EKSKLUZIVNO! POMOĆNIK DRŽAVNOG SEKRETARA SAD ZA EVROPSKA I EVROAZIJSKA PITANJA DŽEJMS O’BRAJAN ZA KURIR: Neće biti poremećaja u snabdevanju naftom u Srbiji

Poremećaja u snabdevanju naftom u Srbiji neće biti, sankcije smo uveli brojnim ruskim kompanijama širom sveta i znamo kako da obezbedimo da u tranzicionom periodu kupci ne budu pogođeni. Važno je napomenuti da su ovo sankcije protiv Rusije… Rusija je rafineriju kupila za veoma malo novca, iznela je poslednjih godina iz Srbije verovatno milijarde evra i sada će Srbija imati priliku da tu industriju vodi u korist naroda Srbije. Mi ne tražimo da se postavi neki konkretni vlasnik ili kompanija, o tome će odlučiti Srbija, izjavio je između ostalog u ekskluzivnom intervjuu za Kurir televiziju Džejms O’Brajan, pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja.

U trenutku kada se zbog rata u Ukrajini menja bezbednosno-politička arhitektura sveta, šta za našu zemlju znači strateški dijalog sa SAD, a šta znači strateška saradnja?

– Dijalog je način da naše vlade vode strukturirani, trajni dijalog. To je veoma važno jer sarađujemo ne samo na bilateralnim pitanjima u regionu već i na globalnim pitanjima – protoku energije u Evropi, činjenici da je Srbija mnogo manje zavisna od ruske energije nego što je to ranije bila, a zatim i po pitanju odnosa koji je Srbija razvila sa Ukrajinom, podrška Izraelu i saradnja sa tom zemljom. Sve su to pitanjima o kojima moramo da razgovaramo. Kao što ste i rekli, uz sve promene i poremećaje u svetu, imati kanal za međusobni razgovor pomaže nam da izbegnemo iznenađenja i da možemo da prebrodimo eventualne probleme. Dakle, takav dijalog imamo sa svojim glavnim partnerima i drago nam je što možemo sada da ga započnemo.

Da li su Sjedinjene Države i Srbija potpisale sporazum o strateškoj saradnji u domenu energetike?

– Jesu.

Pet meseci kasnije stroge sankcije uvedene su srpskoj naftnoj industriji. Kakve bi implikacije trebalo da očekujemo?

– Dve stvari želim da kažem, ali ono što je najvažnije jeste da ćemo to pitanje prevazići, neće biti poremećaja u snabdevanju naftom u Srbiji. Sankcije smo uveli brojnim ruskim kompanijama širom sveta i znamo kako da obezbedimo da u tranzicionom periodu kupci ne budu pogođeni. Važno je napomenuti da su ovo sankcije protiv Rusije. Odredili smo više od 300 ruskih energetskih i finansijskih subjekata, a među njima se našlo i preduzeće iz Srbije. Na sličan način je pogođeno nekoliko desetina zemalja. Moj tim se već sastao sa skandinavskim zemljama kako bismo proučili neke od implikacija naših sankcija u tim zemljama. To je normalan razgovor, ali smo s predsednikom Srbije i Vladom govorili o putu da se rusko vlasništvo ukloni iz naftne rafinerije, da se to uradi u skladu s međunarodnim pravom i da ne bude poremećaja u snabdevanju građana Srbije. To smo i ranije radili, tako da ćemo se i ovog puta snaći. Zašto to radimo? Zato što se rat Rusije u Ukrajini finansira od nafte, koja predstavlja 40 odsto ruskog budžeta i više od 100 milijardi dolara godišnje u tom budžetu u trenutku kada Rusija povećava svoju potrošnju za proizvodnju naoružanja. Moramo da zaustavimo taj dotok novca i do sada nam je to bilo skoro nemoguće ostvariti, jer su svetska tržišta nafte bila pod tenzijom. Danas su se ta tržišta otvorila zbog povećane proizvodnje, u Saudijskoj Arabiji, u Americi i drugim proizvođačima, tako danas postoji prilika da se Rusija spreči da zarađuje. Ako me pitate šta je cilj sankcija, to je da manje novca stiže u Rusiju, jer će ga oni potrošiti na ubijanje žena, dece i civila u Ukrajini.

