DA LI DRŽAVA ZADRŽAVA MLADE NA SELU? Mnogo se ulaže, državna pomoć ogromna, ali ovo su podaci

SUBVENCIJE namenjene mladima za život i rad na selu (poput bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, paketa podrške za pokretanje biznisa, kao i poljoprivrednih subvencija i kredita) nesumnjivo predstavljaju snažan podsticaj i daju vidljive rezultate, ali stručna javnost ističe da one nisu dovoljne same po sebi da u potpunosti zaustave depersonalizaciju i iseljavanje ruralnih sredina.

Šta ide u prilog uspehu subvencija (Pozitivni efekti)

• Rešavanje egzistencijalnog pitanja: Programi dodele sredstava za kupovinu kuća omogućili su hiljadama mladih ljudi i mladih porodica (često do 45 godina starosti) da prvi put u životu reše stambeno pitanje, i to bez kreditnog opterećenja.
• Oživljavanje zamrlih zajednica: U mnoga sela su se kroz ove konkurentski orijentisane mere vratile porodice sa decom, čime se direktno utiče na demografsku sliku, ponovno otvaranje ili opstanak isturenih odeljenja seoskih škola i vrtića.
• Ekonomsko osnaživanje: Dodatne mere poput bespovratne pomoći za pokretanje preduzetništva na selu (zanati, mala proizvodnja, seoski turizam) podstiču diversifikaciju prihoda, tako da mladi ne zavise striktno samo od bavljenja ratarstvom ili stočarstvom.

Ograničenja i izazovi (Zašto subvencije nisu čarobni štapić)

• Nedostatak infrastrukture: Subvencija za kuću gubi na značaju ukoliko selo nema stabilan internet, adekvatnu putnu mrežu, redovan i povezan javni prevoz, dom zdravlja ili blizinu škole. Mladi se teško odlučuju na ostanak ili preseljenje u sredine odsečene od osnovnih tekovina modernog života.
• Mogućnost zaposlenja i zarade: Poljoprivreda i mali biznis nose rizik. Ukoliko nema stabilnog plasmana proizvoda, pristupačnih otkupnih cena ili mogućnosti da jedan član porodice radi u obližnjem gradu, finansijska održivost na duže staze postaje upitna.
• Društveni sadržaj: Nedostatak kulturnih, sportskih i bilo kakvih sadržaja za slobodno vreme mlađe populacije često predstavlja psihološku barijeru za ostanak u ruralnim sredinama.

Subvencije predstavljaju ključni prvi korak i katalizator bez kojeg povratak na selo ne bi bio finansijski izvodljiv za većinu mladih. Ipak, da bi taj ostanak bio dugoročan i održiv, državne subvencije za stanovanje i biznis moraju biti praćene kontinuiranim ulaganjem u ruralnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i regionalni razvoj. Svakako, urađeno je mnogo uz obećanje da će se ovom problemu još više pružiti pažnja u budućnosti. 

Tekst: Katarina Despotović