DRAMA U PRIŠTINI, A SAT OTKUCAVA Nema dogovora oko predsednika: Kurti sateran u ćošak, Osmani izmiče fotelja

Vreme neumoljivo curi, a dan uoči isteka roka za izbor novog kosovskog predsednika dogovora o imenu nije bilo. Nezvaničnih spekulacija jeste, počev od Gljauka Konjufce, aktuelnog ministra spoljnih poslova i dijaspore, do Veton Suroia, publiciste. Ako predsednik zaista ne bude izabran, Skupština se raspušta i Kosovo ide na nove parlamentarne izbore.

Jučerašnji dan davao je male šanse za kompromis, a Aleksandar Mitić, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu ocenio je da bi od novih izbora najviše koristi imala poražena opozicija. Kurti je, kako kaže, trenutno u “udobnoj poziciji“ koju, prema njegovim rečima, nema potrebe da žrtvuje.

– I dalje tvrdim da je ovo dogovorena igra između ključnih albanskih igrača. Za opoziciju bi bilo korisno da dođe do novih izbora, ali je pitanje šta se promenilo u nekoliko nedelja da bi oni značajno popravili svoje šanse da formiraju vladu, jer su tu šansu već imali prošle godine – rekao je on.

Što se tiče Srba, i njima bi odgovaralo da ne dođe do izbora predsednika, ocenio je Stefan Radojković istoričar.

– Moć Samoopredeljenja bi se možda okrnjila, ako uzmemo u obzir da je Aljbin Kurti osvojio ovoliki broj mandata zahvaljujući, pre svega, glasovima dijaspore. Ako bi došlo do vanrednih izbora, oni bi odgovarali delu opozicije, koja nisam siguran koliko želi da tako nešto ponovi, ali će možda da ulože sve u tom pravcu. Svakako bi srpskoj zajednici odgovaralo da se moć Aljbina Kurtija što je moguće više ograniči – naveo je Radojković za “Kosovo onlajn”.

Vreme održavanja potencijalnih vanrednih izbora, istakao je on, može da dovede do drugačijeg rezultata, zbog dijaspore koja nije u toj meri prisutna na Kosovu u ovom trenutku, ali trend glasanja za Samoopredeljenje ne bi bio promenjen.

Osmani hoće, ali….

Aktuelna predsednica Kosova Vljosa Osmani je otvoreno iskazala želju da ostane u predsedničkoj fotelji. Osmani i Kurti su se 2. marta sastali i razgovarali, kako su preneli mediji, o opcijama za prevazilaženje političkog zastoja. Susret nije urodio plodom, a Kurti je nastavio sa konsultacijama o imenima. Juče se video i sa liderom Demokratskog saveza Kosova Ljumirom Abdidžikuom.

– Sastanak je protekao u konstruktivnoj atmosferi, međutim kada bude nečeg novog obavestićemo vas. Još nemamo rešenja, ali ćemo vas uskoro obavestiti – istakao je Kurti.

Šta ako ga uopšte ne bude?

Kadri Krieziju, bivši sudija Ustavnog objasnio je šta će se desiti ako predsednik Kosova ne bude izabran u predviđenom roku.

– Na osnovu Ustava, ako predsednik ne bude izabran, direktno idemo na izbore. Vršilac dužnosti predsednika preuzima dužnost 5. aprila, a to je predsednik parlamenta. Nema drugog roka. Vršilac dužnosti predsednika ima mandat od šest meseci, parlament se raspušta i u roku od dva meseca moraju se izabrati vlada i parlament – rekao je Krieziju.

Kako se bira predsednik?

Kosovski ustav predviđa da se predsednik bira tajnim glasanjem u skupštini, a da bi neko bio nominovan mora da obezbedi potpise najmanje 30 poslanika. Za izbor se zahteva dve trećine glasova od ukupno 120 poslanika.

Ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu, organizuje se treće na kom se bira između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u drugom krugu glasanja, a izabran je onaj kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih poslanika. Ako predsednik nije izabran ni trećim glasanjem, skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji moraju da se održe u roku od 45 dana.