Upravo ste pomenuli da ste razgovarali s našom vladom. Mislite li da je rok, 25. februar, dovoljan da se izvrši transformacija vlasništva?

– Dovoljno je vremena da se napravi plan te transformacije i odredi jasan put za to. Razgovaraćemo ove nedelje sa srpskim vlastima o tome kako će to tačno izgledati. Ali u drugim zemljama smo videli da je to dovoljno vremena, ali smo istovremeno veoma praktični – cilj je da Rusija više ne zarađuje od tog preduzeća i potrudićemo se da se to sve završi na odgovarajući način.

Kako će to uticati na našu ekonomiju? To pitanje nas i te kako brine.

– Više je tu pitanja. Pre svega, kad postoji neizvesnost, to je uvek loše za ekonomiju jedne zemlje. U narednih nekoliko dana tržišta će shvatiti na koji način nameravamo da se ta transformacija desi i mislim da će se situacija smiriti i da neće biti poremećaja. Drugi aspekt je dugoročna korist za Srbiju od ovih mera. To nije razlog za njihovo uvođenje, ali Rusija je tu rafineriju kupila za veoma malo novca, iznela je poslednjih godina iz Srbije verovatno milijarde evra i sada će vaša država imati priliku da tu industriju vodi u korist naroda Srbije. Mi ne tražimo da se postavi neki konkretni vlasnik ili kompanija, o tome će odlučiti Srbija i zatim će moći da se uspostavi mnogo zdraviji vlasnički odnos s tim strateški važnim segmentom infrastrukture.

Da pređemo na pitanje Kosova. Srpski narod na Kosovu živi pod teško narušenim osnovnim građanskim pravima. Govorili ste o jedinstvenoj želji SAD da Srbi na Kosovu žive normalno, kao evropski građani, da li mislite da je tako nešto moguće dok je Aljbin Kurti na vlasti?

– Mislim da jeste. Bukvalno svaka evropska zemlja je morala da se izbori s takvim pitanjem – zajednicom koja oseća povezanost s nekom susednom državom zbog nacionalnih, verskih ili istorijskih veza. Tako je bilo u poslednjih stotinak godina evropske istorije. Danas, zahvaljujući veoma uspešnom radu Miroslava Lajčaka i njegovog tima na dijalogu, postoje obrisi rešenja za život Srba na Kosovu uz poštovanje njih kao zajednice, tako da mogu da normalno žive baš kao, na primer, Nemci u Italiji ili Holanđani u Belgiji. To je normalna stvar širom Evrope. Proces je uvek težak, ali mislim da danas postoji vizija, tako da ljudi mogu da imaju svoje venčanice, svedočanstva, penzije i komercijalne odnose s Beogradom, sve je to moguće ostvariti. Videli smo neke početne korake u tom pravcu s ponovnim otvaranjem granice. Svestan sam da postoje određeni problemi, ali evo šta je ključno – obema stranama je to potrebno. Kosovo rizikuje da bude izolovano od svih evropskih integracija. Kada putujete iz Srbije prema Kosovu, jasno je da tamo ne postoje uslovi za velika komercijalna ulaganja. Potrebne su investicije i obe strane su u tome prirodni partneri, i to će doći vremenom i određenim upoznavanjem, ali treba raditi na tome.

Šta u ovom trenutku vidite kao najveći izazov za napredak u odnosima Beograda i Prištine, kao i SAD i Prištine? To su, zapravo, dva pitanja.

