NOVI PASOŠI OD 1. JULA, A DOKLE VAŽE STARI Evo šta je sve promenjeno, koja je CENA i procedura izdavanja

Posle gotovo dve decenije Srbija je dobila redizajniran pasoš. Nova putna isprava donosi drugačiji izgled, savremenije zaštitne elemente i niz tehničkih unapređenja koja bi trebalo da dodatno otežaju falsifikovanje ovog dokumenata. Ipak, za većinu građana najvažnija vest je da neće morati odmah da vade novi pasoš. Šta se tačno menja, koliko će koštati izdavanje novog pasoša i šta novi bezbednosni elementi zapravo znače u praksi – objašnjavamo u velikom vodiču.

Prvi julski dan označio je početak nove ere pasoša Srbije – od tog dana počelo je izdavanje pasoša novog izgleda. Reč je o prvoj značajnijoj promeni izgleda ovog dokumenta od uvođenja biometrijskih pasoša 2008. godine, ali i o jednom od tehnološki najsavremenijih državnih dokumenata koje će Srbija imati.

Kako je za “Blic” ranije objasnio direktor policije Dragan Vasiljević, cilj nije bio samo da novi pasoš izgleda modernije, već da prati najviše međunarodne bezbednosne standarde i da bude znatno otporniji na zloupotrebe.

Istovremeno, njegova najveća vrednost nije u estetici već u snazi – sa 133 zemlje u koje može da se putuje bez vize, srpski pasoš pozicionira na 30. mesto tradicionalne Henlijeve liste.

Šta će građani prvo primetiti

Najvidljivija promena odnosi se na spoljašnji izgled. Dosadašnja bordo boja zamenjena je preciznije definisanom burgundi crvenom, dok je dizajn državnog grba usklađen sa zvaničnim Malim grbom Republike Srbije.

Dok je na postojećem pasošu naziv Republika Srbija ispisan na tri jezika (srpskom ćirilicom, engleskom i francuskom), na novom pasošu tekst je ispisan samo na srpskom (ćirilicom) i engleskom, dok je francuski prevod sa samog vrha korica izbačen.

Promenjen je i simbol za biometrijski pasoš (mali pravougaonik sa krugom) na dnu korice, tako što je postavljen sa malo više razmaka u odnosu na tekst, prateći simetriju novog dizajna.

Takođe, novina je i kompletna koloristika unutrašnjih stranica. Umesto dosadašnje kombinacije crvenih, plavih i žutih tonova, novi pasoš koristi paletu smeđecrvenih, plavosivih, oker i sivomaslinastih nijansi. Uz to, svaka od 32 stranice dobila je poseban grafički motiv izrađen uz pomoć specijalizovanih bezbednosnih softvera.

Dizajn nije menjan samo zbog estetike. Svaki novi grafički element, naime, ujedno predstavlja i dodatni bezbednosni sloj, jer je mnogo teže verno reprodukovati dokument koji sadrži veliki broj jedinstvenih ilustracija, mikrolinija i zaštitnih detalja.

Novi pasoš je znatno bezbedniji

Kako objašnjavaju stručnjaci, zbog toga najveća promena koju donosi novi pasoš Srbije zapravo nije ono što se vidi, već ono što je ugrađeno u dokument. Novi pasoš tako ima čitav niz zaštitnih elemenata koji se koriste u najmodernijim putnim ispravama sveta. Među njima su:

• multitonski vodeni znak sa motivom freske Belog anđela iz manastira Mileševa
• bezbednosna nit sa stilizovanim srpskim krstom i četiri ocila
• UV i IC zaštita koja postaje vidljiva pod posebnim svetlom
• mikrotekst i minitekst ispisan ćirilicom i latinicom
• hologramski i optički promenljivi elementi
• latentne slike
• reljefna štampa
• laserska perforacija
• savremeniji način personalizacije podataka
• posebna zaštita stranica od hemijskog i mehaničkog menjanja podataka

Za prosečnog građanina većina ovih termina zvuči prilično apstraktno, ali stručnjaci objašnjavaju da svaki od njih predstavlja prepreku falsifikatorima.

– Na primer, mikrotekst je toliko sitan da pod običnim štampačem praktično ne može verno da se reprodukuje. UV zaštita postaje vidljiva tek pod ultraljubičastim svetlom, dok latentne slike menjaju izgled u zavisnosti od ugla pod kojim se dokument posmatra – objasnili su ranije stručnjaci MUP-a.

Posebno je važna laserska personalizacija, jer se podaci praktično “utiskuju” u materijal dokumenta, pa ih je gotovo nemoguće ukloniti ili izmeniti bez vidljivog oštećenja.

