ŠTA DALJE SA STUDENTSKIM BLOKADAMA I PROTESTIMA? Jedni smatraju da je sve otišlo na političku stranu, drugi da im se daje povod za istrajavanje

Studentski protesti počeli su kao deo akcije “Zastani Srbijo” kojom se odavala počast poginulima u nesreći na Glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra. U blokade fakulteta i rektorata su prerasli posle fizičkog nasrtaja na studente Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 22. novembra za šta su studenti optužili lokalne predstavnike Srpske napredne stranke na Novom Beogradu. Analitičari nisu saglasni kako će izgledati dalje: jedni tvrde da se sve čini kako bi studentske blokade i protesti trajali u nedogled, drugi da im se daje povod za istrajavanje.

Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić kaže da su građani Srbije posle nesreće bili ujedinjeni oko toga da je to što se desilo u Novom Sadu nedopustivo.

– Postojao je konsenzus oko toga u javnosti. Logična posledica je da se zapitamo šta uraditi da se tako nešto više nikada ne dogodi. Ipak, imali smo situaciju da su političke stranke vlasti i opozicije ušle u klinč i debatu. Kada su studentski protesti počeli, nadao sam se da će mladi ljudi pozvati u pamet čitavo društvo, a tako je i izgledalo. Lični utisak je da je i to u međuvremenu otišlo u jednu političku stranu, preuzimanjem simbola, organizacijom blokada na ulici i ritualnim dolaskom ispred RTS – kaže Vuletić za RTS.

Nezadovoljstvo izveštavanjem RTS

Na ocenu o ritualnom dolasku nadovezao se profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović, koji je rekao je da je važno da ne zaboravimo zašto su studenti došli.

– Ja ne bih rekao da su tu bili ritualno, već da iskažu nezadovoljstvo izveštavanjem Javnog servisa koji se finansira i iz džepova nas građana o celoj stvari. Nisam siguran koliko prosečan gledalac RTS zaista zna o celoj genezi događaja. Pogotovo je bio sraman prilog koji je studente stavio u nekakav kontekst plaćenika koji se otimaju oko nekog novca da bi srušili vlast. To izveštavanje je pokazalo da ono što je dugogodišnji problem RTS, a to je što ne ispunjava svoju zakonsku obavezu. Protesti ispred RTS, u tom smislu, bili su uzrokovani tom činjenicom – ukazuje Jovanović.

Podseća i da je predsednik države od prvog dana pokušao sistematski da zataška da ono što se desilo jeste proizvod ljudske greške.

“Blokada u odnosu na profesore”

Još jedan profesor sa Filozofskog fakulteta Čedomir Antić smatra da se već godinama i decenijama postavlja pitanje zašto mladi nisu aktivni u politici.

– Sada postoji jedna aktivna manjina koja ima politički stav i bori se za njega. To je odlično. Sa druge strane, teško je u zemlji koja ima demokratiju u opadanju, u kojoj postoje snažne tendencije autoritarizma, boriti se za demokratiju. Međutim, za mene, kao studenta Filozofskog fakulteta pre 30 godina, nekoga ko je učestvovao u protestima devedesetih, čitav je život na tom univerzitetu i danas je profesor sa Filozofskog fakulteta, poraz je naše generacije, nacije i političkog sistema što je ovo uspostavljeno na način koji vodi i sprovodi jedna totalitarizacija koja se zove anarho – sindikalistička inicijativa – navodi Antić.

Smatra i da je potpuno neverovatno da u zemlji u kojoj je totalitarizam jedva svrgnut, a u kojoj su njegovi derivati vladali tokom devedesetih, neko može da nazove svoje skupove plenumom.

– Većina tih ljudi nisu bili studenti Filozofskog fakulteta, a nisu ni sada. Ovo nije blokada u odnosu na državu i na vlast, nego u odnosu na profesore i studente – ističe Antić.

“Zahtevi su ispunjeni”

Vanredni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Dejan Vuk Stanković ukazuje, da prema njegovom mišljenju zahtevi jesu ispunjeni. Podvlači da njemu nije jasno zašto bi se zatvarali fakulteti i pravili direktni ili indirektni pritisci na rad pravosudnih organa, u ovom slučaju, kako kaže, tužilaštva.

– Oni treba nezavisno, temeljno i precizno da sprovedu istragu. Zašto? Zato što je ovde ulog jako veliki. Treba pažljivo da se gradi slučaj i detaljno provere dokumenti – ističe Vuk Stanković.

Vuletić je rekao i da su studenti u blokadi veoma korektni i pristojni, odnosno, da je njegovo iskustvo takvo, ali je čitav protest li otišao u politiku, ili je, kako kaže, projektovan da takav bude.

Jovanović ističe da je u pitanju jedan ozbiljan, autentičan i izvorni protest. Smatra da, kada se govori o okidaču za događaj, incidenti ispred Fakulteta dramskih umetnosti jesu “simbolični na mnogo načina”, kao i da niko ne bi odgovarao da nije bilo studentskog pritiska.

Antić je ocenio da odgovor vlasti na sam događaj i tragediju u Novom Sadu nije bio adekvatan u odnosu na ono što je javnost očekivala, dok je Dejan Vuk Stanković ukazao da je država adekvatno reagovala na studentske zahteve i tragediju.

(RTS)