– Između Kosova i Srbije konstatacija je da za rešavanje tih pitanja postoji normalan evropski put. Poslednjih godina trebalo je da se lideri dogovore o svakom malom koraku, zahvaljujući čemu je svaki korak imao ogromni politički značaj. Danas, uz aktivniju Evropsku uniju u regionu, obe zemlje razumeju da mogu da urade neke stvari da bi olakšale rešavanje probleme na Kosovu. To je potrebno da urade radi sopstvenih evrointegracija, a ne u okviru nekakvih posebnih pregovora. To bi trebalo da napravi prostor u kom će se čuti glas Srba na Kosovu, posebno na severu. U tom kontekstu, predsednik me je ohrabrio time što je rekao da će biti pozvani na odgovornost akteri nasilja na severu Kosova. Mi sarađujemo i s vlastima u Prištini da bi i one obezbedile odgovornost i vladavinu prava. Radimo, dakle, sa obe strane, ali što se Srbije tiče, to će omogućiti Srbima na Kosovu da imaju sopstveni glas, znajući istovremeno da imaju podršku drugih, kako bi se i oni pitali o tome kako žele da žive.

Što se tiče američko-srpskih odnosa, imamo tu dva aspekta. Jedan je vezan za Kosovo. Želimo da Srbi, kao zajednica širom Kosova, a posebno na severu, imaju sopstveni glas. A ne da govore na ovaj ili onaj način, kako im se kaže u jednom ili drugom glavnom gradu, već da imaju prava kakva imaju građani u demokratskom društvu. To je mera za američku politiku. Što se bilateralnog odnosa tiče, ono što smo najavili dolaskom pomoćnika državnog sekretara Ričarda Verme je da ćemo imati strateški dijalog sa srpskom vladom. Smatramo da je važno da to najavimo sada, na kraju Bajdenove administracije, jer smo želeli da pokažemo kako i demokratska i republikanska administracija podržavaju snažne bilateralne odnose. Ne želimo da izgleda da jedna ili druga partija preuzima odgovornost, jer u Americi obe partije veruju da je snažan odnos važan kako za našu zemlju, tako i za Srbiju. Budućnost je svetla i moramo da poradimo na problematici koja postoji.

Ako govorimo o budućnosti, da naglasimo da je vaš rad impozantan i usko vezan za naš region. Bili ste akter pregovora u Rambujeu i bili prvi američki izaslanik u Beogradu posle 5. oktobra 2000. Savršeno dobro poznajete prilike, kako vam izgleda Srbija danas? I gde vidite Srbiju u budućnosti?

– Uvek je fascinantno vratiti se ovde. U poslednjih 25 godina imao sam priliku da se uverim koliko su Srbi aktivni u nastojanju da odrede sopstveni put. To možda nije put koji bi neka druga zemlja odabrala i u samoj Srbiji vode se rasprave o tome kojim pravcem treba ići. To mi se dopada i mislim da toga treba da bude još, i zbog toga ovakvi poduhvati i ono što se dešava na ulici, ponekad su to demonstracije, ponekad protesti, sve je to deo dinamične prirode Srbije. Što je toga više, ja sam zadovoljniji. Takođe, uverio sam se koliko je Srbija postala prosperitetna. Od 90-ih godina, odnosno pada Sovjetskog Saveza, mi ljudima iz bivših socijalističkih zemalja govorimo da mogu sebi da izgrade budućnost u okviru šire političke zajednice na Zapadu. Danas u Srbiji vidimo iskorak napred, uglavnom u ekonomiji. Ali da biste bili deo neke ekonomije, morate imati politiku koja je pravična, omogućava rešavanje sporova, koja izbegava favoritizam i druge probleme. Napredak Srbije, prvo u ekonomskom domenu, što prethodi političkim reformama, uliva mi veliku nadu. Kada vidim napredak u Srbiji, iako postoje kontroverze oko nekih konkretnih ekonomskih projekata, povećanje dobiti po glavi stanovnika od 90 odsto za deset godina znak je ne samo narodu u Srbiji već i drugde u regionu da postoje ekonomske mogućnosti ukoliko se zajedno uloži rad i trud. To je ono što mi uliva nadu.

Razgovarala: Jelena Pejović