Da li građani moraju odmah da menjaju pasoš

To je pitanje koje ovih dana izaziva najviše nedoumica, ali odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova potpuno je jasan – postojeći pasoši ostaju važeći do isteka roka.

To znači da građani koji imaju važeći biometrijski pasoš mogu bez ikakvih problema da putuju sve dok im putna isprava ne istekne ili dok ne nastupi neki drugi zakonski razlog za izdavanje nove.

Drugim rečima, ne postoji rok u kojem svi građani moraju da zamene stare pasoše niti će na granicama postojati bilo kakva razlika između starog i novog obrasca, sve dok su obe putne isprave važeće.

Kako će izgledati procedura izdavanja

Ni u tom pogledu, objašnjavaju u MUP-u, za građane Srbije se praktično ništa ne menja. Zahtev će se podnositi na isti način kao i do sada, u nadležnim organizacionim jedinicama MUP-a ili preko sistema zakazivanja termina.

Ne menja se ni činjenica da se pasoš izdaje kao biometrijski dokument sa elektronskim čipom, niti se uvode nove administrativne obaveze za građane.

Što se tiče cene, naknade za izdavanje putne isprave su promenjene još u martu ove godine, pa novi pasoš ne košta isto kao ranije. Naknada za pasoš standardne kategorije je 4.500 dinara, dok za pojedine pasoše sa dužim rokom važenja ukupna naknada iznosi 5.100 dinara.

Od crvene knjižice SFRJ do savremenog biometrijskog dokumenta: Kako su se menjali pasoši građana Srbije

Građani Srbije su tokom poslednjih nekoliko decenija u rukama držali nekoliko potpuno različitih pasoša.

Mnogi se i danas sa dozom nostalgije sećaju tamnocrvenog pasoša nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Bio je prepoznatljiv po zlatnom državnom grbu i natpisu “SFR Jugoslavija”, a u svoje vreme važio je za jedan od najcenjenijih pasoša na svetu. Zahvaljujući specifičnom međunarodnom položaju tadašnje Jugoslavije, njeni građani mogli su relativno lako da putuju i na Istok i na Zapad, što je u vreme Hladnog rata predstavljalo retkost.

Posle raspada SFRJ usledilo je nekoliko promena. Najpre su izdavani tamnoplavi pasoši Savezne Republike Jugoslavije, zatim plavi Državne zajednice Srbije i Crne Gore, da bi nakon obnove državnosti Republike Srbije bio uveden potpuno novi biometrijski pasoš.

Prekretnica je usledila 2008. godine, kada je Srbija počela izdavanje biometrijskih pasoša sa elektronskim čipom, u skladu sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO). To je bio jedan od ključnih uslova za kasniju liberalizaciju viznog režima sa državama Šengenskog prostora.

Novi pasoš kao mala izložba Srbije

Jedna od najvećih novina novog pasoša jesu ilustracije koje se nalaze na unutrašnjim stranicama – motivi koji predstavljaju kulturno-istorijsko nasleđe Srbije, od motiva manastira, preko srednjovekovne ornamentike do elementa državne heraldike.

Takav pristup, da pasoš nije samo administrativni dokument, već i svojevrsni ambasador države koji predstavlja nacionalne simbole ili prirodne lepote, nije nov u svetu. Na primer, Norveška je veliku pažnju privukla minimalističkim dizajnom u kojem se pod UV svetlom pojavljuje polarna svetlost, Kanada je uvela ilustracije koje postaju vidljive tek pod UV osvetljenjem, a Finska je postala poznata po pasošu čije stranice, kada se brzo listaju, stvaraju efekat pokretne slike losa.

Brojne članice Evropske unije poslednjih godina takođe su unapredile svoje putne isprave kombinacijom umetničkog dizajna i naprednih bezbednosnih tehnologija, a tom trendu sada se priključila i Srbija – da pasoš predstavlja spoj grafičkog dizajna, štamparske tehnologije, informatike, forenzike i nacionalnog identiteta.

Čovek koji je osmislio novi pasoš

Za novi izgled srpskog pasoša zaslužan je heraldićar Ljubodrag Grujić, koji se bavi grbovima i zastavama. On je autor aktuelnog izgleda Malog grba Republike Srbije, ali i brojnih drugih državnih i lokalnih heraldičkih rešenja.

Govoreći za TV “Blic”, Grujić je, između ostalog, objasnio da pasoš nije zamišljen samo kao putna isprava, već kao dokument koji predstavlja Srbiju gde god da se pojavi, pa je posebna pažnja posvećena simbolici i da svaki motiv ugrađen u novi dokument ima svoje mesto i značenje.

– Pasoš je možda jedini državni dokument koji svakodnevno prelazi granice. Zato on mora da predstavlja državu dostojanstveno, prepoznatljivo i sa poštovanjem prema njenoj istoriji – poručio je Grujić.