OTKRIVENA EKSPLOZIVNA ISTINA O NAJMOĆNIJEM ORUŽJU NA SVETU! Imaju ga ove zemlje, na spisku i 2 evropske: Zbog onih koji ga kriju kao zmija noge preti UDAR SUDNJEG DANA

Čak 88 odsto ukupnog svetskog nuklearnog arsenala poseduju Amerika i Rusija zajedno, od ukupno devet zemalja sveta koje se mogu pohvaliti svojom “kolekcijom”, a među njima su i dve evropske države.

Svet je ponovo počeo da strepi od upotrebe nuklearnog oružja, kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE) sa sedištem u Beču saopštila da je u kvartalnom izveštaju da je Iran skoro udvostručio količinu obogaćenog uranijuma od februara.

Zanimljivo je da Iran zvanično poriče razvoj nuklearnog oružja, ali i dalje postoji zabrinutost zbog aktivnosti obogaćivanja uranijuma. Iran je navodno razvio kapacitete za obogaćivanje uranijuma do 60 odsto, daleko iznad granice od 3,67 odsto, postavljene nuklearnim sporazumom iz 2015. Zapadne zemlje, posebno SAD i Izrael, optužile su Iran da se bavi razvijanjem nuklearnog oružja pod maskom civilnog nuklearnog programa.

Postoje sumnje da još tri zemlje, pored Irana, eksperimentišu sa razvijanjem najopasnijeg oružja, a to su:

• Saudijska Arabija
• Sirija
• Mjanmar

Međutim, te informacije nisu zvanično potvrđene

Rusija prva, Amerika joj za petama

Devet zemalja sveta zasad poseduje nuklearno oružje:

• Rusija
• Amerika
• Kina
• Francuska
• Ujedinjeno Kraljevstvo
• Indija
• Pakistan
• Severna Koreja
• Izrael

Ipak, dve zemlje prednjače po broju bojevih glava. To su Rusija i Sjedinjene Države. Iako je razlika gotovo zanemarljiva, na prvom mestu je ipak i dalje Rusija.

Prema poslednjem izveštaju Federacije Američkih naučnika, Rusija vodi sa 5.449 bojevih glava, dok joj Amerika “diše za vratom” sa 5.277.

Zemlje koje poseduju nuklearno oružje mogu se podeliti u dve kategorije:

1. One koje su priznate nuklearno naoružane države (prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja ili NPT) 
2. One koje su nuklearno naoružane, ali nisu potpisnice NPT-a

Ko ima nuklearno oružje, ko krije da ga ima, a ko ga razvija u tajnosti

Ovo je pet nuklearno naoružanih država koje su potpisnice NPT-a, kao i stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija:

• Rusija: Procenjene bojeve glave – 5.449 (oko 1.500 raspoređeno, ostale u skladištu ili rezervi)
• Sjedinjene Države: Procenjene bojeve glave – 5.277 (oko 1.400 raspoređeno, ostatak u skladištu ili čeka rasklapanje)
• Kina: Procenjene bojeve glave – 600 (sa planovima za značajno proširenje)
• Francuska: Procenjene bojeve glave – 290 (najviše raspoređenih na podmornicama)
• Ujedinjeno Kraljevstvo: Procenjene bojeve glave – 225 (sa 120 operativnih)

Ovo su nuklearno naoružane države koje su razvile nuklearno oružje van okvira NPT, od kojih neke i ne priznaju da ga poseduju:

• Indija: Procenjene bojeve glave – 180
• Pakistan: Procenjene bojeve glave – 170
• Izrael: Procenjene bojeve glave – 90 (nezvanično, ali se široko pretpostavlja na osnovu obaveštajnih izveštaja)
• Severna Koreja: Procenjene bojeve glave – 50 (nemoguće utvrditi tačan broj zbog ograničenog testiranja)

Rusija i Amerika predvode trku u nuklearnom naoružanju

Sjedinjene Države su izvele svoju prvu nuklearnu probnu eksploziju u julu 1945. i bacile dve atomske bombe na gradove Hirošimu i Nagasaki u Japanu u avgustu iste godine. Samo četiri godine kasnije, Sovjetski Savez je izveo svoju prvu nuklearnu probnu eksploziju. Nastojeći da spreče dalje širenje razvoja nuklearnog oružja, SAD i druge zemlje su pregovarale o Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT) 1968. i Sporazumu o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) 1996. godine.

Indija, Izrael i Pakistan nikada nisu potpisali NPT, ali poseduju nuklearne arsenale. Severna Koreja je objavila svoje povlačenje iz NPT-a u januaru 2003. i od tada je uspešno testirala napredno nuklearno naoružanje.

U vreme sklapanja NPT-a, nuklearne zalihe Sjedinjenih Američkih Država i tada Sovjetskog Saveza, a sada Rusije, brojale su se u desetinama hiljada. Počevši od 1970-ih, američki i sovjetski/ruski lideri su pregovarali o nizu bilateralnih sporazuma o kontroli naoružanja i inicijativa koje su ograničile, a kasnije pomogle u smanjenju veličine nuklearnih arsenala.

Danas, SAD raspoređuju 1.419, a Rusija 1.549 strateških bojevih glava na nekoliko stotina bombardera i projektila, i modernizuju svoje nuklearne sisteme za isporuku. Bojeve glave se računaju prema odredbama Novog START sporazuma, koji je produžen za pet godina u januaru 2021. godine. Rusija je suspendovala svoje učešće u sporazumu 21. februara 2023. godine. Kao odgovor, Sjedinjene Države su uvele kontramere koje ograničavaju razmenu informacija i inspekcije.

Međutim, i SAD i Rusija su se obavezale na centralna ograničenja sporazuma za raspoređivanje strateških snaga do 2026. godine.

Novi START ograničava svaku zemlju na 1.550 strateških raspoređenih bojevih glava i određeno je da se rasporedi jedna bojeva glava po teškom bombarderu, bez obzira na to koliko bojevih glava svaki bombarder nosi.