Kvadrat na Jadranu dostigao 4.000 evra! Dva mala mesta zatrpana apartmanima: Investitori grade sve više, evo ko su kupci ovih nekretnina

Kvadrat je gotovo 4.000 evra, ali nova gradnja briše staru sliku mesta – niču tipske zgrade koje ne poštuju mediteranski ambijent.

Drače i Sreser dugo su bili ona mesta na Pelješcu do kojih se nije dolazilo usput. Trebalo je krenuti baš prema njima, spustiti se sa glavnog puta prema moru i doći u male uvale u kojima se život decenijama menjao sporije nego na većem delu obale. Pelješki most to je, barem delimično, promenio. Poluostrvo je odjednom postalo bliže, dostupnije i zanimljivije ljudima koji ga ranije možda ne bi ni uzimali u obzir, a sa njima su stigli investitori, kupci nekretnina i novi projekti, ali i radikalna promena izgleda mesta.

Mesta su i dalje prepoznatljiva, sezona protiče gotovo kao i prošle godine, u kafićima i restoranima nema velikih promena, ali se između starih kuća pojavila sasvim nova slika. Nešto potpuno novo: gradilišta, manje stambene zgrade, apartmani koji se prodaju još dok su u izgradnji i, kako tvrde agenti za nekretnine, ljudi koji ovde kupuju apartmane dolaze iz Zagreba, Austrije, Bosne i Hercegovine, Skandinavije i drugih delova Evrope.

Zvonimir Nikolić, vlasnik agencije Opus nekretnine, koji najveći deo posla obavlja upravo na ovom području, kaže da je interesovanje danas veoma veliko i kontinuirano, posebno za novogradnju i manje apartmane. Pelješki most je, prema njegovim rečima, pre svega promenio osećaj udaljenosti. Mesta koja su donedavno mnogima bila „daleko na Pelješcu“ našla su se na potpuno drugačijoj mapi dostupnosti, ulaganja i interesovanja. Sa svim dobrim stranama toga, ali i negativnim.

U tim malim mestima na obali, u blizini mosta, cena kvadrata u novogradnji dostigla je gotovo 4.000 evra. Međutim, dok pažnju mnogih privlače visoke cene stanova u novim urbanim vilama, manje se govori o tome da se njima drastično menja i izgled malog mesta. Pojavljuju se nove vizure, nastale donekle van kontrole. Naime, nema ilegalne gradnje, sve se gradi prema dozvolama, koje su, recimo, ograničile spratnost, ali je izostalo urbanističko promišljanje razvoja centralnih delova mesta. Možda je mogao da postoji detaljan plan uređenja ili konkurs koji bi osmislio razvoj i novu sliku mesta. Ovako je nova slika mesta tipska arhitektura bez konteksta i koncepta, koja je, doduše, barem gabaritima ograničena prostornim planovima. U Sreseru i Drači, više u Drači, izgrađeno je i gradi se oko 50 novih kuća ili manjih zgrada, uglavnom sa po osam i 12 stanova.

– Više bismo želeli da se ovde grade porodične kuće. I mi smo sada počeli da menjamo odredbe Prostornog plana, kako bismo zabranili višestambenu izgradnju i povećali zelene površine. U procesu smo izrade novog plana, imamo izrađivača. Sada je situacija takva da je u Sreseru izgrađeno nekoliko novih zgrada, ali zasad ne previše jer ih ranije nije bilo mnogo. U Drači ih je nešto više. Međutim, izdato je još dozvola za gradnju, neke su i za zgrade sa 20-ak stanova, a neke dozvole su sada u postupku izdavanja prema još važećem planu. To je naš strah, da ih sve zajedno ne bude previše, zato smo krenuli sa izmenama planske dokumentacije, odnosno plana – istakao je Vlatko Mratović (HDZ), načelnik opštine Janjina, koji je nadležan i za Sreser i Drače.

Priznaje da ih je iznenadio intenzitet talasa gradnje i da strahuju od scenarija pretrpanih zgrada kakve postoje u delovima Makarske i na Viru.

– Očekivali smo zbog mosta povećanje interesovanja, ali ne ovakvo. Investitora ima odsvuda, lokalnih, iz Zagreba i drugih delova Hrvatske, iz Austrije, iz Bosne i Hercegovine – dodaje načelnik opštine.

S obzirom na veliki broj manjih zgrada koje menjaju izgled mesta, pitamo ga da li je već došlo do devastacije prostora.

– Još uvek je podnošljivo, ali je došlo do tačke kada treba povući kočnicu – odgovara.

