Мирјана Ковачевић, руководилац Центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике ПКС, рекла је за РТС да компаније које желе да учествују у овом моделу образовања морају да имају одговарајуће услове за учење кроз рад, запослене инструкторе и могућност сарадње са школом која реализује одговарајући образовни профил.
“С обзиром на то да дуално образовање јесте учење на два места, у школама и у реалном радном окружењу, послодавци пре свега треба да располажу тим местима за учење кроз рад, односно да делатност којом се баве одговара образовном профилу који ученици касније, следеће године, треба да одаберу”, наводи Ковачевићева.
Компаније морају да обезбеде и поштовање прописа о безбедности и здрављу на раду, као и услове за безбедан боравак ученика.
Послодавци су у обавези да обезбеде инструкторе који су прошли обуку и могу да пренесу практична знања младима.
Накнада за ученике и обавезе послодаваца
Једна од погодности дуалног образовања за ученике јесте накнада за време проведено у учењу кроз рад. Она износи најмање 70 одсто минималне цене рада по сату, а послодавци обезбеђују и трошкове превоза, исхрану и осигурање ученика.
Према речима Мирјане Ковачевић, финансијске обавезе нису једини изазов за компаније. Важно је да послодавци имају обучене инструкторе, али и да се ученици определе за образовни профил који их заиста занима.
“Главни циљ дуалног образовања јесте да млади остану да раде у тој компанији у којој су стицали прва радна искуства”, истиче Ковачевићева.
Компаније брже долазе до обучених кадрова
Дуално образовање користи и послодавцима, јер ученици већ током школовања стичу практична знања и упознају се са технологијама и пословима којима ће се бавити.
Тако компаније лакше проналазе будуће запослене, а младима је олакшан прелазак из школе на посао.
“Нека истраживања кажу да младима, ако немају практична искуства током школовања, потребно шест месеци до годину дана, па можда и више, да се укључе у процес рада. А привредницима је потребно да се неко што пре укључи у те радне процесе и разуме технологије”, објашњава Ковачевићева.
До сада се у систем дуалног образовања укључило око 1.300 компанија, док је око 23.000 ученика прошло или се још образује по овом моделу. По генерацији, дуално образовање похађа између 7.000 и 8.000 ученика.
Око половине ученика наставља да ради у струци за коју су се школовали, док део њих остаје и у компанијама у којима су стицали практична знања. Неки се одлучују за наставак школовања, а мањи број мења струку.
Најтраженији технички и занатски профили
Дуално образовање заступљено је у различитим гранама привреде, а међу областима у којима је посебно тражено су машинска и металска индустрија, електроиндустрија, трговина, угоститељство, туризам и саобраћај.
Међу траженим образовним профилима су оператери машинске обраде резањем, техничари мехатронике, бравари, заваривачи, електричари, индустријски механичари, возачи, аутоелектричари, кувари, конобари и модни кројачи.
Како се учи кроз рад у оквиру дуалног образовања у Трговачкој школи.
Поред теорије, важна је и пракса. Драгана и Ања већ у трећем разреду стичу важна искуства у трговини.
“Све што смо у теорији учили у пракси примењујемо”, каже Драгана Ђорђевић, ученица Трговачке школе.
“Ја на пракси радим све задатке које ми инструктор задаје, радим са муштеријом и робом”, каже Ања Холод, ученица.
Трговачка школа у Београду, једна је од установа за дуално образовање. Недавно је и реновирана, сада има пет кабинета за практичну наставу, у којима се ђаци припремају за прве дане праксе у некој компанији.
Мира Лекић, директор Трговачке школе, каже да је један кабинет школа опремила заједно са компанијама с којима сарађује.
“Данас наш ученик може да буде само у објекту који је акредитована продавница, поред акредитације ученик има и инструктора који има сертификат и он прати професора од првог дана”, каже Лекићева.
Пракса – брже до посла
Кабинети су добро опремљени, али неопходна је и пракса у компанијама. Она је и плаћена. Ученици месечно добијају најмање 70 одсто минималне цене рада по сату.
“Они у школи стичу прве кораке пре него што дођу у објекте. Терорија се учи у кабинетима, пракса у објектима је ипак боља варијанта јер ту добијају прави утисак са купцима, пословођом”, каже Гордана Чубрило, професор економске групе предмета.
Дуално образовање у Србији регулисано је законом и све је више оних који се уписују у те школе јер пракса доноси знања потребна да се брже стигне до посла.
