KUPUJE SE NAORUŽANJE, SKLAPAJU SAVEZI, RASTU VOJNI BUDŽETI Balkan u trci naoružanja, prste umešale i velike sile: “Žarište koje može da eksplodira u svakom trenutku”

Nabavlja se nova vojna oprema, otvaraju i planiraju nove fabrike za municiju, sklapaju novi vojni savezi, vraćaju se obavezni vojni rokovi i uvećavaju vojni budžeti. Ništa od ovoga nije vezano za ratom pogođen region, već zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Analitičari ocenjuju da je sve posledica geopolitičkih promena i osećaja država u regionu “da se mogu samo na sebe osloniti”, ali i da su prste umešale velike sile jer je ovaj prostor oduvek u njihovoj sferi interesa.

Takav stav ima Stefan Radojković, istoričar. On za “Blic” kaže da je trka u naoružanju posledica sloma unipolarnog međunarodnog poretka pod vođstvom SAD, jer se pokazalo da članice EU nisu sposobne da brane svoje interese bez logističke i vojne podrške Vašingtona.

– Primeri tog sloma su rat u Ukrajini gde su glavni pregovarači SAD i Ruska Federacija, EU nije za pregovaračkim stolom. A po pitanju Grenlanda članica EU (Danska) jeste na meniju SAD. Na poslednjem primeru se pokazalo da ni članstvo u NATO nije garancija teritorijalnog integriteta i suvereniteta – ukazao je Radojković.

Kako dodaje, “ako se složimo sa uzrocima trke u naoružanju, kao i sa osnovnim tezama govora kanadskog premijera Karnija u Davosu, izloženo ukazuje na strah evropskih članica NATO-a za sopstvenu bezbednost kojoj jedini opipljivi garant može biti povećanje njihovih, ličnih, vojnih kapaciteta”.

– Ukratko, mogu se samo na sebe osloniti – zaključio je Radojković.

Ako pitate osnivače, to je bio deo razloga zbog kojeg je početkom novembra prošle godine sklopljen savez o odbrani između Hrvatske, Albanije i Kosova. Kao nastavak saradnje, pre dva dana je održan trilateralni sastanak direktora za politiku odbrane i naoružanja, na kojem su, kako je rečeno, razmenjena mišljenja u vezi sa mogućnostima unapređenja zajedničke saradnje u oblasti odbrambenih sposobnosti i saradnje odbrambenih industrija potpisnica.

Beograd je zaključio drugačije i ocenio da je to “pravljeno protiv Srbije” i uzvratio najavom saveza sa Mađarskom.

Vučić: Veoma me brine taj savez, posebno što im znamo i nove planove

Predsednik Aleksandar Vučić je više puta rekao da ga veoma brine vojni savez Tirane, Zagreba i Prištine i upitao zbog čega su napravili taj savez ako su Hrvatska i Albanija u NATO-u.

– Veoma me brine posebno što im znamo i nove planove, znamo i za nove zahteve Prištine koja će da traži dodatno oružje i od Amerikanaca i od Turaka. Saznajem iz Prištine da će da traže “hokaj sisteme” od 105 mm. Još ih nisu dobili, nisu dobili odobrenje za to od Amerikanaca. Traže pojačavanje “Džavelina” za protivoklopnu borbu. Traže će još “Vurana”, “kirpije” i ne znam čega još iz Turske, imam kompletan spisak – kazao je Vučić.

Kako je rekao, oni prave “ne samo razmenu oružja na nivou ova tri entiteta, već razgovaraju i o svim mogućim pravcima napada, odbrana i svega drugog”.

Čestitao je na “posvećenosti vojnom rukovodstvu i ministarstvu odbrane”.

– Tako da ljudi ne moraju da brinu. Ima ljudi u ovoj zemlji koji moraju da brinu i mi o tome brinemo i verujte mi da brinem svaki dan i svaku noć o tome. Nimalo ne potcenjujem nikoga. To kao, lako ćemo, pa tog sam se nagledao. Za razliku od onih, lako ćemo da pobedimo i NATO, lako ćemo i ovo, lako ćemo i ono, kod mene nema lako ćemo. Teško ćemo. Ali njima će da bude još teže – naveo je Vučić.

“Žarište koje može eksplodirati u svakom trenutku”

Sve to pratila su nadgornjavanja nabavke oružjem zemalja u regionu, a Dritan Ljači, analitičar iz Tirane, smatra da se trougao između Kosova, Albanije i Hrvatske napravio iz nekoliko razloga.