Poznatog urbanistu Borislava Doklestića zamolili smo da prokomentariše aktuelnu gradnju u Sreseru i Drači.

– Govorimo ovde o gradnji koja nema poseban osvrt na kulturno okruženje u kojem se nalazi. Jedini smisao ovakve gradnje je da zadovolji parametre prostornog planiranja... i investitore – kratko je prokomentarisao Doklestić.

Jedan arhitekta nam je čak rekao da je arhitektura koja se danas vidi na novim objektima dosadna, da zgrade nemaju kontakt sa terenom, da je sve na balkonima, da se ne vodi računa o biljkama i da nema drveća. Međutim, treba istaći da je reč o gradnji i arhitekturi novih manjih zgrada koja je prisutna u većem delu Hrvatske, pa u tom smislu ovo područje nije ni bolje ni gore. Ipak, šteta je što nije formiran neki centar mesta sa kvalitetnijom arhitekturom.

Za to vreme, na tržištu nekretnina u ponudi se može naći sve – od poljoprivrednog zemljišta do apartmana i zemljišta za izgradnju manjih zgrada.

Opus nekretnine u Drači nude dva poljoprivredna zemljišta zajedno, površine 4.666 kvadratnih metara, udaljena 650 metara od mora, na primer pogodna za uzgoj mediteranskih biljaka i vinove loze. Tražena cena je 99.000 evra. U ponudi imaju i apartmane u Drači, u prizemlju zgrade čija je gradnja počela u aprilu ove godine. Apartman od 42,58 kvadratnih metara u prizemlju zgrade uz more, koja je deo kompleksa sa četiri objekta, košta 164.000 evra.

U istom mestu u ponudi je građevinsko zemljište u prvom redu do mora po traženoj ceni od 800.000 evra, sa koeficijentom izgrađenosti 0,4 i koeficijentom iskorišćenosti 1,5.

Tuzlanski preduzetnik i diplomirani inženjer građevinarstva Nino Džambić nedavno je za Slobodnu Dalmaciju otkrio da je u zgradi koju je izgradio u Sreseru prodao stanove po cenama od 3.500 do 3.700 evra po kvadratnom metru. Početna cena stanova koje sada gradi u Drači biće 4.000 evra.

U Drači je nedavno završen kompleks od 12 luksuznih vila, udaljenih pedesetak metara od mora, koje su većinom kupili državljani Bosne i Hercegovine. Njima je, kako piše Slobodna Dalmacija, još od vremena Jugoslavije Pelješac bio glavna atrakcija za letnji odmor, a mnogi su i danas vlasnici kuća i apartmana na ovom poluostrvu.

Zvonimir Nikolić, agent za posredovanje u prometu nekretnina, koji je vlasnik i direktor kompanije Opus nekretnine, kaže da u Sreseru i Drači najbrže kupca pronalaze apartmani površine od 40 do 45 kvadratnih metara, najčešće sa jednom spavaćom sobom.

– Razlog je pre svega ukupan budžet kupca. Cene novogradnje na ovom području kreću se okvirno od 3.000 do 3.700–3.800 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od mikrolokacije, udaljenosti od mora, sprata, pogleda i kvaliteta gradnje – kaže Nikolić.

Zbog toga su, dodaje, posebno tražene nekretnine čija ukupna vrednost ostaje u okviru od oko 160.000 do 170.000 evra. Naravno, imaju i kupce koji raspolažu većim budžetima – neki kupuju dva manja apartmana, dok se drugi odlučuju za veće dvosobne apartmane ili nekretnine višeg standarda.

Današnji kupac, objašnjava, prvenstveno traži dobru lokaciju, blizinu mora, kvalitetnu gradnju, urednu dokumentaciju i nekretninu koja dugoročno zadržava svoju vrednost.

Prisutan je i interes investitora za gradnju.

– Najveći problem trenutno nije nedostatak kapitala ili interesovanja za ulaganje, već infrastruktura i dugotrajnost administrativnih procedura. Investitori se suočavaju sa dugim rokovima vezanim za elektroenergetsku infrastrukturu i priključke, a postupci za dobijanje potrebnih dozvola takođe mogu veoma dugo da traju. Potrebno im je omogućiti kvalitetne uslove za ulaganje, ali istovremeno njihov razvoj jasno i pravilno usmeriti kroz kvalitetne prostorne planove. Privatna ulaganja ne donose samo nove apartmane ili vile. Ona stvaraju potrebu za restoranima, prodavnicama, servisima i brojnim drugim uslugama, kao i prostor za otvaranje novih radnih mesta – smatra on.

