog meseca upozorio da će svaki brod koji se približi moreuzu biti meta. SAD su odgovorile slanjem snaga da presretnu ili vrate brodove koji plove ka iranskim lukama.
Analiza Bi-Bi-Sija pokazuje da su najmanje četiri broda, koji su praćeni iz iranskih luka, ipak uspela da probiju američku liniju blokade. Uprkos ovim manjim probojima i stalnim promenama cena, nafta je i dalje znatno skuplja nego što je bila pre početka sukoba.
Volstrit žurnal, pozivajući se na američke zvaničnike, piše da se Tramp odlučio za dugoročnu blokadu jer njegove druge opcije nose previše rizika. Naime, nastavak masovnog bombardovanja Irana ili potpuno povlačenje iz sukoba smatraju se opasnijim potezima za američke interese.
Strategija „stezanja prstena“ oko izvoza nafte trenutno je Trampovo primarno oruđe u pokušaju da primora Teheran na kapitulaciju. S druge strane, iranski zvaničnici tvrde da njihova zemlja može da izdrži ovaj pritisak jer koriste alternativne trgovinske rute.
Ipak, prognoze Svetske banke su mračne: predviđaju da bi cene energenata mogle da skoče za čak 24 procenta u 2026. godini, što bi bio najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu pre četiri godine. To će se dogoditi ako se najgori poremećaji izazvani ratom u Iranu ne završe do maja.
Investitori oprezno prate situaciju na Bliskom istoku i čekaju najnovije odluke američkih Federalnih rezervi o kamatnim stopama. Londonski FTSE 100 je pao za 0,76 odsto, dok je panevropski indeks Stoxx potonuo za 0,4 odsto u podne. Slični minusi zabeleženi su u Francuskoj i Nemačkoj. Analitičari smatraju da se raspoloženje na tržištu trajno promenilo.
– Tržište se sve više okreće stavu da neće biti brzog i trajnog mira, niti će Ormuski moreuz biti otvoren uskoro – rekao je Arne Loman Rasmusen, glavni analitičar u Global Risk Management-u. Sve oči su sada uprte u Vašington i Teheran, dok svet strahuje od novog naftnog šoka.
(Indeks.hr)