– Prvo, zbog dobrih odnosa koje Albanci imaju sa Hrvatima, i zbog činjenice da su Albanija i Hrvatska deo NATO-a. Takođe, i zbog činjenice da su Albanci i Hrvati bili zajedno u “rovu” tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji – naveo je Ljači za “Kosovo onlajn”.

Balkan je, kaže, oduvek bio deo interesa velikih sila, još od vremena Berlinskog kongresa, približavanja Rusije Balkanu i svega što se desilo posle toga.

– Balkan je služio kao teritorija za sukobe. Velike sile, u ovom slučaju SAD, uvek pokušavaju da ovde stvore status kvo kako ne bi došlo do sukoba između stranaka sa različitim interesima. U ovom slučaju, sve ove zemlje su zainteresovane za trku u naoružanju. Dakle, kada supersila poput Amerike vidi da Rusija ima interese na Balkanu, pokušavajući da naoruža zemlju poput Srbije, ona vidi naoružavanje drugih zemalja kao alternativu, jer će na kraju zaštititi svoje interese, zaštitiće svoje “vinograde” – ocenio je on

On je ukazao i da je sve “nesumnjivo povezano i sa bezbednosnom situacijom na Balkanu koji je opisan kao bure baruta još od vremena Berlinskog kongresa”.

– Dakle, to je žarište koje može da eksplodira u svakom trenutku – ocenio je Ljači.

Evo šta je region uradio povodom poboljšanja borbene gotovosti:

Srbija

•  Značajno modernizovala vojsku kupovinom oružja sa istoka i zapada, uključujući kineske PVO sisteme (HQ-17) i dronove (CH-92A), kao i najmodernije izraelske raketne sisteme PULS
• Uvezla je preko 70 novih tipova naoružanja i vojne opreme, uključujući nove oklopne transportere, modernizovane borbene sisteme, dronove i novu municiju većeg dometa
• 2024. je od Francuske za 2,7 milijardi evra kupila 12 novih borbenih aviona, “rafale”, a očekuje se da prvi deo isporuke stigne početkom 2028. godine
• Potpisala sa Mađarskom sporazum o saradnji u oblasti odbrane, a najavljen je vojni savez sa Budimpeštom
• Priprema ponovo uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, od decembra ili marta, u trajanju od 75 dana za muškarce, dok bi za žene ostala dobrovoljna opcija

Hrvatska

• Krenula u modernizaciju vojske
• Vlada Hrvatske odobrila je nabavku vojne opreme vredne gotovo 2 milijarde eura koja uključuje 44 borbena tenka Leopard 2A8, 18 samohodnih haubica CAESAR MK2, protivdronske sisteme ve i teške kamione za logistiku i podršku
• Vratila je, posle 17 godina, obavezno služenje vojnog roka, od januara 2026. za muškarce od 19 do 29 godina, i period od oko dva meseca
• Potpisala je Zajedničku deklaraciju o odbrambenoj saradnji s Albanijom i Kosovom

Albanija

• Sklopila sporazum sa izraelskom kompanijom “Elbit Sistems” koji predviđa isporuku artiljerije, minobacača i taktičkih dronova
• Deo te saradnje uključuje i pomoć u uspostavljanju proizvodnih linija u Albaniji
• Pokrenula oživljavanja sopstvene industrije naoružanja, osnovana je državna kompanija “Kayo” (2024.) s ciljem proizvodnje i prodaje oružja, municije, vojne opreme i komunikacijskih sistema
• Potpisala je Zajedničku deklaraciju o odbrambenoj saradnji sa Hrvatskom i Kosovom

Priština

• Priština je povećala budžetska izdvajanja za KBS, Kurti je najavio da će u narednom mandatu biti uloženo više od 1 milijarde eura u kosovske sigurnosne snage
• U Gnjilanu je 8. novembra prošle godine otvorena prva fabrika vojnih dronova, koja će proizvoditi i dronove kamikaze
• Početkom oktobra prošle godine nabavljeni su dronovi “skydagger” od Turske, a ranije su nabavljeni turski dronovi “TB2 bajraktar” i američki dronovi “puma”
• Prošle godine je potpisan okvirni ugovor za kupovinu modernih mobilnih artiljerijskih sistema “Hamvi” i za nabavku helikoptera “Blek houk” od SAD
• Namerava da pravi vojna oklopna vozila “šota”, u saradnji sa Albanijom 
• Najavljeno da će kod Đakovice biti izgrađena fabrika municije koja će početi proizvodnju krajem ove godine
• Sarađuje sa Albanijom i Hrvatskom unutar vojnog saveza