Njegovo mišljenje je da se tek kada na nekom području ima dovoljno ljudi, vlasnika nekretnina, gostiju i stanovnika, stvaraju ekonomski uslovi da tamo opstanu restoran, prodavnica i drugi sadržaji.

Pelješki most je, iz njegove perspektive, napravio pozitivnu revoluciju.

– Promenila se percepcija udaljenosti, područje je postalo značajno dostupnije, a to se odrazilo i na interesovanje za nekretnine, investicije i turizam. Pelješac više nije saobraćajno izolovan kao nekada i upravo je to otvorilo potpuno novu razvojnu perspektivu – kaže vlasnik agencije za nekretnine.

Ima znatno drugačije mišljenje od onog u pravcu u kojem ide rukovodstvo ova dva mesta, koje želi da zaustavi nekretninski bum apartmanizacije.

– Politika prema kojoj bi se jednostavno zabranjivala apartmanska gradnja za mene je potpuno nerazumljiva i smatram da to nije dobar pravac razvoja. Moramo biti svesni da nema svaki kupac finansijsku mogućnost da kupi vilu. Tržište mora da nudi različite kategorije nekretnina za različite profile kupaca. Ne možemo očekivati da će svako ko želi da ima nekretninu na Pelješcu raspolagati budžetom potrebnim za kupovinu samostalne vile – smatra on.

Zato problem, dodaje Nikolić, nije u apartmanima, već u tome gde i na koji način se grade.

– Ako želimo da zaštitimo prvi red uz more i određene delove obale, to se može vrlo jasno rešiti prostornim planiranjem. Na primer, može se definisati da određena zona uz more bude namenjena vilama ili objektima manje gustine, a da apartmanska gradnja počinje 200 ili 300 metara dalje od obale. To je pitanje struke i prostornog planiranja i takav pristup smatram mnogo kvalitetnijim od opšte zabrane određene vrste gradnje – kaže.

Potrebno je, dodaje, unapred definisati zone vila, zone apartmanskih objekata, zone bungalova i druge vrste turističke i stambene gradnje.

– Danas može da se dogodi da neko izgradi vilu, a da se na susednoj parceli potpuno legalno izgradi zgrada sa više apartmana. Problem, dakle, nije ni u jednom od tih investitora. Problem je što prostor unapred nije dovoljno precizno definisan – kaže Nikolić.

Međutim, mnogi lokalni stanovnici uplašili su se sadašnjeg ubrzanog razvoja. Zbog novih zgrada sa apartmanima i novih stanovnika i gostiju još ne nedostaje dodatne ponude, ali situacija je takva da se većina novih zgrada tek useljava i završava.

– Zasad ne nedostaje sadržaja, ali infrastruktura bi trebalo da prati ovaj rast. Naša je želja da se ni izgled ni duh mesta mnogo ne promene, to nam je glavni problem. Važno nam je da se sačuva autentičnost. Turistička zajednica sarađuje sa opštinom, koja ovo ozbiljno shvata i traži rešenja kroz prostorno planiranje. Nove zgrade uglavnom još nisu useljene i ne znamo da li su stanovi kupljeni radi iznajmljivanja ili za povremeni boravak vlasnika, tako da još nemamo podatke o tome koliko će se broj ljudi povećati. Samo bismo želeli da sve ostane u normalnim okvirima – rekla je Bianka Jasprica, direktorka Turističke zajednice Janjina.

Ova sezona je, kaže, zasad gotovo ista kao prošlogodišnja, možda za oko dva odsto slabija.

Inače, u Drači sada postoje dva restorana, kafić i prodavnica, dok u obližnjoj Janjini, koja je u brdima, ima nešto više sadržaja: tri prodavnice, apoteka, pošta… Sreser ima kafić, dva restorana, od kojih je jedan brza hrana, i prodavnicu. Meštani sa kojima smo razgovarali smatraju da ponuda sadržaja neće biti problem naredne godine kada tokom leta dođe više ljudi.

– Gosti uglavnom dolaze automobilima, a na poluostrvu ima mnogo različitih sadržaja – rekao nam je jedan domaćin.

Pitali smo ga i šta lokalni stanovnici misle o novogradnji i povećanju broja stanovnika, odnosno gostiju.

– Ko je prodao zemljište za gradnju, srećan je, a ko nije, oprezno posmatra šta se događa – odgovorio je.

Načelnik opštine Mratović i ranije je govorio da, koliko god se uplati doprinosa zbog novogradnje, toliko opštinu koštaju ulaganja u infrastrukturu, asfalt, javnu rasvetu i održavanje. Tako da, kako kaže, to manje-više dođe na isto.

(Jutarnji.hr)