“Svaki dan je mučenje, to su najstrašnije fizičke muke”: Isidora Bjelica bi danas napunila 58 godina, ovako je pričala o borbi sa rakom, samo u OVOME je tražila spas

Srpska spisateljica Isidora Bjelica, 10. decembra napunila bi 58 godina, da 2020. nije izgubila bitku sa opakom bolešću, koju je godinama lavovski vodila i o čemu je uvek otvoreno govorila u javnosti kako bi pružila podršku onima koji prolaze kroz isto kao i ona.

Njena borba protiv bolesti bila je iscrpljujuća i teška, ali Isidora ni u jednom trenutku nije gubila nadu. Lek je tražila svuda. Kako je pričala, isprobala je preko 150 alternativnih metoda lečenja, kao i da je tu grešila i da je čudesnu vest da od 70 metastaza više nema nijednu aktivnu dobila zahvaljujući kombinaciji hemioterapije, biološke i imunoterapije.

“Većina mog života je greška, pa je prirodno da pogrešim i oko terapija”, prokomentarisala je svojevremeno Isidora za “Blic Ženu”.

“Imam kancer jajnika koji se širi kao požar. Danas mogu da budem u remisiji, a za dva meseca na samrti. U borbi s rakom nema pravila. Zato sam tragala za lekom u 12 zemalja”, rekla je tada Isidora, dodajući da, budući da zvaničnog leka nema, sama je pokušavala da ga pronađe. “Četiri puta sam bila na ivici smrti i četiri puta se vraćala. Videla sam koliko je čovek glup i malen”, istakla je.

“Svaki dan je mučenje”

Svoju borbu uporedila je tad asa logorom, a najviše ju je razarala neizvesnost koju nosi bolest.

“Od trenutka dijagnoze život je logor. Ne znaš kada će te odvesti na pogubljenje, a svaki novi dan je mučenje. Pojma nemaš šta si kriv i što te muče, a opet veruješ u čudo i nadaš se”, kazala je Bjelica i dodala da ljudi sa ovom bolešću li polude, ili se prosvetle, ili odluče da umru jer im je dosta svega. “Kažu ovo nije život… Sve ih razumem, ovo nije za živog čoveka. Molila sam dragog Boga da me snaga i zdrav razum ne izdaju.”

Ona je tada istakla da je spas nalazila u veri i da ju je ona vodila kroz čitavu borbu.

“Da nemam vere, verovatno bih odustala već pri prvim najstrašnijim fizičkim mukama. Mnogo mi znače molitve i reči mog duhovnika jer je on čovek neverovatnog smirenja, a smirenje je sve”, govorila je Isidora.